Пређи на садржај

Дик Адвокат

С Википедије, слободне енциклопедије
Дик Адвокат
Дик Адвокат 2021. године
Лични подаци
Датум рођења (1947-09-27)27. септембар 1947.(77 год.)
Место рођења Хаг, Холандија
Висина 1,70 m
Позиција Везни / одбрана
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1966—1973
1967
1973—1977
1977—1979
1979
1979—1980
1980
1980—1982
1982—1983
1983—1984
Адо Ден Хаг
Сан Франциско гејлс
Рода
Венло
Чигало Стинг
Адо Ден Хаг
Чигало Стинг
Спарта Ротердам
К. Берхем Спорт
Утрехт
147
7
113
74
32
11
31
61
10
39
(7)
(1)
(2)
(6)
(3)
(1)
(1)
(6)
(0)
(0)
Тренерска каријера
1980—1984
1987—1989
1989—1991
1991—1992
1992—1994
1994—1998
1998—2001
2002—2004
2004—2005
2005
2005—2006
2006—2009
2009—2010
2009—2010
2010—2012
2012—2013
2013—2014
2014
2015
2016—2017
2017
2017—2018
2018—2019
2019—2021
2021
ДСВП
ХФЦ Харлем
СВВ
Дордехт
Холандија
ПСВ Ајндховен
Рејнџерс
Холандија
Борусија Менхенгладбах
Уједињени Арапски Емирати
Јужна Кореја
Зенит Санкт Петербург
Белгија
АЗ Алкмар
Русија
ПСВ Ајндховен
АЗ Алкмар
Србија
Сандерленд
Фенербахче
Холандија
Спарта Ротердам
Утрехт
Фајенорд
Ирак

Дик Адвокат (хол. Dick Advocaat; Хаг 27. септембар 1947) је холандски фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Са Шидамом је био шампион холанске Друге лиге 1990. Са ПСВ Ајндховеном је освојио холандску титулу (1997), куп (1996), те три Суперкупа (1996, 1997, 2012). Ренџерсу је донео домаћу триплу (1999) и дуплу круну (2000), а највеће успехе - ако се гледа величина трофеја - имао је у Зениту с којим је освојио руску Премијер лигу (2007), УЕФА куп (2008) и УЕФА суперкуп (2008).[1][2]

Био је селектор Холандије у три наврата, затим Уједињених Арапских Емирата, Јужне Кореје, Белгије, Русије, Србије и Ирака. Најдаље је стигао са Холанђанима који су 2004. елиминисани у полуфиналу Европског првенства од домаћина Португалије (2:1).[3]

Водио је репрезентацију Србије на старту квалификација за Европско првенство 2016. Србија је са Адвокатом на клупи играла нерешено у Јерменији (1:1), па су службеним резултатом (3:0) изгубили од Албаније, а пораз од Данске (1:3) у Београду потписао је отказ Холанђанину.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Live – Uefa Cup”. BBC Sport. 14. 5. 2008. Приступљено 6. 3. 2010. 
  2. ^ Lyon, Sam (29. 8. 2008). „Man Utd 1–2 Zenit St Petersburg”. BBC Sport. Приступљено 6. 3. 2010. 
  3. ^ „Netherlands » Fixtures & Results 2004”. World Football. Приступљено 13. 7. 2016. 
  4. ^ „Advocaat ends stint as coach of Serbia's national team”. B92. 17. 11. 2014. Приступљено 18. 11. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]