Слепић
| Слепић | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. fragilis
|
| Биномно име | |
| Anguis fragilis | |
Слепић је безноги гуштер из породице Anguidae.
Изглед
Одрастао примерак је дуг око 30 до 50 cm, од чега на реп отпада више од половине дужине тела, гладак је и сјајан, сивкасте до бакарне боје, али боја варира у току развића. Горња страна тела му је оловносива или сивомрка и има по једну тамну пругу са стране. Крљушти потпуно глатке, не образују попречне низове. Бубна опна не постоји.[1] jede kurac i=od coveka
Име
Назив је добио по томе што када је убијен очни капци му се склопе. У народу су познати и други називи за слепића: шљепак (од слијепић → слијепак → сљепак → шљепак), сљепић, ужак, гладиш (у Црној Гори) и гуж.
Начин живота и исхрана
Сунча се у пролеће и јесен, а остатак године се током дана или укопава или крије испод клада и камења. Храни се након заласка Сунца или после кише када лови ситне животиње као што су пужеви голаћи.[2] Од инсеката лови скакавце, а хоће да напада и младе змије.[3]
Узнемирен, споро се склања, пошто коштане плоче у кожи смањују покретљивост и савитљивост тела.[1] Нападнут може да одбаци реп[2], али се нов не формира.[1]
Слепићи су дуговечне животиње. Један примерак који је одгајен у зоолошком музеју у Копенхагену је живео 54 године.[2]
Размножавање
Крајем августа или почетком септембра женка снесе 6-25 јаја са кожастом, танком и прозирном опном из којих одмах измиле младунци.[3]
Станиште
Насељава светле шуме, травнате површине и пустаре. Посебно воли станишта која су влажнија.[1]
Распрострањеност (ареал)
Насељава Европу, југозападну Азију и северну Африку.[2]
Извори
