Црногорци у Републици Српској

Етнички Црногорци у Републици Српској
Укупна популација
	1.116 (2013)
Региони са значајном популацијом
Бања Лука	323(2013)
Требиње	214(2013)
Фоча	75(2013)
Источно Сарајево	57(2013)
Билећа	53(2013)
Језици
	Српски језик; Црногорски језик (99)
Религија
	Православље
Сродне етничке групе
	Срби

Етнички Црногорци у Републици Српској су држављани Републике Српске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници црногорског народа. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, које је објавио Републички завод за статистику, на подручју Републике Српске живи 1116 етничких Црногораца.^[1] Највећи део живи у градовима, као што су Бањалука и Требиње. Етнички Црногорци су једна од седамнаест службено признатих националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници у Савјету националних мањина и Савезу националних мањина.

Етничке Црногорце у Републици Српској, који се сматрају посебном нацијом у односу на Србе, не треба мијешати са оним Србима у Републици Српској који су поријеклом са подручја Црне Горе (завичајни Црногорци).

Историја

На просторима данашње Републике Српске, етнички Црногорци су први пут званично исказани као посебна национална категорија у време пописа становништва из 1948. године и од тада се појављују у свим наредним пописима становништва. Њихов број је знатно варирао, у складу са демографским кретањима. Највећи број етничких Црногораца се на територију данашње Републике Српске доселио у вријеме бивше СФРЈ, заједно са осталим досељеницима са подручја Црне Горе, који су у Босну и Херцеговину долазили у потрази за образовањем, послом и бољим условима живота. Најчешће су се настањивали у источним дјеловима данашње Републике Српске, односно на подручју данашњег града Требиње и општина Билећа, Гацко, Невесиње, Љубиње, Фоча и Чајниче, док се одређен број настанио и на подручју града Бања Луке. Према попису становништва из 1991. године, етнички Црногорци су по бројности били четврта народност (иза Муслимана, Срба и Хрвата) на територији цијеле Босне и Херцеговине, а самим тим и територије која данас припада Републици Српској.^[2]

Етнички Црногорци су у Републици Српској постали национална мањина након распада бивше Југославије и настанка нових држава на простору некадашње заједничке државе.^[3] Према резултатима пописа становништва из 2013. године, етнички Црногорци су трећа по бројности (1116) национална мањина у Републици Српској, иза Украјинаца (2197) и Рома (1974). Најприсутнији су у регији Херцеговине, гдје насељавају скоро све градове.^[4]

Религија

Етнички Црногорци у Републици Српској, као и већина њихових сународника у матичној држви и широм свијета, православне су вјероисповијести. Етнички Црногорци православне вјероисповијести на подручју Републике Српске припадају Српској православној цркви.

Удружења

У Републици Српској постоји већи број удружења која окупљају етничке Црногорце, као и поштоваоце црногорске историје и културе. Ова удружења сарађују са локалним и државним органима Републике Српске, а многа од њих такође сарађују и са одговарајућим службама Црне Горе, првенствено са онима које су надлежне за црногорску дијаспору.^[5] У Републици Српској дјелују сљедећа удружења етничких Црногораца:^[6]

Удружење Црногораца у Републици Српској "Његош" Бања Лука,^[7]
Удружење Црногораца "Његош" Добој,^[8]
Удружење Црногораца у Херцеговини "Вук Мићуновић" Требиње,^[9]
Удружење Црногораца и пријатеља "Луча" Градишка,^[10]
Завичајно удружење Црногораца у Херцеговини "Петар Петровић Његош" Требиње,^[11]
Удружење Црногораца и пријатеља Црне Горе "Ловћен" Бања Лука,^[12]

Удружења своје активности обављају у сарадњи са савезима националних мањина на регионалном и републичком нивоу. У Републици Српској се сваке године, одржавају Дани црногорске културе, гдје се Црна Гора представља Републици Српској, кроз своју историју, културу и умјетност.^[13]

Завичајно удружење етничких Црногораца у Херцеговини "Петар Петровић Његош" (Требиње) је током фебруара мјесеца 2016. године у Требињу, организовало Вече Даниловграда.^[14] У јуну мјесецу 2015. године Удружење „Луча“ из Градишке је узело учешће на годишњој Скупштини Европске дијаспоре Црне Горе одржаној у Подгорици. На Скупштини је учествовало тридест и једно удружење Црногораца из Европе и једно Удружење Црногораца из Аустралије као гост.^[15] У оквиру пројекта "Поштовање права црногорске националне мањине", у Требињу је током априла 2017. године одржан округли сто о положају етничких Црногораца у најјужнијем граду Српске, те промовисана црногорска традиционална јела. Овај пројекат је спровело најмасовније удружење етничких Црногораца у Републици Српској, „Вук Мићуновић“ са сједиштем у Требињу и пет подружница у Требињу, Билећи, Гацку, Фочи и Чајничу.^[16]

Распрострањеност

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 1.116 етничких Црногораца.^[17] Спадају у ред најбројнијих мањинских народа у Републици Српској, и једни су од три народа чији број износи више од хиљаду припадника. Црногорци настањују сљедеће општине и градове:

Црногорци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе	укупно
укупно	1.116
Бања Лука	323
Бијељина	36
Билећа	53
Братунац	12
Брод	2
Вишеград	5
Власеница	1
Гацко	26
Градишка	28
Дервента	3
Добој	48
Зворник	8
Источна Илиџа	10
Источно Ново Сарајево	19
Калиновик	6
Кнежево	4
Козарска Дубица	16
Костајница	2
Котор Варош	12
Лакташи	16
Лопаре	3
Љубиње	5
Милићи	2
Модрича	17
Мркоњић Град	5
Невесиње	3
Нови Град	10
Ново Горажде	1
Оштра Лука	1
Пале	19
Петровац	1
Петрово	1
Приједор	36
Прњавор	20
Рогатица	4
Рудо	5
Соколац	6
Србац	9
Сребреница	2
Теслић	11
Требиње	214
Трново	3
Угљевик	4
Фоча	75
Хан Пијесак	1
Чајниче	9
Челинац	5
Шамац	9
Шековићи	1
Шипово	4

Значајне личности

Игор Радојичић, градоначелник Бања Луке, изабран на локалним изборима 2016. године.^[18]
Милоје Делетић, делегат у трећем сазиву Вијећа народа Републике Српске из реда осталих народа.
Раденко Рикић, делегат у четвртом сазиву Вијећа народа Републике Српске из реда осталих народа.
Драгослав Медојевић, глумац Народног Позоришта Републике Срспске и актуелни предсједник Удружења Црногораца „Његош” Републике Српске.^[19]
Дејан Арсић, филмски и ТВ режисер.
Милован Дробњак, тренер Кик-Бокс репрезентације БиХ.
Антонио Поповић, новинар РТРС и рок музичар.

Види још

Напомене

^ Град Источно Сарајево се састоји из општина: Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново.
^ Број становника Републике Српске којима је Црногорски језик, матерњи језик.

Референце

^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. године: Етничка/национална припадност, вјероисповијест и матерњи језик
^ „Ко су националне мањине у Републици Српској”. Мањине.ба. Архивирано из оригинала 06. 02. 2017. г. Приступљено 5. 4. 2017.
^ Извјештај 2015, стр. 13.
^ „Живот у сјени конститутивних народа: Црногорци у БиХ”. Прометеј. Приступљено 19. 4. 2017.
^ „Crna Gora: Uprava za dijasporu: Adresar dijaspore”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2019. г. Приступљено 28. 02. 2019.
^ „Црногорци; Удружења”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 5. 4. 2017.
^ Udruženje Crnogoraca u Republici Srpskoj "Njegoš" Banja Luka
^ Udruženje Crnogoraca "Njegoš" Doboj
^ Udruženje Crnogoraca u Hercegovini "Vuk Mićunović" Trebinje
^ Udruženje Crnogoraca i prijatelja "Luča" Gradiška
^ Zavičajno udruženje Crnogoraca u Hercegovini "Petar Petrović Njegoš" Trebinje
^ Udruženje Crnogoraca i prijatelja Crne Gore "Lovćen" Banja Luka
^ „Сарадња у области културе приоритет”. Универзитет у Источном Сарајеву. Архивирано из оригинала 04. 04. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2017.
^ „Вече Даниловграда у Требињу”. Савез националних мањина Републике Српске. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2017.
^ Ријеч 2016, стр. 46.
^ „Требиње: Округли сто о положају Црногораца”. РТРС. Приступљено 19. 4. 2017.
^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017.
^ „Радојичић: Чешљају све моје до четвртог колена”. Вечерње новости. Приступљено 10. 4. 2018.
^ „Удружење Црногораца „Његош” Републике Српске”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 10. 4. 2018.

Литература

Vijeće nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine (2015). Izvještaj Vijeća nacionalnih manjina Bosne i Hercegovine o položaju nacionalnih manjina 2010-2015.
Savez nacionalnih manjina Republike Srpske (2016). „Uvodna riječ” (PDF). Riječ nacionalnih manjina. 1.

Спољашње везе

[1] Град Источно Сарајево се састоји из општина: Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново.

[2] Број становника Републике Српске којима је Црногорски језик, матерњи језик.

[3] Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. године: Етничка/национална припадност, вјероисповијест и матерњи језик

[4] „Ко су националне мањине у Републици Српској”. Мањине.ба. Архивирано из оригинала 06. 02. 2017. г. Приступљено 5. 4. 2017.

[FOOTNOTEИзвјештај201513-5] Извјештај 2015, стр. 13.

[6] „Живот у сјени конститутивних народа: Црногорци у БиХ”. Прометеј. Приступљено 19. 4. 2017.

[7] „Crna Gora: Uprava za dijasporu: Adresar dijaspore”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2019. г. Приступљено 28. 02. 2019.

[8] „Црногорци; Удружења”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 5. 4. 2017.

[9] Udruženje Crnogoraca u Republici Srpskoj "Njegoš" Banja Luka

[10] Udruženje Crnogoraca "Njegoš" Doboj

[11] Udruženje Crnogoraca u Hercegovini "Vuk Mićunović" Trebinje

[12] Udruženje Crnogoraca i prijatelja "Luča" Gradiška

[13] Zavičajno udruženje Crnogoraca u Hercegovini "Petar Petrović Njegoš" Trebinje

[14] Udruženje Crnogoraca i prijatelja Crne Gore "Lovćen" Banja Luka

[15] „Сарадња у области културе приоритет”. Универзитет у Источном Сарајеву. Архивирано из оригинала 04. 04. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2017.

[16] „Вече Даниловграда у Требињу”. Савез националних мањина Републике Српске. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2017.

[FOOTNOTEРијеч201646-17] Ријеч 2016, стр. 46.

[18] „Требиње: Округли сто о положају Црногораца”. РТРС. Приступљено 19. 4. 2017.

[19] „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017.

[20] „Радојичић: Чешљају све моје до четвртог колена”. Вечерње новости. Приступљено 10. 4. 2018.

[21] „Удружење Црногораца „Његош” Републике Српске”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 10. 4. 2018.

[а]

[б]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

п р у Црногорска етничка дијаспора
Европа	Албанија Босна и Херцеговина Република Српска Хрватска Северна Македонија Србија Словенија
Широм света	Аргентина Аустралија Канада Сједињене Америчке Државе