Европско првенство у фудбалу до 19 година
 | |
| Основан | 1948. |
|---|---|
| Регион | Европа (УЕФА) |
| Број клубова | 54 (I рунда квал.) 28 (II рунда квал.) 8 (финални турнир) |
| Последњи освајач |  Енглеска (2022) |
| Најуспешнији тим | Енглеска и  Шпанија (11) |
 2023. | |
Европско првенство у фудбалу до 19 година (енгл. UEFA European Under-19 Championship) годишње је фудбалско такмичење које организује УЕФА. Право учешћа имају играчи који у години одржавања финалног турнира немају више од 19 година.
У актуелном формату такмичење се састоји из две квалификационе рунде и финалног турнира. У другој (тзв. елитној) квалификационој рунди надмеће се укупно 28 репрезентација које су прошле прву, мада је зависно од правила такмичења за конкретну годину могуће и да евентуална упражњена места попуне екипе које добију специјалну позивницу УЕФА. Победници сваке од 7 група елитне рунде пласирају се на финални турнир, на коме им се прикључује и репрезентација земље домаћина. На финалном турниру осам тимова дели се у две групе. По две најбоље пласиране екипе у групама обезбеђују пролаз у полуфинале, у коме се упарују по систему А1—Б2, Б1—А2.
Такође, шест репрезентација које су оствариле најбоље резултате у групној фази финалног турнира (по прве 3 из обе групе) добија прилику да учествује на Светском првенству до 20 година које се одржава наредне године.
Историјат
[уреди | уреди извор]Такмичење је основала ФИФА 1948. године под називом Јуниорски турнир, а од 1955. обавезе око организовања преузела је УЕФА. Године 1980. такмичење је променило назив у УЕФА Европско првенство до 18 година и под њим се одржавало закључно са 2001. годином. Након тога долази до извесних измена када је старосна граница учесника у питању, те је од 2002. дошло до преименовања у УЕФА Европско првенство до 19 година. Првенство се од оснивања одржавало сваке године, изузев периода од 1984. до 1992, током кога је између два издања била двогодишња пауза.
Старосни услов за учешће на првенству првобитно је био да играч током календарске године у којој су започете квалификације не сме имати више од 18 година. Од преименовања такмичења званична пропозиција гласи да играч не сме имати више од 19 година у години одржавања финалног турнира. Ипак, суштински се старосна граница заправо никада није ни мењала, јер су квалификације увек почињале у години пре оне у којој се одржавао финални турнир.
Досадашња првенства
[уреди | уреди извор]
Успешност репрезентација
[уреди | уреди извор]- Ажурирано након првенства одржаног 2019. године.
| Поз. | Репрезентација | Победник | Финалиста |
|---|---|---|---|
| Енглеска
|
(1948, 1963, 1964, 1971, 1972, 1973, 1975, 1980, 1993, 2017, 2022) |
(1958, 1965, 1967, 2005, 2009) | |
| Шпанија
|
(1952, 1954, 1995, 2002, 2004, 2006, 2007, 2011, 2012, 2015, 2019) |
(1957, 1964, 1996, 2010) | |
 Француска
|
(1949, 1983, 1996, 1997, 2000, 2005, 2010, 2016) |
(1950, 1968, 2013) | |
 Русија /  СССР
|
(1966, 1967, 1976, 1978, 1988, 1990) |
(1984, 2015) | |
 Португалија
|
(1961, 1994, 1999, 2018) |
(1971, 1988, 1990, 1992, 1997, 2003, 2014, 2017, 2019) | |
 Италија
|
(1958, 1966, 2003) |
(1959, 1986, 1995, 1999, 2008, 2016, 2018) | |
 Немачка
|
(1981, 2008, 2014) |
(1954, 1972, 1994, 1998, 2002) | |
 Србија /  СФРЈ
|
(1951, 1979, 2013) |
(1953, 1962, 1974, 1978) | |
 Бугарска
|
(1959, 1969, 1974) |
(1977, 1979) | |
 Источна Немачка
|
(1965, 1970, 1986) |
(1969, 1973) | |
 Мађарска
|
(1953, 1960, 1984) |
(1976) | |
 Аустрија
|
(1950, 1957) |
(1951) | |
 Чешка / Чехословачка
|
(1968) |
(1982, 1983, 2001, 2011) | |
 Пољска
|
(2001) |
(1961, 1980, 1981) | |
 Турска
|
(1992) |
(1993, 2004) | |
 Румунија
|
(1962) |
(1960) | |
 Белгија
|
(1977) |
(1952) | |
 Шкотска
|
(1982) |
(2006) | |
 Украјина
|
(2009) |
(2000) | |
 Ирска
|
(1998) |
||
 Холандија
|
(1948, 1949, 1970) | ||
 Грчка
|
(2007, 2012) | ||
 Северна Ирска
|
(1963) | ||
 Финска
|
(1975) | ||
 Израел
|
(2022) |
- Курзивом су означене године у којима је победник првенства била земља домаћин.