Жан Алфред Фурније — разлика између измена
Add 2 books for Википедија:Проверљивост (20240305sim)) #IABot (v2.0.9.5) (GreenC bot |
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ |
||
(Није приказано 10 међуизмена 3 корисника) | |||
Ред 9: | Ред 9: | ||
| место_смрти = [[Париз]] |
| место_смрти = [[Париз]] |
||
| држава_смрти = [[Трећа француска република|Француска]] |
| држава_смрти = [[Трећа француска република|Француска]] |
||
| |
| отац = |
||
| мајка = |
|||
| супружник = |
|||
| деца = |
|||
}} |
}} |
||
Ред 15: | Ред 18: | ||
== Живот и дело == |
== Живот и дело == |
||
Рођен је у Паризу [[11. март]]а [[1832]]. у коме је као двадесетогодишњак (1852) започео студије медицине. По завршетку студија приправнички стаж започео је у болници „Миди“ ''(Hôpital du Midi)'' са Филипом Рикором ''(Philippe Ricord 1800—1889)'', који је доказао да су сифилис и гонореја две различите болести. Докторирао је 1860. године у Паризу.<ref>Waugh |
Рођен је у Паризу [[11. март]]а [[1832]]. у коме је као двадесетогодишњак (1852) започео студије медицине. По завршетку студија приправнички стаж започео је у болници „Миди“ ''(Hôpital du Midi)'' са Филипом Рикором ''(Philippe Ricord 1800—1889)'', који је доказао да су сифилис и гонореја две различите болести. Докторирао је 1860. године у Паризу.<ref>{{Cite journal|last=Waugh|first=M A|title=Alfred Fournier, 1832-1914. His influence on venereology.|url=http://dx.doi.org/10.1136/sti.50.3.232|journal=Sexually Transmitted Infections|date=1974-06-01|volume=50|issue=3|pages=232–236|doi=10.1136/sti.50.3.232|issn=1368-4973}}</ref> |
||
[[Датотека:Place du Docteur-Alfred-Fournier et rue Bichat (Paris) 01.jpg|300px|мини|центар|Трг „др Жан Алфред Фурније“ са улазом у болницу „Сен Луј“ у којој је Фурније радио као професор]] |
[[Датотека:Place du Docteur-Alfred-Fournier et rue Bichat (Paris) 01.jpg|300px|мини|центар|Трг „др Жан Алфред Фурније“ са улазом у болницу „Сен Луј“ у којој је Фурније радио као професор]] |
||
За заменика Огистена Грисола ''(Augustin Grisolle 1811—1869)'', у болници [[Отел Дју у Паризу]] ''(L’hôtel-Dieu de Paris)'' именован је 1867. године. Током 1876. постао је шеф сервиса у болници „Сен Луј“ у Паризу ''(L’hôpital Saint-Louis)'', у којој је 1879. именован за професора кожних и сифилисом изазваних болести.<ref name="A">{{cite journal |
За заменика Огистена Грисола ''(Augustin Grisolle 1811—1869)'', у болници [[Отел Дју у Паризу]] ''(L’hôtel-Dieu de Paris)'' именован је 1867. године. Током 1876. постао је шеф сервиса у болници „Сен Луј“ у Паризу ''(L’hôpital Saint-Louis)'', у којој је 1879. именован за професора кожних и сифилисом изазваних болести.<ref name="A">{{cite journal|title=Alfred Fournier, 1832-1914. His influence on venereology |pmc=1045022 |last1=Waugh |first1=M. A. |url=https://archive.org/details/sim_british-journal-of-venereal-diseases_1974-06_50_3/page/232 |journal=The British Journal of Venereal Diseases |date=1974 |volume=50 |issue=3 |pages=232–236 |doi=10.1136/sti.50.3.232 |pmid=4602942 }}</ref> |
||
Године 1880. изабран је за члана Француске медицинске академије ''(Académie de médecine)''. |
Године 1880. изабран је за члана Француске медицинске академије ''(Académie de médecine)''. |
||
Ред 24: | Ред 27: | ||
<ref>''Chronique de la société.'' Séance du 4 février 1922. Bull. Soc. Fran. Hist. Méd., T. XVI: 3-5, 1922.</ref> |
<ref>''Chronique de la société.'' Séance du 4 février 1922. Bull. Soc. Fran. Hist. Méd., T. XVI: 3-5, 1922.</ref> |
||
Фурније је остао упамћен по доприносу у проучавању конгениталног сифилиса. Ову болест 1883. Фурније је означио као узрок дегенеративних болести, што је касније прихваћено и признато од медицинских ауторитета.<ref>Haas LF. J |
Фурније је остао упамћен по доприносу у проучавању конгениталног сифилиса. Ову болест 1883. Фурније је означио као узрок дегенеративних болести, што је касније прихваћено и признато од медицинских ауторитета.<ref>{{cite journal|author=Haas LF. J |title= Jean Alfred Fournier (1832-1914).|journal= Neurol Neurosurg Psychiatry.|date=Sep 1998|volume=65|issue=3|pages=373}}.</ref> |
||
Године [[1883]], Фурније је дао детаљан приказ ове болести која је по њему и добила назив Фурнијеова гангрена:<ref>J. A. Fournier: ''Gangrène foudroyante de la verge''. La semaine médicale |
Године [[1883]], Фурније је дао детаљан приказ ове болести која је по њему и добила назив Фурнијеова гангрена:<ref>J. A. Fournier: ''Gangrène foudroyante de la verge''. La semaine médicale. {{cite journal|author= |title= |journal=Paris|date=1883|volume=3|issue=|pages=345}}. English translation by Alexander Corman.</ref> |
||
{{цитат2|''Године 1883, француски венеролог Жан Алфред Фурније први је описао 5 случаја код претходно здравих младића који су боловали од рапидно прогресивне гангрене [[урогенитални систем|пениса и скротума]] без видљивих разлога. Овај поремећај, сада познат као Фурнијеова гангрена, је дефинисан као бактеријама изазван некротизирајући фасциитис у области мушких полних органа. За разлику од иницијалног описа др Фурнијеа, доктори данас знају да болест није ограничена само на младе и на мушкарце, а као [[етиологија|етиолошки]] фактор најчешће се наводи инфекција.''<ref>{{cite journal|author=Corman JM. |
{{цитат2|''Године 1883, француски венеролог Жан Алфред Фурније први је описао 5 случаја код претходно здравих младића који су боловали од рапидно прогресивне гангрене [[урогенитални систем|пениса и скротума]] без видљивих разлога. Овај поремећај, сада познат као Фурнијеова гангрена, је дефинисан као бактеријама изазван некротизирајући фасциитис у области мушких полних органа. За разлику од иницијалног описа др Фурнијеа, доктори данас знају да болест није ограничена само на младе и на мушкарце, а као [[етиологија|етиолошки]] фактор најчешће се наводи инфекција.''<ref>{{cite journal|author=Corman JM. |title=Classic articles in colonic and rectal surgery. |url=https://archive.org/details/sim_diseases-of-the-colon-rectum_1988-12_31_12/page/984 |journal=Dis Colon Rectum.|date=1988 |volume=31|issue=|pages=984–8}}.</ref>}} |
||
Жан Алфред Фурније активно је радио и као медицински историчар. У овој области публиковао је реплике дела старих лекара из 15. и 16. века. Међу тим делима били су радови Ђиролама Фракастора ''(Girolamo Fracastoro 1478—1553)'', Жака Бетенкура (Jacques de Béthencourt почетак 16. века), који су сифилис називали ''morbus venereus'' уместо уобичајеног термина ''morbus gallicus'', и Ђована Вига ''(Giovanni de Vigo 1460—1525)''.<ref>Studnitsin AA, Rukavishnikova VM. ''Jean Alfred Fournier - the 150th anniversary of his birth''. Vestn Dermatol Venerol. 1982 Apr; (4):75-7.</ref> |
Жан Алфред Фурније активно је радио и као медицински историчар. У овој области публиковао је реплике дела старих лекара из 15. и 16. века. Међу тим делима били су радови Ђиролама Фракастора ''(Girolamo Fracastoro 1478—1553)'', Жака Бетенкура (Jacques de Béthencourt почетак 16. века), који су сифилис називали ''morbus venereus'' уместо уобичајеног термина ''morbus gallicus'', и Ђована Вига ''(Giovanni de Vigo 1460—1525)''.<ref>Studnitsin AA, Rukavishnikova VM. ''Jean Alfred Fournier - the 150th anniversary of his birth''. Vestn Dermatol Venerol. 1982 Apr; (4):75-7.</ref> |
||
Ред 35: | Ред 38: | ||
;Фурнијеова гангрена |
;Фурнијеова гангрена |
||
[[Фурнијеова гангрена]] или некротизирајући фасциитис ({{Јез-лат|Gangraena fulminans}}) инфекцијом је изазвана некроза меких ткива спољних [[Пенис|мушких полних органа]]. |
[[Фурнијеова гангрена]] или некротизирајући фасциитис ({{Јез-лат|Gangraena fulminans}}) инфекцијом је изазвана некроза меких ткива спољних [[Пенис|мушких полних органа]]. |
||
<gallery mode="packed-hover" heights="100" caption="Фурнијеова гангрена" align="center"> |
|||
<gallery> |
|||
Fournier's gangrene 1.jpg |
Fournier's gangrene 1.jpg |
||
Fournier gangrene 01.jpg |
Fournier gangrene 01.jpg |
||
Ред 46: | Ред 49: | ||
== Дела == |
== Дела == |
||
[[Датотека:Title page "Traite de la syphilis", 1898 Wellcome L0009929.jpg |
[[Датотека:Title page "Traite de la syphilis", 1898 Wellcome L0009929.jpg|мини|Једно од дела Ж. А. Фурнијеа у којем је описао промене код оболелих од сифилиса, које данас носе његово име; Фурнијеов знак и Фурнијеова цеваница]] |
||
* ''Recherches sur la contagion du chancre'', A. Delahaye (Paris), 1857. |
* ''Recherches sur la contagion du chancre'', A. Delahaye (Paris), 1857. |
||
* ''De la contagion syphilitique'', thèse de médecine de Paris n° 24, 1860, Rignoux (Paris), 1860, [http://www.biusante.parisdescartes.fr/histmed/medica/page?TPAR1860x024&p=1 Интегрални текст]. |
* ''De la contagion syphilitique'', thèse de médecine de Paris n° 24, 1860, Rignoux (Paris), 1860, [http://www.biusante.parisdescartes.fr/histmed/medica/page?TPAR1860x024&p=1 Интегрални текст]. |
||
Ред 61: | Ред 64: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat-inline|Jean Alfred Fournier}} |
|||
* [http://www2.biusante.parisdescartes.fr/bio/?cle=6388 Jean-Alfred Fournier] notice bio-bibliographique dans le site de la [https://web.archive.org/web/20111101181049/http://www.biusante.parisdescartes.fr/debut.htm ''Biu Santé''] |
* [http://www2.biusante.parisdescartes.fr/bio/?cle=6388 Jean-Alfred Fournier] notice bio-bibliographique dans le site de la [https://web.archive.org/web/20111101181049/http://www.biusante.parisdescartes.fr/debut.htm ''Biu Santé''] |
||
* [http://www2.biusante.parisdescartes.fr/img/index.las?mod=s&mod=s&tout=fournier Jean-Alfred Fournier] dans la Banque d'images et de portraits de la [https://web.archive.org/web/20111101181049/http://www.biusante.parisdescartes.fr/debut.htm ''Biu Santé''] |
* [http://www2.biusante.parisdescartes.fr/img/index.las?mod=s&mod=s&tout=fournier Jean-Alfred Fournier] dans la Banque d'images et de portraits de la [https://web.archive.org/web/20111101181049/http://www.biusante.parisdescartes.fr/debut.htm ''Biu Santé''] |
||
{{нормативна контрола}} |
{{нормативна контрола}} |
||
⚫ | |||
{{портал бар|Биографија|Медицина}} |
{{портал бар|Биографија|Медицина}} |
||
{{Subject bar|d=yes}} |
|||
⚫ | |||
[[Категорија:Рођени 1832.]] |
[[Категорија:Рођени 1832.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1814.]] |
[[Категорија:Умрли 1814.]] |
Тренутна верзија на датум 18. октобар 2024. у 04:45
Жан Алфред Фурније | |
---|---|
Датум рођења | 11. март 1832. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 23. децембар 1914.82 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Жан Алфред Фурније (фр. Jean Alfred Fournier; Париз, 11. март 1832 — Париз, 23. децембар 1914) био је париски лекар венеролог и дерматолог који је дао значајан допринос лечењу полних и кожних болести у Француској.[1] На основу његовог детаљног описа некротизирајућег фасциитиса ова болест је по њему добила назив „Фурнијеова гангрена“.[2]
Живот и дело
[уреди | уреди извор]Рођен је у Паризу 11. марта 1832. у коме је као двадесетогодишњак (1852) започео студије медицине. По завршетку студија приправнички стаж започео је у болници „Миди“ (Hôpital du Midi) са Филипом Рикором (Philippe Ricord 1800—1889), који је доказао да су сифилис и гонореја две различите болести. Докторирао је 1860. године у Паризу.[3]
За заменика Огистена Грисола (Augustin Grisolle 1811—1869), у болници Отел Дју у Паризу (L’hôtel-Dieu de Paris) именован је 1867. године. Током 1876. постао је шеф сервиса у болници „Сен Луј“ у Паризу (L’hôpital Saint-Louis), у којој је 1879. именован за професора кожних и сифилисом изазваних болести.[4]
Године 1880. изабран је за члана Француске медицинске академије (Académie de médecine).
Године 1901. Жан Алфред Фурније основао је Француско удружење за санитарну профилаксу и морал (Société française de prophylaxie sanitaire et morale) у болници „Сен Луј“ у Паризу.[5] [6]
Фурније је остао упамћен по доприносу у проучавању конгениталног сифилиса. Ову болест 1883. Фурније је означио као узрок дегенеративних болести, што је касније прихваћено и признато од медицинских ауторитета.[7]
Године 1883, Фурније је дао детаљан приказ ове болести која је по њему и добила назив Фурнијеова гангрена:[8]
„ | Године 1883, француски венеролог Жан Алфред Фурније први је описао 5 случаја код претходно здравих младића који су боловали од рапидно прогресивне гангрене пениса и скротума без видљивих разлога. Овај поремећај, сада познат као Фурнијеова гангрена, је дефинисан као бактеријама изазван некротизирајући фасциитис у области мушких полних органа. За разлику од иницијалног описа др Фурнијеа, доктори данас знају да болест није ограничена само на младе и на мушкарце, а као етиолошки фактор најчешће се наводи инфекција.[9] | ” |
Жан Алфред Фурније активно је радио и као медицински историчар. У овој области публиковао је реплике дела старих лекара из 15. и 16. века. Међу тим делима били су радови Ђиролама Фракастора (Girolamo Fracastoro 1478—1553), Жака Бетенкура (Jacques de Béthencourt почетак 16. века), који су сифилис називали morbus venereus уместо уобичајеног термина morbus gallicus, и Ђована Вига (Giovanni de Vigo 1460—1525).[10]
Умро је у Паризу 23. децембра 1914. где је и сахрањен на једном од париских гробаља.
Болести назване по Фурнијеу
[уреди | уреди извор]- Фурнијеова гангрена
Фурнијеова гангрена или некротизирајући фасциитис (лат. Gangraena fulminans) инфекцијом је изазвана некроза меких ткива спољних мушких полних органа.
- Фурнијеов знак
Фурнијеов знак је формирање ожиљака у устима након зарастања сифилистичких лезија конгениталног сифилиса.
- Фурнијеова цеваница
Фурнијеова цеваница је фузиформно (сабљасто) задебљање на предњој страни цеванице (тибије) код болесника са урођеним сифилисом.
Дела
[уреди | уреди извор]- Recherches sur la contagion du chancre, A. Delahaye (Paris), 1857.
- De la contagion syphilitique, thèse de médecine de Paris n° 24, 1860, Rignoux (Paris), 1860, Интегрални текст.
- De la syphilide gommeuse du voile du palais : leçon clinique, Clinique médicale de l'Hôtel-Dieu, impr. de A.-E. Rochette (Paris), 1868.
- Titres et travaux scientifiques, Candidature à l'Académie de médecine, section de pathologie médicale, Impr. de E. Martinet (Paris), 1876, Интегрални текст.
- La syphilis héréditaire tardive, Masson (Paris), 1886, Интегрални текст.
- Syphilis et mariage : leçons professées à l'hôpital Saint-Louis, (2e édition), G. Masson (Paris), 1890.
- Exposé des titres, Paris, Impr. Chamerot, 1901, Интегрални текст.
- Traitement de la syphilis, Vigot frères (Paris), 1909.
- Giovanni de Vigo (1460?-1525): Le mal français (1514), G. Masson (Paris), 1872.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Jean Alfred Fournier:WhoNamedIt Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2015) Приступљено 1. 5. 2014.
- ^ Tilles G, Janier M, Wallach D. Ann 1801-2001:two centuries of dermatology and venereology in the Assistance Publique-Hôpitaux de Paris. Dermatol Venereol. 2003 Aug-Sep; 130(8-9 Pt 1):753-62.
- ^ Waugh, M A (1974-06-01). „Alfred Fournier, 1832-1914. His influence on venereology.”. Sexually Transmitted Infections. 50 (3): 232—236. ISSN 1368-4973. doi:10.1136/sti.50.3.232.
- ^ Waugh, M. A. (1974). „Alfred Fournier, 1832-1914. His influence on venereology”. The British Journal of Venereal Diseases. 50 (3): 232—236. PMC 1045022 . PMID 4602942. doi:10.1136/sti.50.3.232.
- ^ GOUGEROT H., BRODIER L. L’Hôpital Saint-Louis et la clinique d’Alfred Fournier. Paris, J. Peyronnet, 1932.
- ^ Chronique de la société. Séance du 4 février 1922. Bull. Soc. Fran. Hist. Méd., T. XVI: 3-5, 1922.
- ^ Haas LF. J (септембар 1998). „Jean Alfred Fournier (1832-1914).”. Neurol Neurosurg Psychiatry. 65 (3): 373. .
- ^ J. A. Fournier: Gangrène foudroyante de la verge. La semaine médicale. Paris. 3: 345. 1883. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). English translation by Alexander Corman. - ^ Corman JM. (1988). „Classic articles in colonic and rectal surgery.”. Dis Colon Rectum. 31: 984—8..
- ^ Studnitsin AA, Rukavishnikova VM. Jean Alfred Fournier - the 150th anniversary of his birth. Vestn Dermatol Venerol. 1982 Apr; (4):75-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Jean-Alfred Fournier notice bio-bibliographique dans le site de la Biu Santé
- Jean-Alfred Fournier dans la Banque d'images et de portraits de la Biu Santé