Александар фон Хумболт
Александар фон Хумболт | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Александар фон Хумболт |
Датум рођења | 14. септембар 1769. |
Место рођења | Берлин, Берлин, Пруска Свето римско царство |
Датум смрти | 6. мај 1859.89 год.) ( |
Место смрти | Берлин, Берлин, Пруска Немачка конфедерација |
Образовање | Viadrina European University Freiberg University of Mining and Technology Универзитет у Гетингену |
Научни рад | |
Поље | Географија |
Ученици | Луис Агасиз[1] |
Познат по | Биогеографија Космос (1845–1862) Хумболтова струја магнетна олуја Хумболтова наука Берлински романтизам[2] |
Награде | Коплеи медаља (1852) |
Потпис |
Александар фон Хумболт (нем. Alexander von Humboldt; Берлин, 14. септембар 1769 — Берлин, 6. мај 1859) био је немачки природњак, географ и истраживач.[3] Његови радови на ботаничкој географији представљају оснивање области биогеографије.[4] Проучавао је земљин магнетизам, вулкане, изотермалне линије, географију и биологију различитих области.[5][6] Од 1799. до 1804. путовао је у Латинску Америку, коју је истраживао и описивао са научне тачке гледишта. Своја путовања током 21 године описао је у изузетно великом броју књига. Први је претпоставио да су Африка и Јужна Америка биле давно спојене. У познијим годинама је покушао да у свом делу од 5 књига „Космос“ прикаже људско знање на један јединствен уједињен начин. Хумболт је подржавао друге научнике и често је са њима сарађивао.
Детињство, младост и образовање
[уреди | уреди извор]Отац му је био мајор у пруској војсци, који је одликован због учешћа у Седмогодишњем рату. Имао је два сина. Александар је био млађи, старији Вилхелм је био лингвиста.[7][8][9] Током детињства сакупљао је и детерминисао биљке. Сакупљао је шкољке и инсекте. Отац му је умро 1779. и отад је мајка почела да брине о његовом образовању. Студирао је финансије пола године у Франкфурту на Одри, а завршио у Гетингену 1789. Током распуста 1789. ишао је на научни излет на Рајну и написао је рад о минералогији и базалту на Рајни. Почео је да изучава оно што би му било потребно да буде научни истраживач. Студирао је трговину и стране језике у Хамбургу, геологију у Фрајбургу, а анатомију у Јени, а астрономију и употребу научне инструментације код Заха и Келера. Истраживао је вегетацију рудника Фрајбурга о чему је 1793. објавио рад. Кад је Луиђи Галвани открио утицај струје на мишиће, Хумболт је истраживао феномене мускуларних иритација, о чему је објавио рад 1797.
Путовања и рад у Европи
[уреди | уреди извор]Био је у Енглеској 1790, а 1792. и 1797. је посетио Беч. Током 1795. пропутовао је Швајцарску и Италију истражујући геологију и ботанику тих земаља. Запослио се 1792. у Берлину као проценитељ рудника. Тај посао је обављао тако темељито да је брзо напредовао у служби и чак су га слали у дипломатске мисије.
Истраживања Латинске Америке
[уреди | уреди извор]Требало је да са једним ботаничарем да иде на експедицију, која је одложена. Њих двојица су дошли до Марсеља надајући се да ће се придружити Наполеону и отићи у Египат. Пошто нису нашли одговарајући транспорт отишли су у Мадрид, где им је један министар помогао да оду у Латинску Америку. Кренули су из Ла Коруње 5. јуна 1799. На Тенерифама су били шест дана, а у Венецуелу су стигли 16. јула. Открио је у Венецуели уљну птицу Steatornis caripensis, која је дотад била непозната. Враћајући се у Куману приметио је метеорски рој Леониде, што је било његово прво упознавање са феноменом, за који ће се уочити периодичност. У фебруару 1800. је кренуо у истраживање реке Ориноко. Истраживао је 4 месеца и прешао је преко 3.000 километара дивљег и ненастањеног подручја. Утврдио је да постоји комуникација између слива Оринока и слива Амазона. Утврдио је тачно место бифуркације. Електричне јегуље је ухватио 19. марта 1800, претрпјевши јаке електричне шокове током испитивања.
После је отпловио на Кубу, па се вратио и Картахену, испитујући набујалу реку Магдалену. Прешао је Кордиљере и после дугог и напорног путовања дошао је 6. јануара 1802. до Кита. Пели су се до висине од 5.800 метара. што је тада био светски рекорд. На путу према Лими истраживали су изворе Амазона. У Каљау је посматрао пролазак Меркура. После тога одлази у Мексико, где је боравио годину дана. После је кратко посетио САД и вратио се у Европу, где је пристао 3. августа 1804. у Бордоу.
Достигнућа латинскоамеричке експедиције
[уреди | уреди извор]Истраживао је изотермалне линије. Најпре је истраживао брзину пада температуре са надморском висином. У свом есеју о географији различитих биљки проучавао је како физички услови утичу на расподелу биљака и животиња. Открио је да се смањује интензитет земљиног магнетског поља како се удаљавамо од полова према екватору. Геолошки је проучавао вулкане у Латинској Америци. Открио је да се они појављују у линеарним групама, па је претпостављао да су настали због великих подземних расцепа. Са Геј-Лисаком је истраживао закон магнетске деклинације, па је у Берлину боравио две и по године. Пошто је намеравао да објави мноштво нових чињеница у енциклопедијском формату 1808. је дошао у Париз. Ту сарађује са Геј-Лисаком и његовом приватном лабораторијом. Истраживали су састав атмосфере и утицај притиска на атмосферу.
Признања Хумболту
[уреди | уреди извор]После Наполеона Хумболт је био један од најпознатији у Европи. Пруски краљ га је више пута позивао, дајући му велике привилегије, али Хумболт је одбијао да напусти Париз. Париз је сматрао својом правом кућом. У Паризу је Хумболт имао не само научну атмосферу, него је био и изузетно цењен у свим слојевима друштва. Осим тога није му се свиђала атмосфера Берлина, његовог роднога града. Није му се свиђао провинцијализам Берлина. Ипак много пута су га звали, не само пруски краљ, него и два угледна пруска великаша, тако да се 1827. преселио у Берлин. У Берлину се посветио проучавању земаљског магнетизма. Посебно га је занимала природа и закони „магнетних олуја“, како је он описивао абнормална одступања од земљиног магнетизма.
Истраживање Русије
[уреди | уреди извор]Руси су 1811. први предложили Хумболту истраживање Сибира, а касније 1818. је то исто предложила пруска влада. Али у оба случаја имао је других за њега важнијих послова. Писао је руској влади 1829, тако да је успео да успостави низ магнетних и метеоролошких станица у Сибиру. Измећу маја и новембра 1829. заједно са Густавом Розеом и Еренбургом прешао је Русију између Неве и Јанисеја, прешавши 9.600 mi (15.400 km). Открио је дијаманте на Уралу, где се испирало злато. Кориговао је прецењену висину централноазијског платоа.
Хумболт као дипломата
[уреди | уреди извор]Од 1830. до 1848. био је дипломата на двору Луја Филипа, са којим је одржавао срдачне пријатељске односе.
Космос
[уреди | уреди извор]Јако је дуго писао своје монументално дело, којим је настојао представити јединство различитих комплексних делова природе. Хтео је да нагласи постојање природних закона, који управљају сложеним процесима у природи. Започео је са писањем још 1808. Временом је све уобличавао, а посебно кад је предавао од 1827. до 1828. на универзитету у Берлину. Прва два волумена Космоса изашла су 1845. и 1847. Трећи и четврти волумен је објавио између 1850. и 1858. Пети волумен је објављен постхумно 1862.
Хумболтова стипендија
[уреди | уреди извор]После његове смрти његови пријатељи и сарадници основали су Александар фон Хумболт фондацију, која је пружала подршку младим научницима. Оригинална новчана задужбина је била упропаштена хиперинфлацијом из 1920—их. После Другог светског рата немачка влада је основала поново Хумболтову фондацију, која служи за финансирање боравка страних научника у Немачкој или немачких ван Немачке.
Радови
[уреди | уреди извор]- Florae Fribergensis specimen plantas cryptogramicus praesertim subterraneas exhibens, 1793. Humboldt's observations of underground plants made when he was a mining inspector.
- Versuche über die gereizte Muskel- und Nervenfaser nebst Versuchen über den chemischen Prozess des Lebens in der Thier- und Pflanzenwelt. (2 volumes), 1797. Humboldt's experiments in galvanism and nerve conductivity.
- Ueber die unterirdischen Gasarten und die Mittel ihren Nachteil zu verhindern. Braunschwieg 1799.
- Sur l'analyse de l'air atmosphérique, with J.L. Gay-Lussac. Paris 1805. German edition, Türbingen.
- Fragments de géologie et de climatologie asiatiques 2 vols. Paris, 1831; Tübingen, 1831
- Asie centrale, recherches sur les chaînes des montagnes et la climotologie comparée. 3 vols. 1843
- Le voyage aux régions equinoxiales du Nouveau Continent, fait en 1799–1804, par Alexandre de Humboldt et Aimé Bonpland (Paris, 1807, etc.), consisted of thirty folio and quarto volumes, including:
- Vues des Cordillères et monuments des peuples indigènes de l'Amérique (2 vols. folio, 1810)
- English translation: Researches concerning the institutions & monuments of the ancient inhabitants of America : with descriptions & views of some of the most striking scenes in the Cordilleras! (2 vols.) [exclamation point in the original title]
- English translation: Views of the Cordilleras and Monuments of the Indigenous Peoples of the Americas: A Critical Edition. Vera M. Kutzinski and Ottmar Ette, editors. Chicago: University of Chicago Press, 2014. ISBN 978-0-226-86506-5
- Examen critique de l'histoire de la géographie du Nouveau Continent (4 vols. 1814–1834)
- Atlas géographique et physique du royaume de la Nouvelle Espagne (1811)
- Essai politique sur le royaume de la Nouvelle Espagne (1811);
- English translation: Political essay on the kingdom of New Spain containing researches relative to the geography of Mexico, (1811) biodiversitylibrary.org;
- Essai sur la géographie des plantes: accompagné d'un tableau physique des régions équinoxiales, fondé sur des mesures exécutées, depuis le dixième degré de latitude boréale jusqu'au dixième degré de latitude australe, pendant les années 1799, 1800, 1801, 1802 et 1803/ par Al. de Humboldt et A. Bonpland; rédigée par Al. de Humboldt (1805), biodiversitylibrary.org
- English translation by Sylvie Romanowski:Essay on the Geography of Plants. University of Chicago Press. (2009)
- Essai géognostique sur le gisement des roches dans les deux continents. Paris 1823. English and German editions.
- Essai politique sur l'îsle de Cuba. 2 vols. Paris 1828. English and German editions.
- Relation historique du Voyage aux Régions équinoxiales du Nouveau Continent, etc. (1814–1825), an unfinished narrative of his travels, including the Essai politique sur l'île de Cuba, biodiversitylibrary.org
- Monographie des melastomacées (1833)
- Monographia Melastomacearum: continens plantas huius ordinis, hucusque collectas, praesertim per regnum Mexici, in provinciis Caracarum et Novae Andalusiae, in Peruvianorum, Quitensium, Novae Granatae Andibus, ad Orinoci, fluvii Nigri, fluminis Amazonum rupas nascentes (2 vols.)
- Cosmos : a sketch of a physical description of the universe by Alexander von Humboldt; translated from the German by E. C. Otté (5 vols.)[10]
- Cosmos: essai d'une description physique du monde (4 vols.)
- Gesammelte werke von Alexander von Humboldt (12 vols.)
- Ansichten der Natur: mit wissenschaftlichen Erläuterungen
- Aphorismen aus der chemischen physiologie der pflanzen. Aus dem lateinischen übersetzt von Gotthelf Fischer. Nebst einigen zusätzen von herrn dr. und prof. Hedwig und einer vorrede von herrn dr. und prof. Christ. Friedr. Ludwig. 1794.
- Aspects of nature, in different lands and different climates with scientific elucidations
- Atlas zu Alex. v. Humboldt's Kosmos in zweiundvierzig Tafeln mit erläuterndem texte /herausgegeben von Traugott Bromme
- Briefe von Alexander von Humboldt an Varnhagen von Ense, aus den jahren 1827 bis 1858 : nebst Auszügen aus Varnhagen's Tagebüchern und Briefen von Varnhagen und andern an Humboldt
- Ideen zu einer Geographie der Pflanzen :nebst einem Naturgemälde der Tropenländer : auf Beobachtungen und Messungen gegründet, welche vom 10ten Grade nördlicher bis zum 10ten Grade südlicher Breite, in den Jahren 1799, 1800, 1801, 1802 und 1803 angestellt worden sind/ von Al. von Humboldt und A. Bonpland; bearbeitet und herausgegeben von dem erstern
- An illustration of the genus Cinchona :comprising descriptions of all the officinal Peruvian barks, including several new species, Baron de Humboldt's Account of the Cinchona forests of South America, and Laubert's Memoir on the different species of quinquina: to which are added several dissertations of Don Hippolito Ruiz on various medicinal plants of South America (1821);
- Kosmos. Entwurf einer physischen Weltbeschreibung von Alexander von Humboldt (5 vols.)
- Des lignes isothermes et de la distribution de la châleur sur le globe. Paris 1817. German edition, Türbingen.
- Personal narrative of travels to the equinoctial regions of America, during the years 1799–1804/ by Alexander von Humboldt and Aimé Bonpland; translated from the French of Alexander von Humboldt and edited by Thomasina Ross (vols 2 & 3), biodiversitylibrary.org
- Personal Narrative of Travels to the Equinoctial Regions of the New Continent. 7 vols. London. First edition in French, Paris: 1815–26.
- Viage âa las regiones equinocciales del nuevo continente: hecho en 1799 hasta 1804, por Al. de Humboldt y A. Bonpland; redactado por Alejandro de Humboldt; continuaciâon indispensable al ensayo polâitico sobre el reino de la Nueva Espaäna por el mismo autor (5 vols.), 1826. biodiversitylibrary.org
- Pflanzengeographie, nach Alexander von Humboldt's werke ueber die geographische Vertheilhung der Gewächse : mit Anmerkungen, grösseren Beilagen aus andern pflanzengeographischen Schriften und einem Excurse über die bei pflanzengeographischen Floren-Vergleichungen nöthigen Rücksichten
- Plantes équinoxiales recueillies au Mexique :dans l'île de Cuba, dans les provinces de Caracas, de Cumana et de Barcelone, aux Andes de la Nouvelle Grenade, de Quito et du Pérou, et sur les bords du rio-Negro de Orénoque et de la rivière des Amazones (2 vols.)
- Recueil d'observations de zoologie et d'anatomie comparée : faites dans l'océan atlantique, dans l'intérieur du nouveau continent et dans la mer du sud pendant les années 1799, 1800, 1801, 1802 et 1803 / par Al. de Humboldt et A. Bonpland (2 vols.)
- Reise in die aequinoctial-gegenden des neuen Continents in den Jahren 1799, 1800, 1801, 1803 und 1804 (vol. 3)
- Relation historique du voyage aux régions équinoxiales du nouveau continent, fait en 1799, 1800, 1801, 1802, 1803, et 1804 (vol. 3)
- Tableaux de la nature; ou, Considérations sur les déserts, sur le physionomie des végétaux, sur les cataractes de l'Orénoque, sur la structure et l'action des volcans dans les différentes régions de la terre
- Views of nature, or, Contemplations on the sublime phenomena of creation : with scientific illustrations (1850)
- Views of nature: or, Contemplations on the sublime phenomena of creation; with scientific illustrations (1884)
- Letters of Alexander von Humboldt to Varnhagen von Ense. From 1827 to 1858. With extracts from Varnhagen's diaries, and letters of Varnhagen and others to Humboldt. Tr. from the 2d German by Friedrich Kapp (ed.), biodiversitylibrary.org
- Letters of Alexander von Humboldt written between the years 1827 and 1858 to Varnhagen von Ense together with extracts from Varnhagen's diaries, and letters of Varnhagen and others to Humboldt/ authorized translation from the German (with explanatory notes and a full index of names), biodiversitylibrary.org
- Nova genera et species plantarum (7 vols. folio, 1815–1825), contains descriptions of above 4500 species of plants collected by Humboldt and Bonpland, was mainly compiled by Carl Sigismund Kunth; J. Oltmanns assisted in preparing the Recueil d'observations astronomiques (1808); Cuvier, Latreille, Valenciennes and Gay-Lussac cooperated in the Recueil d'observations de zoologie et d'anatomie comparée (1805–1833).[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Rupke 2008, стр. 54.
- ^ Helmut Thielicke, Modern Faith and Thought, William B. Eerdmans Publishing, 1990, p. 174.
- ^ Malcolm Nicolson, "Alexander von Humboldt and the Geography of Vegetation", in: A. Cunningham and N. Jardine (eds.), Romanticism and the Sciences, Cambridge University Press, 1990, pp. 169–188; Michael Dettelbach, "Romanticism and Resistance: Humboldt and "German" Natural Philosophy in Natural Philosophy in Napoleonic France", in: Robert M. Brain, Robert S. Cohen, Ole Knudsen (eds.), Hans Christian Ørsted and the Romantic Legacy in Science: Ideas, Disciplines, Practices, Springer, 2007; Maurizio Esposito, Romantic Biology, 1890–1945, Routledge, 2015, p. 31.
- ^ „Alexander von Humboldt | Biography, Discoveries, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-18. Приступљено 2024-01-30.
- ^ Love, J.J. (2008). „Magnetic monitoring of Earth and space” (PDF). Physics Today. February (2): 31—37. Bibcode:2008PhT....61b..31H. doi:10.1063/1.2883907. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 07. 2019. г. Приступљено 29. 6. 2015.
- ^ Thomson, A. (2009), „Von Humboldt and the establishment of geomagnetic observatories”, IAEA-Inis: 1212
- ^ Thubon, Colin (септембар 2015). „'The Invention of Nature', by Andrea Wulf”. New York Times.
- ^ Lee, Jeffrey (2014). „Von Humboldt, Alexander”. The Encyclopedia of Earth.
- ^ Jackson, Stephen T. „Alexander von Humboldt and the General Physics of the Earth” (PDF). Science. 324. стр. 596—597. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2019. г. Приступљено 06. 06. 2020.
- ^ Humboldt, Alexander von (1860). Cosmos: A Sketch of a Physical Description of the Universe, Volume 4. Превод: Elise C. Otté. Harper. стр. 76. Приступљено 17. 5. 2014.
- ^ јавном власништву: Clerke, Agnes Mary (1911). „Humboldt, Friedrich Heinrich Alexander von”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 13 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 873—875. Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у
Литература
[уреди | уреди извор]- Bleichmar, Daniela (2012). Visible Empire: Botanical Expeditions and Visual Culture in the Hispanic Enlightenment. Chicago London: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-05853-5.
- Brading, David (1991). „Chapter 23. Scientific Traveller”. The First America : the Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State, 1492-1867. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-39130-X.
- de Terra, Helmut (1955). Humboldt: The Life and Times of Alexander von Humboldt, 1769–1859. New York: Alfred A. Knopf. OCLC 902143803.
- Dickinson, Robert Eric; Howarth, O. J. R. (1933). The Making of Geography (online Universal Digital Library, facsimile of original изд.). Oxford: Clarendon Press. OCLC 9640382.
- Helferich, Gerard (2004). Humboldt's Cosmos: Alexander von Humboldt and the Latin American journey That Changed the Way We See the World. New York: Gotham Books. ISBN 978-1-59240-052-2.
- Nicolson, Malcolm (1995). „Introduction”. Personal Narrative of a Journey to the Equinoctial Regions of the New Continent. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-044553-4.
- Rupke, Nicolaas (2008). Alexander von Humboldt : a Metabiography. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-73149-0.
- Sachs, Aaron (2006). The Humboldt Current : Nineteenth-Century Exploration and the Roots of American Environmentalism. New York: Viking. ISBN 0-670-03775-3.
- Sachs, Aaron (2007). The Humboldt Current: A European Explorer and His American Disciples. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921519-5.
- Walls, Laura Dassow (2009). The Passage to Cosmos : Alexander von Humboldt and the Shaping of America. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-87182-0.
- Wulf, Andrea (2015). The Invention of Nature : the Adventures of Alexander von Humboldt, the Lost Hero of Science. New York: Knopf. ISBN 978-1-84854-898-5.
- ACKERKNECHT, E. H. (1955). „George Forster, Alexander von Humboldt, and ethnology”. Isis. 46 (1955): 83—95. PMID 13242231. S2CID 26981757. doi:10.1086/348401..
- Botting, Douglas. Humboldt and the Cosmos. New York: Harper & Row Publishers 1973.
- Bruhns, Karl, ed. Life of Alexander von Humboldt, Compiled in Commemoration of the Centenary of His Birth by J. Lowenberg, Robert Ave-Lallemant, and Alfred Dove, trans. by Jane and Caroline Lassell. 2 vols. London: Longmans, Green 1873.
- Cañizares-Esguerra, Jorge, "How Derivative was Humboldt?" In Colonial Botany: Science, Commerce, and Politics in the Early Modern World, edited by Londa Schiebinger and Claudia Swan, 148–65. Philadelphia: University of Pennsylvania Press 2005.
- Chambers, David Wade. „Centre Looks at Periphery: Alexander von Humboldt's Account of Mexican Science and Technology”. Journal of Iberian and Latin American Studies. 2 (1996): 94—113..
- Covarrubias, José E and Matilde Souto Mantecón, eds. Economia, ciencia, y política: Estudios sobre Alexander von Humboldt a 200 aňos del ensayo político sobre el reino de la Nueva España. Mexico: Universidad Nacional Autónoma de México 2012.
- Dettlebach, Michael. "Humboldtian Science". In Cultures of Natural History, edited by Nicholas Jardin, J.A. Secord, and Emma C. Spary, 287–304. Cambridge: Cambridge University Press 1996.
- Echenberg, Myron. Humboldt's Mexico: In the Footsteps of the Illustrious German Scientific Traveller. Montreal & Kingston:McGill-Queen's University Press 2017. ISBN 978-0-7735-4940-1
- Foner, Philip S. „Alexander von Humboldt on Slavery in America”. Science and Society. 47 (1983): 330—42..
- Godlewska, Anne, "From Enlightenment Vision to Modern Science? Humboldt's Visual Thinking". In Geography and Enlightenment, edited by David N. Livingstone and Charles W. J. Withers, 236–75. Chicago: University of Chicago Press 1999.
- Gould, Stephen Jay. "Church, Humboldt, and Darwin: The Tension and Harmony of Art and Science" in Franklin Kelly et al., eds. Frederic Edwin Church. Washington D.C.: Smithsonian Institution Press 1989.
- Hey'l, Bettina, Das Ganze der Natur und die Differenzierung des Wissens. Alexander von Humboldt als Schriftsteller (Berlin, de Gruyter, 2007) (Quellen und Forschungen zur Literatur- und Kulturgeschichte 47 (281)).
- Holl, Frank. "Alexander von Humboldt's Expedition through Mexico", in European Traveler-Artists in Nineteenth-Century Mexico. Mexico 1996, pp. 51–61.
- Holl, Frank, ed. Alejandro de Humboldt en México. Mexico City 1997.
- Kellner, Lotte. Alexander von Humboldt. New York: Oxford University Press 1963.
- Klein, Ursula. Humboldts Preußen. Wissenschaft und Technik im Aufbruch. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft 2015.
- Korneffel, Peter (2017). Die Humboldts in Berlin: Zwei Brüder erfinden die Gelehrtenrepublik. Elsengold Verlag GmbH. ISBN 978-3-944594-77-4.
- Kutzinski, Vera M. Alexander von Humboldt's Transatlantic Personae. New York: Routledge 2012.
- Lara Valdés, José Luis, ed. Bicentenario de Humboldt en Guanajuato (1803–2003). Guanajuato: Ediciones de la Rana 2003.
- Leibsohn, Dana, and Barbara E. Mundy, "Making Sense of the Pre-Columbian", Vistas: Visual Culture in Spanish America, 1520–1820(2015). http://www.fordham.edu/vistas.
- Macgillivray, William. The travels and researches of Alexander von Humboldt by W. Macgillivray; with a narrative of Humboldt's most recent researches New York: J & J Harper 1833.
- W. Macgillivray. The travels and researches of Alexander von Humboldt: being a condensed narrative of his journeys in the equinoctial regions of America, and in Asiatic Russia: together with analysis of his more important investigations
- McCrory, Donald. Nature's Interpreter: The Life and Times of Alexander von Humboldt. London: Lutterworth 2010.
- McCullough, David. Brave Companions: Portraits in History, Chapter 1, "[Humboldt's] Journey to the Top of the World" New York: Prentice Hall Press, 1992.
- Meinhardt, Maren: A longing for wide and unknown things : the life of Alexander von Humboldt, London : Hurst & Company, [2018], ISBN 978-1-84904-890-3
- Miranda, José Humboldt y México. Mexico City: Instituto de Historia, Universidad Nacional Autónoma de México 1962.
- Nelken, Halina. Alexander von Humboldt. His Portraits and their Artists. A Documentary Iconography. Berlin: Dietrich Reimer Verlag 1980.
- Ortega y Medina, Juan A. Humboldt desde México. Mexico City: UNAM 1960.
- Ortega y Medina, Juan A. "Humboldt visto por los mexicanos" in Jorge A. Vivó Escoto, ed. Ensayos sobre Humboldt, pp. 237–58. Mexico City: UNAM 1962.
- Rich, Nathaniel, "The Very Great Alexander von Humboldt" (review of Wulf 2015 and Jedediah Purdy, After Nature: A Politics for the Anthropocene, Harvard University Press, 2015, 326 pp.), The New York Review of Books, vol. LXII, no. 16 (22 October 2015), pp. 37–39.
- Quiñones Keber, Eloise, "Humboldt and Aztec Art", Colonial Latin American Review 5.2 (1996) 277–297.
- Zea, Leopoldo and Carlos Magallón, eds. Humboldt en México. Mexico City: Universidad Nacional Autónoma de México 1999.
- Daniel Kehlmann's 2005 novel Die Vermessung der Welt, translated into English by Carol Brown Janeway as Measuring the World in 2006, explores Humboldt's life through a lens of historical fiction, contrasting his character and contributions to science to those of Carl Friedrich Gauss.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Сајт Фондације Александар фон Хумболт Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2003) (језик: енглески)
- Александар фон Хумболт на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески) (језик: енглески)
- „Живот браће Хумболт " (језик: енглески)
- Програм Хумболт на BBC Radio 4 (траје 45 минута)