Слепић

Слепић
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Подтип:	Vertebrata
Класа:	Reptilia
Ред:	Squamata
Породица:	Anguidae
Род:	Anguis
Врста:	A. fragilis
Биномно име
Anguis fragilis Linnaeus, 1758

Слепић покрај шуме Головец код Љубљане.

Слепић је једини безноги гуштер који се може наћи у Србији. То је уједно и најдужи гуштер у нашој земљи

Anguidae.

Изглед

Одрастао примерак је дуг око 30 до 50 cm, од чега на реп отпада више од половине дужине тела, гладак је и сјајан, сивкасте до бакарне боје, али боја варира у току развића. Горња страна тела му је оловносива или сивомрка и има по једну тамну пругу са стране. Крљушти потпуно глатке, не образују попречне низове. Бубна опна не постоји.

Име

Назив је добио по томе што када је убијен очни капци му се склопе. У народу су познати и други називи за слепића: шљепак (од слијепић → слијепак → сљепак → шљепак), сљепић, ужак, гладиш (у Црној Гори) и гуж.

Начин живота и исхрана

Сунча се у пролеће и јесен, а остатак године се током дана или укопава или крије испод клада и камења. Храни се након заласка Сунца или после кише када лови ситне животиње као што су пужеви голаћи. Од инсеката лови скакавце, а хоће да напада и младе змије.

Узнемирен, споро се склања, пошто коштане плоче у кожи смањују покретљивост и савитљивост тела. Нападнут може да одбаци реп, али се нов не формира.

Слепићи су дуговечне животиње. Један примерак који је одгајен у зоолошком музеју у Копенхагену је живео 54 године.

Размножавање

Крајем августа или почетком септембра женка снесе 6-25 јаја са кожастом, танком и прозирном опном из којих одмах измиле младунци.

Станиште

Насељава светле шуме, травнате површине и пустаре. Посебно воли станишта која су влажнија.

Распрострањеност (ареал)

Насељава Европу, југозападну Азију и северну Африку.

Галерија

• 
• 
• 
•