Највећи градови у САД по деценијама
Највећи градови САД су увек означавале центре моћи не само у овој држави већ касније и у читавом свету. Листа по деценијама нам пружа увид о развоју појединих градова која нам даје лепшу слику о историји САД. Ово је листа највећих градова у САД по деценијама, почевши од 1790.. Од 1970. па до 1990. године подаци су узети са сајта који се бавио овом проблематиком.[1] За 2000. годину узету су званични подаци Америчке агенције, док су после 2000. подаци приближни и могу се узети са резервом.[2]
1790.
[уреди | уреди извор]Први попис становништва у САД. Већ 1790, Њујорк је престигао Филаделфију као највећи град у САД. Тај ранг Њујорк, као највећи град у САД, наставља да држи до данас. Ови извори долазе од Америчког бироа за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 33.131 | Њујорк је највећи град у САД од првог пописа становништва у САД. |
2 | Филаделфија | Пенсилванија | 28.522 | Филаделфија одувијек спада у 10 највећих градова у САД. |
3 | Бостон | Масачусетс | 18.320 | |
4 | Чарлстон | Јужна Каролина | 16.359 | |
5 | Балтимор | Мериленд | 13.503 | Постојао као општина у то време. Сада је град. |
6 | Северна Слободна Општина | Пенсилванија | 9.913 | Ова општина се сада налази у Филаделфији. |
7 | Сејлем | Масачусетс | 7.921 | |
8 | Њупорт (Роуд Ајланд) | Роуд Ајланд | 6.716 | |
9 | Провиденс | Роуд Ајланд | 6.380 | |
10 | Марблхед | Масачусетс | 5.661 | |
10 | Садарк | Пенсилванија | 5.661 | Сада је насеље у Јужној Филаделфији. |
- За градове Сејлем, Њупорт и Марблхед нису доступни тачни подаци.
1800.
[уреди | уреди извор]Други попис становништва у САД.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 60.515 | |
2 | Филаделфија | Пенсилванија | 41.220 | |
3 | Балтимор | Мериленд | 26.514 | |
4 | Бостон | Масачусетс | 24.937 | |
5 | Чарлстон | Јужна Каролина | 18.824 | |
6 | Северна Слободна Општина | Пенсилванија | 10.718 | Сада дио Филаделфије. |
7 | Дистрикт Саутварк | Пенсилванија | 9.621 | |
8 | Сејлем | Масачусетс | 9.457 | |
9 | Провиденс | Роуд Ајланд | 7.614 | Задњи пут у десет највећих градова САД. |
10 | Норфок (Вирџинија) | Вирџинија | 6.926 | Тада предграђе, а сад град. |
1810.
[уреди | уреди извор]Листа од 46 највећа града у САД је доступна у америчком бироу за попис становништва. Ово је трећи попис становништва у САД.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 96.373 | |
2 | Филаделфија | Пенсилванија | 53.722 | |
3 | Балтимор | Мериленд | 46.555 | |
4 | Бостон | Масачусетс | 33.787 | |
5 | Чарлстон | Јужна Каролина | 24.711 | |
6 | Северна Слободна Општина | Пенсилванија | 19.874 | |
7 | Њу Орлеанс | Луизијана | 17.242 | |
8 | Дистрикт Саутварк | Пенсилванија | 13.707 | |
9 | Сејлем | Масачусетс | 12.613 | Салем је тада било насеље, док је данас град. |
10 | Олбани | Њујорк | 10.762 |
1820.
[уреди | уреди извор]Листа од 61 највећа града у САД је доступна у америчком бироу за попис становништва. Ово је четврти попис становништва у САД.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 123.706 | Први град у САД који је имао изнад 100.000 становника. |
2 | Филаделфија | Пенсилванија | 63.802 | |
3 | Балтимор | Мериленд | 62.738 | |
4 | Бостон | Масачусетс | 43.298 | |
5 | Њу Орлеанс | Луизијана | 27.176 | |
6 | Чарлстон | Јужна Каролина | 24.780 | |
7 | Северна Слободна Општина | Пенсилванија | 19.678 | |
8 | Саутварк | Пенсилванија | 14.713 | |
9 | Вашингтон | Дистрикт Колумбија | 13.247 | Вашингтон је главни град САД. |
10 | Сејлем | Масачусетс | 12.731 |
1830.
[уреди | уреди извор]Пети попис становништва у САД.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 202.589 | |
2 | Балтимор | Мериленд | 80.620 | |
3 | Филаделфија | Пенсилванија | 80.462 | |
4 | Бостон | Масачусетс | 61.392 | |
5 | Њу Орлеанс | Луизијана | 46.082 | |
6 | Чарлстон | Јужна Каролина | 30.289 | |
7 | Северна Слободна Општина | Пенсилванија | 28.872 | |
8 | Синсинати | Охајо | 24.831 | Прво пут се појављује у 10 највећих градова САД. |
9 | Олбани | Њујорк | 24.209 | |
10 | Саутварк | Пенсилванија | 20.581 |
1840.
[уреди | уреди извор]Шести попис становништва у САД.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 312.710 | |
2 | Балтимор | Мериленд | 102.313 | Други град у САД који је имао више од 100.000 становника. |
3 | Њу Орлеанс | Луизијана | 102.193 | Њу Орлеанс након наглог повећања броја становника показује све већи значај за трговину. |
4 | Филаделфија | Пенсилванија | 93.665 | |
5 | Бостон | Масачусетс | 93.383 | |
6 | Синсинати | Охајо | 46.338 | |
7 | Бруклин | Њујорк (држава) | 36.233 | Бруклин је престао да буде јединствен град 1898. Сада је предграђе у Њујорку. |
8 | Северна Слободна Општина | Пенсилванија | 34.474 | |
9 | Олбани | Њујорк (држава) | 33.721 | |
10 | Чарлстон | Јужна Каролина | 29.261 |
1850.
[уреди | уреди извор]Седми попис становништва у САД је био усред Индустријске револуције. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 515.547 | |
2 | Балтимор | Мериленд | 169.054 | |
3 | Бостон | Масачусетс | 136.881 | |
4 | Филаделфија | Пенсилванија | 121.376 | |
5 | Њу Орлеанс | Луизијана | 116.375 | |
6 | Синсинати | Охајо | 115.435 | |
7 | Бруклин | Њујорк (држава) | 96.838 | |
8 | Сент Луис | Мисури (држава) | 77.860 | |
9 | Дистрикт Пролећни врт | Пенсилванија | 58.894 | Сада предграђе Филаделфије. |
10 | Олбани | Њујорк (држава) | 50.763 |
1860.
[уреди | уреди извор]Осми попис становништва у САД је био уочи Америчког грађанског рата. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 813.669 | |
2 | Филаделфија | Пенсилванија | 565.529 | Брз пораст броја становника, јер су се спојили неки околни градови са Филаделфијом. |
3 | Бруклин | Њујорк (држава) | 266.661 | |
4 | Балтимор | Мериленд | 212.418 | |
5 | Бостон | Масачусетс | 177.840 | |
6 | Њу Орлеанс | Луизијана | 168.675 | |
7 | Синсинати | Охајо | 161.044 | |
8 | Сент Луис | Мисури (држава) | 160.773 | |
9 | Чикаго | Илиноис | 112.172 | Популација Чикага се драстично повећала између 1850. и 1860. 1850. је Чикаго имао 29.963 и био је 24. град по величини |
10 | Бафало | Њујорк (држава) | 81.129 |
1870.
[уреди | уреди извор]Девети попис становништва у САД. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 942.292 | |
2 | Филаделфија | Пенсилванија | 674.022 | |
3 | Бруклин | Њујорк (држава) | 396.099 | |
4 | Сент Луис | Мисури (држава) | 310.864 | |
5 | Чикаго | Илиноис | 298.977 | |
6 | Балтимор | Мериленд | 267.354 | |
7 | Бостон | Масачусетс | 250.526 | |
8 | Синсинати | Охајо | 216.239 | |
9 | Њу Орлеанс | Луизијана | 191.418 | |
10 | Сан Франциско | Калифорнија | 149.473 | Нагло повећање популације је почело 1848. због Златне Грознице. |
1880.
[уреди | уреди извор]Десети попис становништва у САД. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 1.206.299 | Први град у САД који је имао изнад 1 милион становника. |
2 | Филаделфија | Пенсилванија | 847.170 | |
3 | Бруклин | Њујорк (држава) | 566.663 | |
4 | Чикаго | Илиноис | 503.185 | |
5 | Бостон | Масачусетс | 362.839 | |
6 | Сент Луис | Мисури (држава) | 350.518 | Град Сент Луис се 1876. одвојио од округа Сент Луис. |
7 | Балтимор | Мериленд | 332.313 | |
8 | Синсинати | Охајо | 255.139 | |
9 | Сан Франциско | Калифорнија | 233.959 | |
10 | Њу Орлеанс | Луизијана | 216.090 |
1890.
[уреди | уреди извор]Једанаести попис становништва у САД. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 1.515.301 | Ово је посљедњи попис становништва пред уједињење Њујорка и дијељења на 5 градских области: Бронкс, Бруклин, Квинс, Менхетн и Стејтен Ајланд. |
2 | Чикаго | Илиноис | 1.099.850 | Чикаго је трећи град који је постао други по броју становника у САД. |
3 | Филаделфија | Пенсилванија | 1.046.964 | |
4 | Бруклин | Њујорк (држава) | 806.343 | Ово је задњи попис становништва пред спајање Бруклина са Њујорком. Занимљиво је, да данас Бруклин није у саставу Њујорка и даље би био међу пет најмногољуднијих у САД. |
5 | Сент Луис | Мисури (држава) | 451.770 | |
6 | Бостон | Масачусетс | 448.477 | |
7 | Балтимор | Мериленд | 434.439 | |
8 | Сан Франциско | Калифорнија | 298.997 | |
9 | Синсинати | Охајо | 296.908 | |
10 | Кливленд | Охајо | 261.353 |
1900.
[уреди | уреди извор]Дванаести попис становништва у САД. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 3.437.202 | Први попис након уједињења Њујорка у 5 градских области. |
2 | Чикаго | Илиноис | 1.698.575 | |
3 | Филаделфија | Пенсилванија | 1.293.697 | |
4 | Сент Луис | Мисури (држава) | 575.238 | |
5 | Бостон | Масачусетс | 560.892 | |
6 | Балтимор | Мериленд | 508.957 | |
7 | Кливленд | Охајо | 381.768 | |
8 | Бафало | Њујорк (држава) | 352.387 | |
9 | Сан Франциско | Калифорнија | 342.782 | |
10 | Синсинати | Охајо | 325.902 |
1910.
[уреди | уреди извор]Тринаести попис становништва у САД. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 4.766.883 | Већински дио становништва Њујорка је био у Менхетну. Међутим других 5 градских области Њујорка нагло расту због изградње транзита који је их је повезивао. |
2 | Чикаго | Илиноис | 2.185.283 | |
3 | Филаделфија | Пенсилванија | 1.549.008 | |
4 | Сент Луис | Мисури (држава) | 687.029 | |
5 | Бостон | Масачусетс | 670.585 | |
6 | Кливленд | Охајо | 560.663 | |
7 | Балтимор | Мериленд | 558.485 | |
8 | Питсбург | Пенсилванија | 533.905 | Питсбург је ушао међу 10 највећих градова САД након што му је припојен град Алиџни. |
9 | Детроит | Мичиген | 465.766 | |
10 | Бафало | Њујорк (држава) | 423.715 |
1920.
[уреди | уреди извор]Четрнаести попис становништва у САД. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Површина (миља квадратних) |
Густина насељености по миљи квадратној. |
Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 5.620.048 | 299.0 | 18.796 | |
2 | Чикаго | Илиноис | 2.701.705 | 192.8 | 14.013 | |
3 | Филаделфија | Пенсилванија | 1.823.779 | 128.0 | 14.248 | |
4 | Детроит | Мичиген | 993.078 | 77.9 | 12.748 | Између 1910. и 1920. становништво у Детроиту се готово удвостручило, због пораста ауто индустрије. |
5 | Кливленд | Охајо | 796.841 | 56.4 | 14.128 | |
6 | Сент Луис | Мисури (држава) | 772.897 | 61.0 | 12.670 | |
7 | Бостон | Масачусетс | 748.060 | 43.5 | 17.197 | |
8 | Балтимор | Мериленд | 733.826 | 79.0 | 9.289 | |
9 | Питсбург | Пенсилванија | 588.343 | 39.9 | 14.745 | |
10 | Лос Анђелес | Калифорнија | 576.673 | 365.7 | 1577 |
1930.
[уреди | уреди извор]Петнаести попис становништва у САД. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Површина (миља квадратних) |
Густина насељености по миљи квадратној. |
Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 6.930,446 | 299.0 | 23.179 | |
2 | Чикаго | Илиноис | 3.376.438 | 201.9 | 16.723 | |
3 | Филаделфија | Пенсилванија | 1.950.961 | 128.0 | 15.242 | |
4 | Детроит | Мичиген | 1.568.662 | 137.9 | 11.375 | |
5 | Лос Анђелес | Калифорнија | 1.238.048 | 440.3 | 2.812 | |
6 | Кливленд | Охајо | 900.429 | 70.8 | 12.718 | |
7 | Сент Луис | Мисури (држава) | 821.960 | 61.0 | 13.475 | |
8 | Балтимор | Мериленд | 804.874 | 78.7 | 10.227 | |
9 | Бостон | Масачусетс | 781.188 | 43.9 | 17.795 | |
10 | Питсбург | Пенсилванија | 669.817 | 51.3 | 13.057 |
1940.
[уреди | уреди извор]Четири од десет градова у 1940. су имали пад популације. Ово је шеснаести попис становништва у САД. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Површина (миља квадратних) |
Густина насељености по миљи квадратној. |
Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 7,457,995 | 299.0 | 24,933 | |
2 | Чикаго | Илиноис | 3.396.808 | 206.7 | 16.434 | |
3 | Филаделфија | Пенсилванија | 1.931.334 | 127.2 | 15.182 | Први пад популације икад у Филаделфији. |
4 | Детроит | Мичиген | 1.623.452 | 137.9 | 11.773 | |
5 | Лос Анђелес | Калифорнија | 1.504.277 | 448.3 | 3.356 | |
6 | Кливленд | Охајо | 878.336 | 73.1 | 12.016 | Први пад популације икад у Кливленду. |
7 | Балтимор | Мериленд | 859.100 | 78.7 | 10.916 | |
8 | Сент Луис | Мисури (држава) | 816.048 | 61.0 | 13.378 | Први пад популације икад у Сент Луису. |
9 | Бостон | Масачусетс | 770.816 | 46.1 | 16.721 | Први пад популације икад у Бостону. |
10 | Питсбург | Пенсилванија | 671.659 | 52.1 | 12.892 |
1950.
[уреди | уреди извор]Готово сви градови су изгубили на популацији и никад нису опоравили своје становништво, изузеци су Њујорк и Лос Анђелес. Ово је седамнаести попис становништва у САД. Изворни подаци за овај попис су доступни у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 7.891.957 | |
2 | Чикаго | Илиноис | 3.620.962 | У Чикагу се смањило становништво и никад се није потпуно опоравио. |
3 | Филаделфија | Пенсилванија | 2.071.605 | Популација је, такође и у Филаделфији, опала и никад се неће потпуно опоравити. |
4 | Лос Анђелес | Калифорнија | 1.970.358 | Лос Анђелес је један од ретких градова у којем се становништво повећало. 78% досељеника, те године, у Лос Анђелесу су били Хиспанци. |
5 | Детроит | Мичиген | 1.849.568 | Детроит је једини град у САД у којем се становништво увећало за 1 милион и онда опало за 1 милион. |
6 | Балтимор | Мериленд | 949.708 | |
7 | Кливленд | Охајо | 914.808 | |
8 | Сент Луис | Мисури (држава) | 856.796 | |
9 | Вашингтон | Дистрикт Колумбија | 802.178 | |
10 | Бостон | Масачусетс | 801.444 |
1960.
[уреди | уреди извор]Осамнаести попис становништва у САД. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Површина (миља квадратних) |
Густина насељености по миљи квадратној. |
Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 7.781.984 | 315.1 | 24.697 | Први пад популације у Њујорку икада. |
2 | Чикаго | Илиноис | 3.550.404 | 224.2 | 15.836 | |
3 | Лос Анђелес | Калифорнија | 2.479.015 | 454.8 | 5.451 | |
4 | Филаделфија | Пенсилванија | 2.002.512 | 127.2 | 15,743 | |
5 | Детроит | Мичиген | 1.670.144 | 139.6 | 11.964 | |
6 | Балтимор | Мериленд | 939.024 | 79.0 | 11.886 | |
7 | Хјустон | Тексас | 938.219 | 328.1 | 2.860 | Први пут у 10 највећих градова САД. |
8 | Кливленд | Охајо | 876.050 | 81.2 | 10.789 | |
9 | Вашингтон | Дистрикт Колумбија | 763,956 | 61.4 | 12,442 | |
10 | Сент Луис | Мисури (држава) | 750.026 | 61.0 | 12.296 |
1970.
[уреди | уреди извор]Деветнаести Попис становништва у САД. Листа 100 највећих градова у САД доступна је у америчком бироу за попис становништва.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Површина (квадратних миља) |
Густина насељености по миљи квадратној. |
Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк | 7.894.862 | 299.7 | 26.343 | Овај број становника Њујорк ће превазићи тек 2000. године. |
2 | Чикаго | Илиноис | 3.366.957 | 222.6 | 15.126 | |
3 | Лос Анђелес | Калифорнија | 2.816.061 | 463.7 | 6.073 | |
4 | Филаделфија | Пенсилванија | 1.948.609 | 128.5 | 15.164 | |
5 | Детроит | Мичиген | 1.511.482 | 138.0 | 10.953 | |
6 | Хјустон | Тексас | 1.232.802 | 433.9 | 2.841 | |
7 | Балтимор | Мериленд | 905.759 | 78.3 | 11.568 | |
8 | Далас | Тексас | 844.401 | 265.6 | 3.179 | Прво појављивање у 10 највећих градова у САД. |
9 | Вашингтон | Дистрикт Колумбија | 756.510 | 61.4 | 12.21 | |
10 | Кливленд | Охајо | 750.903 | 75.9 | 9.893 | Кливленд је имао већу популацију, површину и густину насељености 1920. |
1980.
[уреди | уреди извор]Почело је пресељавање становништва према западу и југу. Ово је двадесети попис становништва у САД.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк (држава) | 7.071.639 | Ове године је забиљежен историјски пад становништва у Њујорку. |
2 | Чикаго | Илиноис | 3.005.072 | |
3 | Лос Анђелес | Калифорнија | 2.966.850 | |
4 | Филаделфија | пенсилванија | 1.688.210 | |
5 | Хјустон | Тексас | 1.595.138 | |
6 | Детроит | Мичиген | 1.203.339 | |
7 | Далас | Тексас | 904.078 | |
8 | Сан Дијего | Калифорнија | 875.538 | Први пут међу 10 највећих градова САД. |
9 | Феникс | Аризона | 789.704 | Први пут међу 10 највећих градова САД. |
10 | Балтимор | Maryland | 786.775 |
1990.
[уреди | уреди извор]До 1990, као и 1970, сјевероисточни делови САД су губили становништво, док су западни и југозападни градови све више добијали на становништву. Ово је двадесетпрви попис становништва у САД.
Ранг | Град | Савезна држава | Популација | Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк (држава) | 7.322.564 | Популација у Њујорку се мало повећала у односу на 1980, али је још била мања у односу на 1970. |
2 | Лос Анђелес | Калифорнија | 3.485.398 | |
3 | Чикаго | Илиноис | 2.783.726 | |
4 | Хјустон | тексас | 1.630.553 | |
5 | Филаделфија | Пенсилванија | 1.585.577 | |
6 | Сан Дијего | Калифорнија | 1.110.549 | |
7 | Детроит | Мичиген | 1.027.974 | |
8 | Далас | Тексас | 1.006.877 | |
9 | Финикс | Аризона | 983.403 | |
10 | Сан Антонио | Тексас | 935.933 | При пут међу 10 највећих градова САД. |
2000.
[уреди | уреди извор]Попис из 2000. је био најдетаљнији до сад. Амерички биро за популацију становништва је издао списак свих градова који имају више од 100.000 становника. Ово је двадесетдруги попис становништва у САД.
Ранг | Град | Савезна држава | популација | Густина насељености по миљи квадратној. |
Белешке |
1 | Њујорк | Њујорк (држава) | 8.008.278 | 26.403.8 | |
2 | Лос Анђелес | Калифорнија | 3.694.820 | 7.876.4 | Лос Анђелес превазилази Чикаго у броју становника. |
3 | Чикаго | Илиноис | 2.896.016 | 12.752.2 | Чикаго је повратио мало становништва из 1990. али још има доста мање становника него 1950. |
4 | Хјустон | Тексас | 1.953.631 | 3.371.8 | |
5 | Филаделфија | Пенсилванија | 1.517.550 | 11.232.8 | |
6 | Финикс | Аризона | 1.321.045 | 2.781.7 | |
7 | Сан Дијего | Калифорнија | 1.223.400 | 3.772.4 | |
8 | Далас | Тексас | 1.188.580 | 3.470.3 | |
9 | Сан Антонио | Тексас | 1.144.646 | 2.808.3 | |
10 | Детроит | Мичиген | 951.270 | 6.853.5 | Процењује се да Детроит више не спада у 10 највећих градова у САД и да га је превазишао Сан Хозе. |
2010 процена
[уреди | уреди извор]Ранг | Град | Популација у границама града |
Популација Густина насељености по миљи квадратној |
Метрополитско подручје |
Регион | |
---|---|---|---|---|---|---|
милиона | ранг | |||||
1 | Њујорк, Њујорк (држава) | 8.274.527 | 27.147.4 | 18.8 | 1 | Средњи Атлантик |
2 | Лос Анђелес, Калифорнија | 3.834.340 | 7.876.8 | 12.9 | 2 | Запад |
3 | Чикаго, Илиноис | 2.836.658 | 12.750.3 | 9.5 | 3 | Средњи Запад |
4 | Хјустон, Тексас | 2.208.180 | 4.371.7 | 5.7 | 6 | Југозапад |
5 | Финикс, Аризона | 1.564.259 | 2.782.0 | 4.2 | 12 | Југозапад |
6 | Филаделфија, Пенсилванија | 1.547.634 | 11.233.6 | 5.8 | 5 | Средњи Атлантик |
7 | Сан Антонио, Тексас | 1.328.984 | 2.808.5 | 2.0 | 27 | Југозапад |
8 | Сан Дијего, Калифорнија | 1.266,731 | 3.771.9 | 3.0 | 17 | Запад |
9 | Далас, Тексас | 1.240,499 | 3.469.9 | 6.1 | 4 | Југозапад |
10 | Сан Хозе, Калифорнија | 939.899 | 5.117.9 | 1.8 | 31 | Запад |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.census.gov/population/www/documentation/twps0027/tab01.txt
- ^ „County and City Data Book 2007[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 27. 05. 2010. г. Приступљено 22. 05. 2010. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Литература
[уреди | уреди извор]- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ^ "Population of the 100 Largest Cities and Other Urban Places in the United States: 1790 to 1990"
- ^ "Cities with 100,000 or More Population Ranked by Selected Subject"
- ^ County and City Data Book
- ^ "Population of the 24 Urban Places: 1790"
- ^ "Population of the 33 Urban Places: 1800"
- ^ "Population of the 46 Urban Places: 1810"
- ^ "Population of the 61 Urban Places: 1820"
- ^ "Population of the 90 Urban Places: 1830"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1840"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1850"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1860"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1870"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1880"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1890"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1900"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1910"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1920"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1930"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1940"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1950"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1960"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1970"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1980"
- ^ "Population of the 100 Largest Urban Places: 1990"
- ^ "Cities with 100,000 or More Population in 2000 ranked by Population, 2000 in Rank Order"
- ^ "Cities with 100,000 or More Population in 2000 ranked by Population per Square Mile, 2000 in Rank Order"