Портал:Македонија
 | Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика. |  |
Македонија * Μακεδονία * Македония * Makedonya * Maqedonia * Machedonia
Македонија је географска област на Балканском полуострву, површине око 67.000 км, са 4,65 милиона становника.
Ова стара покрајина високих планина и питомих котлина, има богату историју и културу. Кроз Македонију протичу реке Бистрица, Вардар, Струма, Места, Караазмак, Црни Дрим… На југу је запљускује Егејско море.
Данас је област Македонија укључена у територије пет суверених држава:
- Грчка — Егејска Македонија — половина територије географске области Македоније (51%), подељена је на административне области (периферије). То су: Западна Македонија, Средишња Македонија и Источна Македонија и Тракија; Округ Пијерија у административном смислу припада Средишњој Македонији, али географски представља северну Тесалију.
- Северна Македонија — са око 33% територије области Македоније, обухвата највећи део Вардарске Македоније (остатак је данас у Србији и Албанији);
- Бугарска — Пиринска Македонија око 10% географске области Македоније, обухвата Благоевградску област и поречје реке Доспат;
- Србија — мали део Вардарске Македоније, који је прикључењем Врањског округа Србији 1878, остао у саставу Османског царства до 1912, односно подручје данашњих општина: Бујановац, Прешево и Трговиште, па се и сматра и не сматра делом географске области Македоније.
- Албанија — врло мали део Вардарске Македоније, област Мала Преспа, регија око Преспанског језера, као и крај Голо Брдо, близу града Дебра.
Највећи град је Солун. Други важни градови су: Скопље, Битољ, Охрид, Кожани, Кавала и Благоевград.
Изабрани чланак
Борба за Македонију је била борба становништва отоманске области Македоније, под утицајем околних независних балканских држава (Грчка, Србија и Бугарска), за ослобођење Македоније од отоманске владавине. Свој врхунац ова борба достиже почетком 20. века, јер је управо у том периоду дошло до кулминације процеса обликовања националног идентитета становништва Балкана и слабљења Османског царства и његовог потискивања са Балкана. Борба за Македонију се прво одвијала на црквеном пољу, а затим на политичком и на крају војном.
Од укидања Пећке патријаршије 1766. године сви православци који су остали у саставу Отоманске империје су били подређени Цариградској патријаршији која је заступала грчке интересе, негирајући постојање других нација под њеном управом, што у великој мери изазива револт свих првославаца који нису Грци, па и Срба са подручја Македоније.
Бугарска егзархија добија самосталност 1872. године и почиње са оснивањем школа, црквених општина и библиотека и у Македонији, супротстављајући идеју словенства грчким тежњама, све у циљу бугаризације становништва Македоније. Они који нису хтели да прихвате оваква настојања остајали су под управом Цариградске патријаршије, иако нерадо.
Србија 1885. године почиње са просветном и културном акцијом, у исто време тражећи да се постављају српске владике у крајевима где су Срби већина. Томе су се Грци жестоко противили. За то време, Бугари пошто су имали националну цркву која је оснивала школе, остварују свој утицај нарочито у градовима, док по селима то тешко успевају.
Изабрана слика
Изабрана личност
Деспот Баџовић (1850— 30. новембар 1932) био је српски просветни и национални радник и револуционар у Старој Србији и Македонији у последњој четвртини 19. века.
Географија
Црни Дрим (алб. Drini i Zi, мак. Црн Дрим) је река која протиче кроз Северну Македонију и Албанију.
Река Црни Дрим истиче на северозападној страни Охридског језера код града Струга, и тече на север. до села Ташморуништа тече равницом Струшког поља и улази у кланац Дримско грло.
Одавде па све до границе са Албанијом долина Црног Дрима је зајезерена са две акумулације, и то Глобочицом те, код Шпиљског моста близу Дебра, Шпиљским језером (заједничким назив Дебарско језеро). Код поменутих језера изграђене су истоимене хидроцентрале. Изградњом акумулације Глобочица потопљено је истоимено село, а његови становници су се иселили у Стругу. Висина акумулационих брана је 82 и 102 метара.
Забава
Македонска Љутеница
Потребно је:
- 2 кг патлиџана
- 2 кг црвених меснатих паприка
- 3 љуте фефероне
- 250 мл уља
- 60 гр шећера
- 150 мл воћног сирћета
- 4 чена белог лука
- со
Припрема:
Време припреме: 120 мин.
Огуљене патлиџане ставите у врелу воду и кратко бланширајте. Добро их оцедите и изрежите на траке.
Паприке и љуте фефероне оперите и добро обришите. Положите их на решетке рерне и пеците уз повремено окретање у рерни загрејаној на 200°C.
Када су паприке печене, положите их у стаклену посуду и прекријте кухињском крпом.
У широкој посуди на половину количине загрејаног уља додајте припремљене патлиџане и мешајте их на лаганој ватри док не омекшају.
Охлађене паприке огулите од љуске, очистите, изрежите на резанце и додајте патлиџанима. Додајте шећер, сирће, насецкани бели лук и со , па кувајте мешајући док сви састојци подједнако не омекшају.
Љутеницу улијте у стаклене тегле до 2 цм испод руба, ставите их 30 минута у рерну загрејану на 80°C.
Тегле извадите из рерне, по поврћу налијте танак слој уља, а затим тегле добро затворите и охладите. Љутеницу послужите са јелима од меса са роштиља.
Савет: Количину љутих феферона можете повећати или смањити зависно од жељене љутине.
Категорије
Учесници
Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о Мекедонији, допишите своје име.
Добри чланци
Обавештења
Уколико пишете неки кратак чланак (клицу) везан за Македонију, на дно додајте: {{клица-Македонија}}
Народи Македоније
Македонија је насељена од најстаријих времена. Најпознатија и најславнија је била у доба Антике. Током дугог низа векова у Македонији живе различити народи који припадају разним културама и верама:
- Грци (Грци Македонци), Словенски Македонци, Срби, Куцовласи, Турци, Албанци, Бугари, Роми и многе друге мање етничке групе као Мегленовласи, Каракачани, Јевреји, Черкези...
Изабрано насеље
Кавала (гр: Καβάλα) је главни град округа Кавала, на југозападу периферије Источна Македонија и Тракија. То је највећи град и најважније привредно и образовно средиште ове периферије.
Кавала је удаљена 165 km од Солуна (источно) и 680 km од Атине.
Град се налази на северној обали Орфанског залива, дела Егејског мора. Смештен је на брдовитом терену, а средиште града је на каменитом полуострву Панагија због стратешке важности. Изнад града пружају се падине планине Лекани.
Град је основан од стране насељеника са острва Парос у 6. век п. н. е. под именом "Неаполис" (Нови Град). Град је постао месно средиште. Неаполис је постао староримски град 168. п. н. е. задржавши назив, да би у време Византије прозван "Христопољ". Из овог времена потиче градска тврђава. Словенско становништв о на околним брдима град је звало "Морунац", највероватније изведено од речои "море".
Кавала је дуго била у саставу отоманског царства, у раздобљу од 1371. до 1912. године. Током овог петовековног раздобља најблисатвије време било је време средине 16. века, када је велики везир био Ибрахим-паша, Грк пореклом. Тада је град добио акведукт. Град се тада шири и излази из градских зидина.
Историја
Илиндански устанак (мк. Илинденско востание) је један од највећих и најзначајнијих догађаја у модерној историји Македоније. Вођен је против Османског царства, за аутономију Македоније.
Устанак је почео 2. августа 1903. на православни верски празник Илиндан. Устанак је организовала Тајна македонска-одринска револуционарна организација (касније Унутрашња македонска револуционарна организација, скраћено мак ВМРО).
Највећи замах устанак је имао у Битољском револуционарном округу. Устаници су пресјекли телеграфске и телефонске жице, нападали беговске куле и поседе и месне гарнизоне и порушили мостове. У преспанском крају нападнут је нахијски центар Наколец, у демирхисарском крају нападнут је гарнизон у селу Прибилци, у костурском крају устаници су напали аскер у селу Вишени и градове Клисуру и Невеску. У леринском крају били су нападнути Старо Нередски и Ниџенски. У охридском крају нападани су турски гарнизони у Малисију, Горну Дебарцу, Долну Дебарцу и Ортакол. Било је нападнуто и Кичево. У прилепском крају највећа акција је била напад на село Чаниште.
Крушево је било освојено нападом на касарну, пошту, зграду општине и друге објекте. У њему је успостављена скупштина од 60 чланова. Проглашена је Крушевска Република, прва република на Балкану у то вријеме, а Никола Карев (1877-1905) је изабран за њеног предсједника. Формирана је скупштина која ће да изабере републичку владу. Чланови Владе били су бугарске, влашке и грчке националности - Дину Вангели, Георги Чаче, Теохар Нешков, Христо Ћуркчиев, Димитар Секулов и Никола Баљу. Влада је издала документ под именом Крушевски манифест, који је одређивао циљеве устанка и организовање аутономије Македоније након устанка.
Спорт
Кошаркашки клуб ПАОК (грч. Π.Α.Ο.Κ.) је професионални грчки кошаркашки клуб из Солуна, који је део спортског друштва ПАОК. Спортско друштво је основано 1926., а кошаркашки клуб ПАОК 1928. године.
Успеси:
- Куп Рајмонда Сапорте:
Победник (1): 1991. финалиста (2): 1992, 1996.
- Куп Радивоја Кораћа:
Победник (1): 1994.
- Првенство Грчке:
Првак (2): 1959, 1992. Вицепрвак (9): 1960, 1985, 1988, 1989, 1990, 1991, 1994, 1998, 2000
- Куп Грчке:
Освајач (3): 1984, 1995, 1999 Финалиста (4): 1982, 1989, 1990, 1991
Музика
Горан Трајковски је македонски музичар и музички новинар који се сматра за једног од најзначајних на македонској алтернативној сцени, уз Чаповског,Таневског и Вртева. Активно је учествовао као писац текста, музике и извођач у групама:
Сарацени, Падот на Византија (певач и гитариста), Мизар (прво као клавијатуриста током `80, а почетком XXI века као вокал Трећег Откровења), Анастасија (првобитно Апореа, као вокал, гајде и кавал).
Поред музике за ове групе, радио је и музику за неколико представа и филмова, од којих су најзначајније музика за награђивани филм Милча Манчевског „Пре кише“ и представу „Баханалија“, коју је радио у склопу Анастасије.
Горан Трајковски је рођен 21.11.1963. године у Велесу. Основно и средње образовање је стекао у Велесу, Струги, Охриду и Скопљу, после чега је завршио Филолошки факултет универзитета свети Ћирило и Методије у Скопљу на одсеку за енглески језик и књижевност. Интересантно је да иако је један од најзначајнијих писаца музике из Македоније, никада није похађао музичке школе и музиком се бави као потпуни лаик. За музику је почео да се занима почетком `80, а са тзв. балканским етном се упознаје преко извођача као што су Вања Лазарова и Пеце Атанасовски, док га са византијском музиком и црквенословенским појањем упознају Владимир и Стефан Санџаковски.
Вести
Извори вести
Задаци
- Потребни чланци: Доспат (река), Византијски извори за историју јужнословенских народа, Словени у Егејској Македонији, Спаљивање Скопља 1689., Аустроугарски конзулат у Скопљу, Битољски округ, Брегалнички округ, Кумановски округ, Охридски округ, Скопски округ, Тетовски округ, Тиквешки округ, Брегалничка област, Мирко Стефановски.
- Проширивање: Солун, Вардар, Археолошки музеј у Солуну, Серафим Крстић, Серска епархија, Тетовска епархија/Полошка епархија, Цоцев Камен, Димитрије Боди, Григорије Божовић, Мијаци, Брсјаци, Кумановски устанак, Василије Поповић Цицо, Васа Јовановић, Анђелко Крстић, Брсјачка буна, Петар Карпош, Српски конзулат у Скопљу, Српски конзулат у Битољу, Ахмед Нијази-бег, Јосиф Михајловић, Спиро Хаџи Ристић, Ђуришки манастир.
- Потребне слике: Стеван Симић, Деспот Баџовић, Хари Костов, Угљеша Мрњавчевић.
