Пређи на садржај

Слепић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.22.221.99 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
Ред 18: Ред 18:
== Изглед ==
== Изглед ==
Одрастао примерак је дуг око 30 до 50 -{cm}-, од чега на реп отпада више од половине дужине тела, гладак је и сјајан, сивкасте до бакарне боје, али боја варира у току развића. Горња страна тела му је оловносива или сивомрка и има по једну тамну пругу са стране. [[Крљушт]]и потпуно глатке, не образују попречне низове. [[Бубна опна]] не постоји.<ref name="scripta"/>
Одрастао примерак је дуг око 30 до 50 -{cm}-, од чега на реп отпада више од половине дужине тела, гладак је и сјајан, сивкасте до бакарне боје, али боја варира у току развића. Горња страна тела му је оловносива или сивомрка и има по једну тамну пругу са стране. [[Крљушт]]и потпуно глатке, не образују попречне низове. [[Бубна опна]] не постоји.<ref name="scripta"/>
jede kurac i=od coveka


== Име ==
== Име ==

Верзија на датум 10. април 2016. у 19:40

Слепић
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. fragilis
Биномно име
Anguis fragilis

Слепић је безноги гуштер из породице Anguidae.

Изглед

Одрастао примерак је дуг око 30 до 50 cm, од чега на реп отпада више од половине дужине тела, гладак је и сјајан, сивкасте до бакарне боје, али боја варира у току развића. Горња страна тела му је оловносива или сивомрка и има по једну тамну пругу са стране. Крљушти потпуно глатке, не образују попречне низове. Бубна опна не постоји.[1]

Име

Назив је добио по томе што када је убијен очни капци му се склопе. У народу су познати и други називи за слепића: шљепак (од слијепић → слијепак → сљепак → шљепак), сљепић, ужак, гладиш (у Црној Гори) и гуж.

Начин живота и исхрана

Сунча се у пролеће и јесен, а остатак године се током дана или укопава или крије испод клада и камења. Храни се након заласка Сунца или после кише када лови ситне животиње као што су пужеви голаћи.[2] Од инсеката лови скакавце, а хоће да напада и младе змије.[3]

Узнемирен, споро се склања, пошто коштане плоче у кожи смањују покретљивост и савитљивост тела.[1] Нападнут може да одбаци реп[2], али се нов не формира.[1]

Слепићи су дуговечне животиње. Један примерак који је одгајен у зоолошком музеју у Копенхагену је живео 54 године.[2]

Размножавање

Крајем августа или почетком септембра женка снесе 6-25 јаја са кожастом, танком и прозирном опном из којих одмах измиле младунци.[3]

Станиште

Насељава светле шуме, травнате површине и пустаре. Посебно воли станишта која су влажнија.[1]

Распрострањеност (ареал)

Насељава Европу, југозападну Азију и северну Африку.[2]

Извори

  1. ^ а б в г Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  2. ^ а б в г Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад. ISBN 978-86-489-0303-7.
  3. ^ а б Гојковић, М. 1953. Природописни атлас: Гмизавци и водоземци. Знање: Београд.


Спољашње везе