Боденско језеро
Боденско језеро | |
---|---|
Координате | 47° 38′ 00″ С; 9° 22′ 00″ И / 47.633333° С; 9.366667° И 47° 38′ 00″ С; 9° 22′ 00″ И / 47.633333° С; 9.366667° И |
Тип | природно, проточно |
Притоке | Schussen, Aach, Dornbirner Ach, Alter Rhein, Argen, Bregenzer Ache, Brunnisach, Goldach, Linzer Aach, Leiblach, Lipbach, Rotach, Stockacher Aach, Alpine Rhine |
Земље басена | Немачка, Аустрија, Швајцарска |
Макс. дужина | 67 km |
Макс. ширина | 13 km |
Површина | 539 km2 |
Макс. дубина | 252 m |
Запремина | 55 km3 |
Над. висина | 395 m |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Боденско језеро или језеро Констанц (нем. Bodensee, фр. Lac de Constance, итал. Lago di Costanza), језеро је на Рајни између Немачке, Швајцарске и Аустрије. Лежи приближно на координатама 47° 39′ СГШ, 9° 19′ ИГД. По пореклу језеро је тектонског порекла и не припада ни једној језерској групи језера.
Боденско језеро први пут спомиње хиспански географ Помпоније Мела 43. године п. н. е. Приметио је да Рајна тече кроз два језера, и дао им је латинска имена Lacus Venetus (данас Оберзе) и Lacus Acronius (Данас Унтерзе). Плиније Старији је користио име Lacus Brigantinus по римском граду Brigantium (данас Брегенц). Језеро је такође познато и као Швапско море.
Језеро се налази на 395 m надморске висине и треће је по величини у средишњој Европи, после Балатона и Женевског језера. Дугачко је 67 km, а на најширој тачки скоро 13 km. Прекрива приближно 539 km² укупне површине[1]. Највећа дубина је 252 m у средини источног дела (Obersee). Запремина је приближно 55 km³.
Језеро има 4 дела:
- Оберзе (Obersee; главни, 476 km²)
- Иберлингер зе (Überlinger See; северни, 61 km²)
- Унтерзе (Untersee; западни, 63 km²)
- Целер зе и Гнадзе (Zeller See и Gnadensee; северозападни).
Рајна се улива у језеро на југоистоку, тече кроз Оберзе, град Констанц и Унтерзе, те излива се близу Штајна на Рајни. Боденско језеро пружа свежу воду многим градовима у Немачкој.
Ово језеро је формирао Рајнски ледник током леденог доба.
Градови и градићи на језеру
[уреди | уреди извор]Аустрија
[уреди | уреди извор]Немачка
[уреди | уреди извор]Од ушћа Рајне, на северној или десној обали:
- На горњем језеру (Obersee) и на Überlinger See
- Линдау (у Баварској)
- Васербург
- Ноненхорн
- Кресброн (у Баден-Виртембергу)
- Лангенарген
- Ерискирх
- Фридрихсхафен
- Именстад
- Хагнау
- Штетен
- Мерсбург
- Улдинген-Милхофен (на Überlinger See)
- Иберлинген
- Зиплинген
- Бодман-Лудвигсхафен
- Констанц са предграђима
- На доњем језеру (Untersee)
Швајцарска
[уреди | уреди извор]Од ушћа Рајне на јужној или левој обали:
- На горњем језеру (Obersee)
- Алтенрајн, Санкт Гален
- Роршах, Санкт Гален
- Хорн, Тургау
- Штајнах, Санкт Гален
- Арбон, Тургау (као и сви даље наведени)
- Фраснахт
- Егнах
- Романзхорн
- Утвил
- Кесвил
- Гитинген
- Алтнау
- Ландшлахт
- Минстерлинген
- Ботигхофен
- Кројцлинген (и Констанц, Немачка)
- На Рајни
- На доњем језеру (Untersee)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „McMaster University Libraries”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2015. г. Приступљено 07. 10. 2005.