Цистолит
Цистолит (гр. kystis — мехур, циста и lithos — камен[1]) је гроздасти израштај који се среће код неких биљних епидермалних ћелија.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Цистолит је гроздастог облика. Чине га дршка и гроздасто тело, које је елипсоидног облика и са брадавичастим испупчењима. По пореклу цистолити су локална центрипетална задебљања ћелијског зида и чине их целулоза и пектин. Дршка садржи силицијум, а гроздасто тело калцијум-карбонат. Уколико се сирћетном киселином одстрани калцијум-карбонат, цистолит ће имати слојевит изглед са радијално распоређеним каналима, који се завршавају испупчењима и понекад се гранају.[2] Цистолити могу бити видљиви као тачкице или различито обликоване „ознаке“, посебно на пресованом, сувом лишћу.[3]
Улога
[уреди | уреди извор]Могуће је да представљају заштиту од биљоједа.[3] Према неким ауторима, цистолити представљају изоловане масе апопласта, које имају улогу складишта за неорганске соли, пре свега калцијум-карбоната.[4]
Примери
[уреди | уреди извор]Код фикуса се цистолити налазе у крупним ћелијама литоцистима и појединачни су, док су код врсте Momordica charantia груписани.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Биологический энциклопедический словарь: ЦИСТОЛИТ, Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ а б Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.
- ^ а б Encyclopedia Britannica: Science & Technology: cystolith, Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Wendy M. Watt, Clare K. Morrell, David L. Smith and Martin W. Steer (1987) Cystolith Development and Structure in Pilea cadierei (Urticaceae). Annals of Botany 60: 71-84.
