Пређи на садржај

Слепић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 40: Ред 40:
== Извори ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.ib.ns.ac.yu/terenske/fruskagora/Kicmenjaci/opis/2.html О слепићу]



== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Anguis fragilis}}
{{Commonscat|Anguis fragilis}}
* [http://www.ib.ns.ac.yu/terenske/fruskagora/Kicmenjaci/opis/2.html О слепићу]


[[Категорија:Гуштери]]
[[Категорија:Гуштери]]

Верзија на датум 24. фебруар 2013. у 19:58

Слепић
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. fragilis
Биномно име
Anguis fragilis

Слепић је безноги гуштер из породице Anguidae.

Изглед

Одрастао примерак је дуг око 30 до 50 cm, од чега на реп отпада више од половине дужине тела, гладак је и сјајан, сивкасте до бакарне боје, али боја варира у току развића. Горња страна тела му је оловносива или сивомрка и има по једну тамну пругу са стране. Крљушти потпуно глатке, не образују попречне низове. Бубна опна не постоји.[1]

Име

Назив је добио по томе што када је убијен очни капци му се склопе. У народу су познати и други називи за слепића: шљепак (од слијепић -> слијепак -> сљепак -> шљепак), ужак и гуж.

Начин живота и исхрана

Сунча се у пролеће и јесен, а остатак године се током дана или укопава или крије испод клада и камења. Храни се након заласка Сунца или после кише када лови ситне животиње као што су пужеви голаћи.[2] Од инсеката лови скакавце, а хоће да напада и младе змије.[3]

Узнемирен, споро се склања, пошто коштане плоче у кожи смањују покретљивост и савитљивост тела.[1] Нападнут може да одбаци реп[2], али се нов не формира.[1]

Слепићи су дуговечне животиње. Један примерак који је одгајен у зоолошком музеју у Копенхагену је живео 54 године.[2]

Размножавање

Крајем августа или почетком септембра женка снесе 6-25 јаја са кожастом, танком и прозирном опном из којих одмах измиле младунци.[3]

Станиште

Насељава светле шуме, травнате површине и пустаре. Посебно воли станишта која су влажнија.[1]

Распрострањеност (ареал)

Насељава Европу, југозападну Азију и северну Африку.[2]

Извори

  1. ^ а б в г Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  2. ^ а б в г Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад. ISBN 86-489-0303-3
  3. ^ а б Гојковић, М. 1953. Природописни атлас: Гмизавци и водоземци. Знање: Београд.

Спољашње везе

Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA