Кливленд
Кливленд енгл. Cleveland | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Сједињене Америчке Државе |
Федерална јединица | Охајо |
Округ | Кајахога |
Основан | 1796. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2020. | 372.624 |
— густина | 1.745,56 ст./km2 |
Агломерација (2020.) | 2.185.825 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 28′ 56″ С; 81° 40′ 11″ З / 41.482222° С; 81.669722° З |
Временска зона | UTC-5, лети UTC-4 |
Апс. висина | 199 m |
Површина | 213,47 km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | 216 |
ФИПС код | 39-16000 |
ГНИС код | 1066654 |
Веб-сајт | |
www.city.cleveland.oh.us |
Кливленд (енгл. Cleveland, пре 1831. Cleaveland) други је по величини град у америчкој савезној држави Охајо. Налази се на североистоку САД, на месту где се река Кајахога улива у језеро Ири. Број становника по попису из 2020. године је 372.624.
Кливленд је главни град Округа Кајахога. Уједно је географски, привредни и културни центар шире статистичке регије (Cleveland-Elyria-Mentor Metropolitan Statistical Area) у којој живи 2 милиона људи.
Кливленд је основан 1796. Због положаја повољног за саобраћај, град је у 19. веку брзо постао саобраћајни и индустријски центар. Године 1930. био пети највећи град САД са 900.000 становника. Због структурних промена у привреди друге половине 20. века, Кливленд је доживео опадање становништва и привредног значаја. Томе су допринели етнички сукоби и лош образовни систем. Сиромаштво, висока незапосленост, криминал, смањена привредна активност и одливање становништва су проблеми са којима се град бори до данас.
У граду делује велики симфонијски оркестар, неколико професионалних спортских тимова (Кливленд кавалирси, Кливленд индијанси, Кливленд браунси), а ту је и Кућа славних рокенрола (Rock and Roll Hall of Fame). У Кливленду постоје 3 универзитета. Лука је трећа по величини међу лукама Великих језера и повезана је са Атлантским океаном.
Демографија
[уреди | уреди извор]Година | Становништво[1][2] |
---|---|
1820 | 606 |
1830 | 1075 |
1840 | 6071 |
1850 | 17034 |
1860 | 43417 |
1870 | 92829 |
1880 | 160146 |
1890 | 261353 |
1900 | 381768 |
1910 | 560663 |
1920 | 796841 |
1930 | 900429 |
1940 | 878336 |
1950 | 914808 |
1960 | 876050 |
1970 | 750903 |
1980 | 573822 |
1990 | 505616 |
2000 | 478403 |
2010 | 396815 |
Становништво
[уреди | уреди извор]Група | 2000. | 2010. |
Белци | 132710 | |
Афроамериканци | 208208 | |
Азијати | 7213 | |
Хиспаноамериканци | 39534 | |
Укупно | 478403 | 396815 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]- Клајпеда
- Александрија
- Брашов
- Мишколц
- Мејо
- Бахир Дар
- Бангалор
- Кливленд
- Фјер
- Холон
- Ибадан
- Лима
- Meanguera
- Morazán
- Beit She'an
- Љубљана
- Волгоград
- Гдањск
- Тајпеј
- Виченца
- Нетуно
- Братислава
- Рума
- Нови Сад
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gibson, Campbell (јун 1998). „Population of the 100 Largest Cities and Other Urban Places in the United States: 1790 to 1990”. United States Census Bureau. Приступљено 20. 10. 2012.
- ^ „Profile of General Population and Housing Characteristics: 2010 Census Summary File 2”. American FactFinder. U.S. Census Bureau. Приступљено 20. 10. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.