Извор странице Слава

{{Друго значење3|Слава насеља}}
{{Преусмери|Преслава}}
{{Недовољно извора|датум=јануар 2021}}
{{Инфокутија нематеријално културно наслеђе
 | врста_наслеђа        = Крсна слава
 | слика                = PA020045.JPG
 | ширина_слике         = 250п
 | опис_слике           = Црква за време славе у [[Требиње|Требињу]]
 | регион               = 
 | назив_институције    = [[Етнографски музеј у Београду]]
 | заједница            = Православно хришћанско<br>становништво Републике<br>Србије
 | предлагач            = Етнографски музеј у Београду
 | на_основу            = 
 | датум_уписа_у_нкн    = 18. 6. 2012.
 | листа_уписа_елемента = [[Унеско]]
 | унеско_ознака        = Репрезентативна листа<br>нематеријалног културног<br>наслеђа човечанства
 | унеско_датум_уписа   = 27. 11. 2014.
 | локација_уписа       = [https://ich.unesco.org/en/RL/slava-celebration-of-family-saint-patrons-day-01010 Slava, celebration of family saint patron’s day]
 | вебсајт              = http://nkns.rs/cyr
}}
[[Датотека:Osveštenje za Slavu.JPG|мини|десно|200п|Освештење славског колача, жита и вина]]
[[Датотека:Serbian Slava in 19th c. in Nebojša Tower, Belgrade.jpg|мини|десно|200п|Слава у српској грађанској породици почетком 19. века ([[Кула Небојша]])]]

'''Слава''', позната још и као '''крсна слава''', '''крсно име''', '''свети''', српски и црногорски је народно-црквени обичај и после [[Васкрс]]а и [[Божић]]а, трећи најважнији породични [[празник]], увек повезан са даном одређеног хришћанског [[светитељ]]а. Она је толико карактеристична за [[Срби|Србе]] и [[Црногорци|Црногорце]] да представља знак њиховог препознавања и идентификације.<ref name=":0">{{Cite book|title=Srpske slave| last=Grubačić| first = Bratimir| publisher = |year=1988|isbn=978-86-7467-001-9| location = |pages=10-12}}</ref> Ова јединствена форма породичне традиције код Срба и Црногораца је присутна из периода пре [[покрштавање|христијанизације]] када је била везана за култ предака породице.

Слава се налази у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије,<ref name="НКН">{{cite web|title=СЛАВА, КРСНО ИМЕ, КРСНА СЛАВА
|url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/slava-krsno-ime-krsna-slava |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и  Етнографски музеј у Београду |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> а 2014. године је уписана и на [[Унеско]]ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.<ref>{{cite web|title=Slava, celebration of family saint patron’s day |url=https://ich.unesco.org/en/RL/slava-celebration-of-family-saint-patrons-day-01010 |website=Intangible Cultural Heritage |publisher=UNESCO |accessdate=15. 1. 2019}}</ref><ref name="unesko"/><ref>{{cite web |title=UNESCO liste |url=https://jp.serbia.travel/kultura/unesco-liste.383.html |website=Turistička organiyacija Srbije |access-date=18. 6. 2021 |archive-date=24. 06. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210624202054/https://jp.serbia.travel/kultura/unesco-liste.383.html |url-status= }}</ref>

Најчешће славе су [[Свети Никола]] — Никољдан ([[19. децембар]]), [[Арханђел Михаило|арханђел Михаил]] — [[Аранђеловдан]] ([[21. новембар]]), [[Свети Георгије]] — [[Ђурђевдан]] ([[6. мај]]), [[Јован Крститељ|Свети Јован Крститељ]] — [[Јовањдан]] ([[20. јануар]]), [[Димитрије Солунски|Свети Димитрије Солунски]] — [[Митровдан]] ([[8. новембар]]) и [[Свети Сава]] — [[Савиндан]] ([[27. јануар]]). 

Славу славе пре свега породице, али и разне заједнице и институције  (села, градови, организације, политичке странке, компаније итд.) такође прослављају свог свеца заштитника: на пример, [[Београд]] прославља [[Спасовдан|Вазнесење Господње]] као своју славу. У појединим местима, сеоска слава се прославља на отвореном, најчешће на неком битном месту за насеље (поред цркве, капелице, гробља, зборишта) и назива се '''[[масла]]''', '''литије''' или '''[[Заветина|заветине]]'''. Српске школе славе [[Свети Сава|Светог Саву]] као школску славу.

Славу такође празнују данашњи [[Македонци (народ)|Македонци]]<ref>{{Cite web|title=Породична слава и сличне славе у охридско-струшкој области| url = http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/45/jtrifunovski.pdf| publisher = Гласник етнографског Института САСА, том XLV| last=Трифуновски| first = Јован Ф.| language = српском}}</ref>, али се среће и код [[Католицизам|римокатолика]] у [[Бока Которска|Боки Которској]], [[Конавли]]ма, јужној [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босанско Грахово|Босанском Грахову]], код [[Албанци|Албанаца]] римокатолика у [[сјеверна Албанија|северној Албанији]], неких [[Муслимани|муслимана]] у [[Босна|Босни]] и [[Санџак (област)|Санџаку]], [[Горанци|Горанаца]] и [[Јањевци|Јањеваца]]. По мишљењу руског етнолога Јастребова и код Срба који су променили веру (римокатолици, муслимани) јавља се слава, али то су само „остаци” оног традиционалног православног ритуала.<ref>Иван С. Јастребов, наведено дело</ref>

== Историјат и тумачења ==
=== Прехришћанско порекло обичаја ===

Највише присталица има веровање да је слава христијанизовани облик старог словенског (или шире, индоевропског) празника посвећеног митском претку породице, односно породичним прецима уопште. Слава потиче из култа предака, једног од најважнијих прасловенских култова. Наиме, стари Словени су, Срби посебно, веома држали до породице и односа према прецима. Слава је тада (а и данас) управо одржавала везу са прецима и пореклом. Слављењем, породице су преносиле културно наслеђе са покољења на покољење и чувале свест о сопственом пореклу.<ref name="Сибир">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.</ref>

Најстарији помен славе у нашим крајевима потиче из 1018. године.<ref name="Козара">Група аутора, Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд, 1982. г.</ref>

Постоје и аутори који верују да су Срби усвојили ову традицију у време [[покрштавање|покрштавања]], негде крајем [[9. век]]а. Неки верују да се сам дан масовног [[крштење|крштења]] узимао као дан свеца заштитника, други тврде да је свако племе усвојило свог заједничког заштитника, док остали и даље тврде да слава само представља свеца који је заменио претходног паганског бога-заштитника (види ниже). Понекад би се десило да се нова слава усвоји када постоји веровање да се неки светац залагао за неку врсту спасења. Нови светац би био усвојен на месту старог, чији дан би се и даље обележавао паљењем свеће, али са много мање славља.

Постоји теорија да слава, припада култу мртвих.<ref>(М. Васић, В. Скарић, В. Чајкановић, Л. Нидерле и др.).</ref> Позива се на употребу [[кољиво|кољива]] о крсном имену, које се употребљава у култу мртвих. Међутим кољиво је грчког порекла и унето је преко цркве у наше градске обичаје, изузетно понегде и по селима у околини већих градова и манастира. Да је кољиво црквени елеменат, потврђује не само грчки назив него и спремање два крсника (колача): један је народни, који се ломи у кући а други, излишни, носи се са кољивом у цркву.<ref name="Сибир" />

У прилог овог демантија, да је слава култ мртвих, чињеница је да у култу мртвих нема радосних расположења, а у слави она настају пре прославе, за време гошћења, и трају до завршетка прославе. Према томе, крсна слава свуда у Срба обухвата редовно само живе, а тек изузетно и мртве.<ref>Грујић Р. Београд,</ref>

=== Слава у православних Срба ===

[[Стари Словени]] су своје богове сматрали својим прецима и тако су се према њима и односили. И религија паганских Срба била је аутентична и снажно уткана у човеку. Зато је овај значајни народни обичај код Срба имао велику важност и зато се и одржао хиљадама година. После примања хришћанства цркве су ревносно приступиле искорењавању овог паганског, многобожачког обичаја.

Како је предхришћански народни обичај било немогуће искоренити и код раних покрштених Срба, српски архиепископ [[Свети Сава|Сава]] је у 13. веку канонизовао старе народне обичаје и упутио свештенство да их насилно и узалудно не прогоне, него да им дају хришћанско обележје. Слично су поступиле и друге цркве и једнобожачке религије. Тако слава стиже у хришћанско-православне обичаје. Данашњу форму славе је коначно уобличио [[Београдска митрополија|митрополит београдски]] [[Михаило Јовановић (митрополит)|Михаило]] [[1862]]. године. Од бројних имена које је имао овај обред, а има их и данас, остали су само: слава, крсна слава и свечари. Традиционална и примерена духовном карактеру српског народа, канонизована и заштићена православним црквеним правилима, слава је континуирано продужила своје постојање посебно у православљу и српском народу. Како год да је мењала и модификовала овај обичај, Српска православна црква је била и остала значајна у његовом чувању.<ref name="Сибир" />

[[Спиридон Гопчевић]] наводи слављење крсне славе код Македонаца као доказ да су они Срби, а не Бугари. Бугарски свештеници су без много успеха радили на искорењивању овог обичаја међу Македонцима.<ref>{{Cite book|last=Гопчевић  | first = Спиридон  |authorlink = | title = Стара Србија и Македонија, стр. 259. и 260. |year=1890  | url = https://www.scribd.com/document/88402383/Spiridon-Gop%C4%8Devi%C4%87-Stara-Srbija-i-Makedonija | publisher = | location = Београд |id=}}</ref> Слично пише у својој књизи, и руски конзул [[Иван Јастребов]], за Србе у Старој Србији, а то су они који говоре "славјано-сербским наречјем". Њих има у Скопској, Велеској, Прилепској, Битољској и Охридској области, али и у Дебру (ту су многи славили Светог Димитрија) и Тетовској области. Слава је религиозни народни обичај коју имају само Срби. Слава је оно што Србе са свих (ма колико удаљених) страна (разних држава) спаја; она је са својим препознатљивим ритуалом и доказ припадности истој — српској нацији. Код Срба у Старој Србији је каже он распрострањена „клетва”: „Тако ми светога”. Изузетак су [[Цинцари]] који не славе.<ref>Иван С. Јастребов: "Обичаји и пјесни Турецких Сербов", С. Петерсбург 1886. године</ref> Племе [[Мијаци]] у Македонији славе „крсно име”, у спомен дана када су им се преци покрстили. Са друге стране Бугари немају овај породични празник, као ни православни Грци и Цинцари.<ref>"Застава", Нови Сад 1878. године</ref> Неке српске породице у Македонији, славиле су чак две славе.<ref>"Српске новине", Београд 13. мај 1878. године</ref> [[Иван Јастребов]] спомиње и крсне славе на тлу Албаније. Свако племе има свог свеца заштитника. [[Грике-Орош|Ороши]] празнују Светог Луку (Алекса), Фанди — Светог Марка, Спачи — Светог Николу, Кушени — Светог Стефана, а Дебрани Светог арханђела Михаила. Свака кућа има госте који долазе уочи празника и остају целу ноћ, дан који се празнује у част тога свеца и до половине следећег дана. Католичким поповима је било веома тешко искорењивати тај обичај, јер су горштаци веома упорни у својим обичајима.<ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија|year=2018 |url= |pages=384|publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> [[Лазар Томановић]] је записао да је [[Тиват]] католичко село које држи свој српски обичај крсног имена, и баш је [[Михољдан]] ([[Аранђеловдан]]) њихова слава, као и [[Михољски збор|Михољског збора]].{{sfn|Томановић|2007|p=51}} И католици [[Прчањ|Прчња]] су славили крсна имена.{{sfn|Томановић|2007|p=62}} Властела [[Санковићи|Санковића]] помиње свога патрона ''Михаила Архистратига'', а тестамент православног свештеника Радина од 5. јануара 1466. године, оставља давање милостиње о празницима убогима, уз помен Светог Георгија ''мога Крснога имена''. Дубровачки анали из 15. века сведоче да у Босни ''свака фамилија има једног свеца'' и да се за његову прославу приређује гозба. У ранија времена када би се неки православни Србин представљао, прво би навео славу па своје име. Из западних крајева средњовековне Рашке надгробни стећак једног ''скутоноше'' сведочи: ''Овде лежи слуга Божји [[Свети Козма и Дамјан|Козма и Дамјан]], у име Стојан Ивановић''.<ref>{{Cite book|last=Тубин|first=Славица|authorlink= |title=Православље, бр. 1286, од 15. октобра, Помени славе кроз светосавско наслеђе|year=2020|url= |pages=36|publisher=СПЦ|location= Београд |id= }}</ref>

== Значај славе ==

Поред огромног духовног значења за цели српски народ, слава има и своју ненадокнадиву прагматичну вредност. Захваљујући континуираном преношењу са предака на потомке, она непогрешиво идентификује сродничке односе и везе. Срби су често, из разних разлога и околности, мењали своја презимена, али не и своју славу. Тако је слава, пресудно, спречавала и надокнађивала дисконтинуитет у праћењу и одређивању порекла и сродничких веза. Њена свевременост, аутентичност и посебност, као и саборност којом једини, су значајно профилисали [[српски национални идентитет|српски идентитет]]. Слава има посебно значење у животу Срба. Она је једна од суштинских карактеристика у српској духовности и чини стожер српске културе.<ref name="Сибир" /><ref name="Козара" />

У [[Етнографски музеј у Београду|Етнографском музеју у Београду]] основан је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Међу 27 елемената културне баштине, српска слава је и званично забележена као српско културно наслеђе.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Unesko-i-srpska-bastina/Slava-i-Durdjevdan-u-drustvu-tanga-i-flamenka-do-kraja-godine.sr.html Слава и Ђурђевдан у друштву танга и фламенка до краја године („Политика“, 4. мај 2014)]</ref> Државне институције Србије су стога затражиле од Уједињених нација и Унеска да се српска слава као народни обичај заштити и канонизује, као светска духовна баштина.<ref>[http://www.dnevnik.rs/kultura/ojkaca-%E2%80%93-krajisko-duhovno-blago Ојкача — крајишко духовно благо | Дневник]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 14. 4. 2013.</ref> Крајем новембра 2014. године је уписана у регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска.<ref name="unesko">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:520877-Srpska-slava-na-listi-Uneska-postaje-deo-kulturnog-nasledja-covecanstva Српска слава на листи Унеска, постаје део културног наслеђа човечанства („Вечерње новости“, 23. новембар 2014)]</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1763577/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%A3%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98+%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8.html Српска слава на Унесковој листи (РТС, 27. новембар 2014)]</ref>

Поред породичне славе, постоје и црквене, градске, племенске, па чак и страначке или занатлијске славе.

== Обичаји ==

Слава је у вези са бројним обичајима, мање или више присутним у традицији појединих места и породица. Окосницу тих обичаја чине припрема [[Славски колач|славског колача]] и [[кољиво|жита]].

=== Свећење водице ===

У многим местима је обичај да пре славе [[свештеник]] дође у кућу да свети водицу (освешта воду, да би очистио дом и да би Бог из њега, уз помоћ часног крста у свештениковој руци, прогнао свако зло. Том водицом замешује се славски колач, ако се у кући меси, а ако се готов из пекаре узима онда се тај колач овом водом покропи. Гранчицом босиљка умоченом у освећену водицу кропе се и домаћин и укућани).

Славски колач је други неопходни обредни предмет. Сваки колач је округао и меси се од чистог ( пшеничног) брашна са квасцем, а замешује се освећеном водицом или, ако ње нема, богојављенском. Мешање [[Хлеб|хлеба]] посао је домаћице и уз молитву, она се труди да колач буде што лепше украшен, а на горњој кори обично утискује четири поскурњака, који заправо представљају четири слова: ''ΙϹ ΧϹ ΝΙΚΑ'', што значи: ''Исус Христос Победитељ''. Колач се, осим осталих шара, закити и струком босиљка. Украси од теста који се праве тако да одражавају све оно што се жели у кући: птице, које представљају здравље и весеље; грозд, да би виноград добро родио; буренце, да би у кући било свега у изобиљу, као и да буде опточен венцем од уплетених плетеница које се нарежу малим ножем.

Осим колача, у појединим крајевима меси се хлеб у облику [[крст]]а — крстак. У Нишу и Куманову овај хлеб се зове Света Пресвета

Поскурица (летруџија) мања је од славског колача и крстака и сем поскурњака, на њој нема украса. Поскурица се меси више комада и обично се намењују „за душу“ покојнику. 

Славски колач је типична хлебна жртва, која своје порекло има у прехришћанским временима. Њиме се приноси жртва у знак захвалности божанству и заштитнику на богатој жетви, а ритуал окретања у круг крсног колача неопосуно ( по сунцу), тј. слева надесно, показује да округли обредни хлеб (колач) симболише сунце, а да круг симболизује вечност. Крстообразно пресецање славског колача представља само страдање Господње, а преливање црним вином значи и опомиње нас да смо Христовом крвљу опрани и очишћени и да ту највишу цену, којом смо откупљени, никада у свом животу не заборавимо.<ref name=":0" />

Домаћица припрема чинију са водом, [[босиљак]], [[свећа|свећу]], [[кандило]], [[тамјан]], те пали кандило испред [[Икона|иконе]]. Тада свештеник освешта воду којом ће бити умешен славски колач. За ту прилику је потребно припремити: кадионицу, ватру или брикет специјалног угља, тамјан, свећу, свећњак (чирак), босиљак и посуду чисте воде. Све то би иначе требало да се налази на столу, окренуто према икони славе, која би према црквеним правилима требало да буде окренута према истоку. Освећена водица се третира као [[светиња]] и њоме се пажљиво рукује. Када се уочи самог дана славе заврше све припреме за сутрашњи дан, том водом и брашном, као и осталим додацима ([[квасац]], [[со]]...) меси славски колач. У неким местима слава почиње већ уочи дана, вечером, јер је то литургијски гледано већ нови дан, зато што је у цркви служена вечерња служба (вечерње). Ипак, то је ретка појава, јер се у већини случајева колач реже (сече) на сам дан славе.

=== Жито ===
[[Датотека:Slavska sveca i zito.jpg|мини|лево|150п|Славска свећа и жито]]

Пред славу у кући се кува [[кољиво|жито]] (кољиво). Кољиво (или жито) прави се од куване [[пшеница|пшенице]]. Може да се припреми на разне начине, али најчешће садржи [[орах]]е, [[орашчић]]е и/или [[каранфилић]]е и [[мед]]. Пшеница је симбол [[Васкрсење|Васкрсења Христовог]]. Кувано жито или [[кољиво]] је у црквеној употреби још од најстаријих времена. Као црквени симбол оно подсећа на биљне жртве из старог завета. Сматра се да оно представља илустровану везу овоземаљског и загробног живота.

Према црквеним изворима, потпуно је погрешно не спремати жито за Аранђеловдан и Илиндан под изговором да су они „живи светитељи“ из следећих разлога:
# Жито се не приноси за покој душе светитеља, већ за покој душа предака који славише славу пре нас.
# Православни хришћани сматрају да нема живих и мртвих светитеља<ref>{{Cite web|title=Јеванђеље| url = http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%BA_%28%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%29#.D0.93.D0.BB.D0.B0.D0.B2.D0.B0_XX.| publisher = глава 20-а, стих 38-и|author = Свети апостол и јеванђелист Лука| language = српском| accessdate=8. 1. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20130602063450/http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%BA_(%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4)#.D0.93.D0.BB.D0.B0.D0.B2.D0.B0_XX.|archive-date=2. 6. 2013|url-status=dead}}</ref>, већ да су сви живи и посредују пред Богом за нас. Што, дакле, значи да се не молимо ми за њих већ они за нас.

У крајевима око реке Расине јужно од Крушевца и у крајевима северно од Приштине уопште се не кува жито за славу. Гости се служе са слатким и водом.

=== Славски колач ===
[[Датотека:Žito, a dish of minced boiled wheat, sweetened and chopped walnuts.jpg|мини|лево|250п|Славско жито.]]

Неизоставни обичај везан за славу је припрема посебног хлеба, [[Славски колач|славског колача]]. Тај хлеб, често је украшен фигурама од теста које симболизују веру (као што је крст, и печат са натписом ''ИС ХС НИ КА'') и фигурама које симболизују жељу за благостањем (као што су воћни плодови и жито, симболи жеље за родном годином; буре вина и векна хлеба као симболи жеље за изобиљем; књига као симбол жеље за успехом у школи и т.д.). Рецепт за сам колач, као и обичаји везани за његово украшавање и освећење варирају у зависности традиције места и породице која слави славу. 

==== Освећење и резање колача у цркви ====

Када осване дан славе, у цркву се носи [[Славски колач]], [[кољиво|жито]] и [[црно вино]]. У цркви се врши заједничко освећење жита и благосиљање хлеба и вина, а онда свештеник свако жито посебно прелије, и сваки колач посебно реже. Том приликом свечар преда свештенику пре литургије, читуљу (списак живих и преминулих чланова породице)
ради помена и вађења честица на проскомидији-живих за здравље, а преминулима за покој душе.

Колачар (онај ко носи колач у цркву) прилаже цркви своје дарове: [[тамјан]], [[Јестиво уље|уље]], [[вино]]...

==== Освећење и резање колача у кући ====
[[Датотека:Slavski kolac sveca i vino.jpg|мини|лево|250п|Славски колач са свећом, цвећем и вином]]

Тамо где је наслеђена породична пракса или се заводи нова, да се колач реже или ломи у кући, треба поступити на следећи начин.

Још увече, или рано ујутру стави се на сто све што је потребно за обред, а сто је за ту прилику окренут према икони, односно према истоку.
[[Датотека:Slava crkve ikone Bogorodice Kazanjske, Provo- 4.11.2016. 107.jpg|мини|Ломљење колача на црквеној слави]]
На столу треба да су: славски колач, жито (кољиво), чаша црног вина, свећа, списак живих и преминулих чланова породице ради молитвеног помена, кадионица са брикетом и шибицом или упаљачем. Поред вина и жита се налази кашичица, а поред славског колача нож. Пред сам почетак обреда се пали свећа (може и раније), док је кандило упаљено још увече, и горело је у току ноћи. Кад свештеник дође у кућу, на столу је све што је потребно. После уобичајеног поздрава, домаћин приђе свећи, прекрсти се и припали је. После тога [[свештеник]], чита молитву [[Молитва Господња|Оче наш]], и тропара славе, и на крају молитву за освећење жита. За време овог обреда, окаде се: [[икона]], [[славски колач]], жито (кољиво), вино, просторија у којој се слави, као и присутни чланови породице и гости. Непосредно после обреда, не прекидајући ток, свештеник прелази на резање славског колача. За то време почињу да се певају [[тропари]].

=== Тропари ===

Тропари су кратке песме од неколико строфа, које су посвећена главној теми славе (празнику или свецу). Основа црквеног појања, тропари се појављују као самосталне песме, али у најважнијем сложеном облику црквеног песништва, канонима. Некада су тропари били незаобилазан део славе, док су данас нешто ређа појава. Данас се тропари певају скоро само приликом резања колача у кући.

== Прослављање ==
[[Датотека:Koljivo from wheat.jpg|мини|Кољиво]]

Иако се основни део прослављања славе своди на обичаје везане за [[славски колач]] и [[кољиво]], прослављање славе је прилика да се окупе породица и пријатељи и као таква, осим у посебним околностима жалости, укључује и гозбу. Форма, обим и трајање таквих гозби разликују се од места до места, и мењали се кроз историју како би се прилагодили различитим условима живота на селу и у граду, као и материјалним могућностима, па се тако срећу прославе обима од мање закуске до вишедневне светковине. Израз ''Ивкова слава'', по [[Ивкова слава (приповетка)|приповеци Стевана Сремца]], означава такве вишедневне и богате прославе.

=== Славска трпеза ===
[[Датотека:SlavskiKolaci.jpg|thumb|left|Ситни колачи на славској трпези]]

Слава се прославља уз посну или мрсну трпезу. Све славе које падају у време поста као и оне које падају средом и петком (такође посни дани) се прослављају уз посну трпезу. Постоје само три славе које и ако падну на среду и петак се прослављају уз мрсну трпезу а то су Свети архиђакон Стефан и Свети Василије Велики, које су у периоду између Божића и Богојављења када је разрешен пост у среду и петак. Трећа слава је Свети великомученик Георгије који ако падне у ''"светлу седмицу"'', после Васкрса, може бити изузет од поста у среду и петак. Остале славе се славе уз мрсну трпезу. Постоје случајеви када свечари посну славу славе уз мрсну трпезу или обратно. Ова појава је настала када је некада у прошлости обласни епископ неком селу или породици наложио да славу славе уз посну односно мрсну трпезу или им је наложио (породици или селу) да одређену седмицу обавезно посте, па ако би некоме слава дошла у време тог одређеног поста био би у обавези да је прослави уз посну трпезу. Овакве појаве су случај када би неко село настрадало у време рата (покољ) или неке друге неприлике. Српска православна црква налаже потомцима ових породица или села да задрже обичај коју су наследили од својих предака.

У модерно доба, славска трпеза је често обилна, и може укључивати предјело (у оквиру кога се служе [[пита|пите]], руска салата, сухомеснати производи, [[пихтије]]), [[супа|супу]] или [[чорба|чорбу]], [[сарма|сарму]], печење и славске ''ситне'' колаче (на пример [[ванилице]], [[обланде]], [[сува пита|суву питу]], [[розен торта|розен торту]], [[Бајадера (колач)|бајадеру]]). Садржај славске трпезе се кроз време мењао, па тако из старих кувара<ref name="“пата”">{{Cite book|title=Мој кувар| last=Марковић| first = Спасенија - Пата| publisher = Политика|year=1939| id = | location = Београд}}</ref> можемо сазнати да је у периоду између два светска рата било уобичајено да славски ручак буде намењен породици, а да се пријатељи и гости служе колачима и пићем, уз неизоставно [[кољиво|жито]].

== Преношење традиције ==
=== Наследни карактер ===
[[Датотека:Slava.JPG|мини|лево|200п|Славски колач са свећом и иконом Славе — [[јован Крститељ|св. Јован Крститељ]].]]

За разлику од већине обичаја који су заједнички за цео народ, свака породица одвојено слави свог свеца. (Наравно, има доста преклапања.) Свеца синови наслеђују од главе породице — обично оца. Ћерке наслеђују славу само ако остану у кући; удате жене обично славе мужевљеву славу.

Свака кућа има једну или две славе годишње (у зависности од свеца, јер некима су посвећена два дана). Ипак, само један је главни дан гозбе у част свеца заштитника (није обавезно исти од два дана за све породице); друго славље се назива „мала слава“, '''преслава''' или '''послужица'''. Постоје устаљени клишеи односно уз коју славу иде која преслава тако уз Светог Луку преслава је Свети Марко, Ђурђевдану Ђурђиц, Светом Николи зимском Свети Никола летњи, Светом араханђелу Михаилу Свети арханђео Гаврило итд.

Неке породице прослављају још једног свеца, али у мањем обиму (на пример, када је жена једини потомак из своје матичне породице, да се слава дотичне породице не би изгубила).

Ако се домаћинство пресели далеко, уз очеву дозволу, син може да прославља славу у свом дому; обично, међутим, докле год је жив [[патријарх]] породице, његови синови прослављају под његовим кровом. Такође ако има више синова, и они желе да оснују своју породицу од славског колача син који жели да слави славу, долази код оца на славу, у отац му од колача у десну руку предаје једну четвртину колача. Идуће године и он слави славу у својој кући.

=== Почетак слављења и слава у посебним околностима ===

Породица почиње да слави славу када се осамостали. Када се ожењени син одвоји од родитеља и по грађанским мерилима оснује посебно домаћинство, нема разлога да се и у црквеном смислу не сматра посебном ћелијом великог организма цркве. У неким крајевима се сматра да син ако је и одвојен од родитеља не треба да слави, јер има живог оца или старијег брата, већ прославља са њима. Другде се пак, таква пракса сматра ''погрешном'' и у нескладу са суштином славе, коју свака породица засебно слави. 

У случају жалости због смрти у породици, или због других тешких околности, неких година породица не прославља славу. Тих година породица може пропустити да приреди гозбу и позове родбину и пријатеље. Ипак, може да ''слави'' славу, у смислу њеног обележавања путем обичаја припремања и освећења колача и жита. Пропуштање чак и таквог сведеног обележавања славе, у тим посебним околностима, многи сматрају ''погрешним'', у уверењу да славу треба славити '''увек''', ма у каквим се приликама човек налазио – у срећи или несрећи, у радости и у жалости, те да само треба разликовати прослављање светитеља од гозбе, славу од весеља. И док славску трпезу може припремити онај који има, а веселити се онај који није у жалости, дотле за [[славску свећу,]] [[Славски колач|славски колач,]] мало [[Црно вино|црног вина]], [[Кољиво|кољива]], [[Тамјан|тамјана]] и мало зејтина требало би да се у току године свако постара и спреми и да се кроз ту молитвену успомену одужи своме светитељу.

Многи Срби придају велику важност слави, уверени да их је православна вера кроз векове одржала и очувала, те да зато и они треба да чувају своју веру, не као обичај него као свесно убеђење. Отуда и народна изрека: „Где је Србин, ту је и слава”.

Поред породичних, домаћих слава постоје и: Црквене Славе, сеоске, градске или општинске Славе, школске славе, еснафске и слично.

== Списак слава ==
{{Columns-start}}
'''Јануар'''
*{{Flagicon image|Ignatius of Antiochie, poss. by Johann Apakass (17th c., Pushkin museum).jpg|border=|size=30px}} 2. [[Игњатије Богоносац|Свети Игњатије Богоносац]] — [[Игњатијевдан]]
*{{Flagicon image|Monastiraki-Icon-Agios Stephanos flatten.jpg|border=|size=30px}} 9. [[Стефан Првомученик|Свети Архиђакон Стефан]] — [[Стевањдан]] ([[Стјепањдан]])
*{{Flagicon image|Basil of Caesarea icon.jpg|border=|size=30px}} 14. [[Василије Велики|Свети Василије Велики]] — [[Васиљевдан]]
*{{Flagicon image|Bogojavlenie.jpg|border=|size=30px}} 19. [[Богојављење]]
*{{Flagicon image|Saint John the Baptist.JPG|border=|size=30px}} 20. [[Јован Крститељ|Свети Јован Крститељ]] — [[Јовањдан]]
*{{Flagicon image|Saint Sava our lady of ljevis portrait.png|border=|size=30px}} 27. [[Свети Сава]] — [[Савиндан]]
*{{Flagicon image|Apostle_Peter_-_13th_century_icon.jpeg|border=|size=30px}} 29. [[Свети Петар|Свети Апостол Петар]] — [[Часне вериге]]
*{{Flagicon image|Ikone Athanasius von Alexandria.jpg|border=|size=30px}} 31. [[Свети Атанасије Велики]] — [[Атанасијевдан]] ([[Чуминдан]])

'''Фебруар'''
*{{Flagicon image|Maximus the Confessor.jpg|border=|size=30px}} 3. [[Максим Исповедник|Преподобни Максим Исповедник]] — [[Максимовдан]]
*{{Flagicon image|075 Three Saints Icon from Saint Paraskevi Church in Langadas.jpg|border=|size=30px}} 12. [[Света три јерарха]]
*{{Flagicon image|Saint-Tryphon.jpg|border=|size=30px}} 14. [[Свети Трифун|Свети мученик Трифун]] — [[Тривундан|Трифундан]]
*{{Flagicon image|Icon 01018 Sretenie Gospodne.jpg|border=|size=30px}} 15. [[Сретење Господње]]
*{{Flagicon image|Симеон Богоприимец икона.jpg|border=|size=30px}} 16. [[Симеон Богопримац|Свети Симеон Богопримац]]
*{{Flagicon image|Ikonenkalender 1973-02.png|border=|size=30px}} 23. [[Харалампије|Свети Харалампије]] — [[Харалампијевдан]]
*{{Flagicon image|Cyril Kyrill Кирилл Кирило Presov monastyr Slovakia.jpg||border=|size=30px}} 27. [[Аксентије Витинијски|Преподобни Авксентије]] и [[Ћирило Солунски|Свети Кирил Словенски]] — [[Ћириловдан]]

'''Март'''
*{{Flagicon image|Saint Theodore Tiro from Candia.jpg|border=|size=30px}} 2. [[Теодор Тирон|Свети Теодор Тирон]]
*{{Flagicon image|FortyMartyrsofSebaste.JPG|border=|size=30px}} 22. [[Светих четрдесет мученика]] — [[Младенци]]
*{{Flagicon image|Alexii.jpg|border=|size=30px}} 30. [[Алексије Римски|Свети Алексије Човек Божји]]

'''Април'''
*{{Flagicon image|Ohrid annunciation icon.jpg|border=|size=30px}} 7. [[Благовести]]

'''Мај'''
*{{Flagicon image|S.George (16th c., Pskov museum) 2.jpg|border=|size=30px}} 6. [[Свети Георгије]] — [[Ђурђевдан]]
*{{Flagicon image|Saint Mark (central Russia, 17 c, priv.coll).jpg|border=|size=30px}} 8. [[Марко Јеванђелиста]] — [[Марковдан]]
*{{Flagicon image|Vasily Ostrojsky.jpg|border=|size=30px}} 12. [[Василије Острошки|Свети Василије Острошки]]
*{{Flagicon image|John in Korovniki church - prophet 06 Jeremiah (c. 1654, Yaroslavl).jpg|border=|size=30px}} 14. [[Свети Јеремија]] — [[Јеремијин дан]]
*{{Flagicon image|Saint Sava, Kosovo.jpg|border=|size=30px}} 19. [[Пренос моштију Светог Саве Српског]]
*{{Flagicon image|Russian Icon of John.jpg|border=|size=30px}} 21. [[Апостол Јован|Свети Јован Богослов]]
*{{Flagicon image|Nicolas myra.jpg|border=|size=30px}} 22. [[Пренос моштију Светог Николе]] — [[Летњи Свети Никола]]
*{{Flagicon image|Kyrill&Method.jpg|border=|size=30px}} 24. [[Ћирило и Методије|Свети Ћирило и Методије]] — [[Света Браћа]]

'''Јун'''
*{{Flagicon image|Brosen icon constantine helena.jpg|border=|size=30px}} 3. [[Константин Велики|Свети цар Константин]] и [[Јелена (мајка Константина Великог)|царица Јелена]]
*{{Flagicon image|St. Barholomew icon in Saint Michael Archangel church in Baku.JPG|border=|size=30px}} 24. Свети апостоли [[Вартоломеј]] и [[Варнава]] ([[Вртолома]])
*{{Flagicon image|Пророк Елисей (13922964524).jpg|border=|size=30px}} 27. [[Јелисеј (пророк)|Свети Јелисеј]] — [[Јелисијевдан]]
*{{Flagicon image|Prince Lazar (Ravanica Monastery).jpg|border=|size=30px}} 28. [[Лазар Хребељановић|Свети кнез Лазар]] [[Амос|(раније Свети Амос пророк)]] — [[Видовдан]]

'''Јул'''
*{{Flagicon image|Stjohn-nativity.jpg|border=|size=30px}} 7. Рођење [[Јован Крститељ|Светог Јована]] — [[Ивањдан]]
*{{Flagicon image|025 Saints Peter and Paul Icon from Saint Paraskevi Church in Langadas.jpg|border=|size=30px}} 12. Свети апостоли [[Свети Петар|Петар]] и [[Апостол Павле|Павле]] — [[Петровдан]]
*{{Flagicon image|S. Procopius (Greece, 17 c.).jpg|border=|size=30px}} 21. [[Прокопије Јерусалимски|Свети Прокопије]] — [[Прокоповдан]]
*{{Flagicon image|Saint Gabriel archangel.jpg|border=|size=30px}} 26. [[Арханђел Гаврило|Свети арханђел Гаврило]] — [[Летњи Аранђеловдан]]
*{{Flagicon image|St.Marina the Martyr holding a devil.jpg|border=|size=30px}} 30. [[Света великомученица Марина]] ([[Огњена Марија]])

'''Август'''
*{{Flagicon image|Elijah 1570s.jpg|border=|size=30px}} 2. [[Илија (пророк)|Свети пророк Илија]] — [[Илиндан]]
*{{Flagicon image|Maria Magdalene icon.jpg|border=|size=30px}} 4. [[Марија Магдалена|Света Марија Магдалина]] — [[Блага Марија]]
*{{Flagicon image|Paraskeva Rimska.jpeg|border=|size=30px}} 8. [[Параскева Римска|Преподобномученица Параскева]] — [[Трнова Петка]]
*{{Flagicon image|Вмч.Пантелеимон (18441793800).jpg|border=|size=30px}} 9. [[Свети Пантелејмон]] — [[Пантелијевдан]]
*{{Flagicon image|Св-Мајка-Ангелина.jpg|border=|size=30px}} 12. [[Ангелина Бранковић|Преподобна мати Ангелина Српска]]
*{{Flagicon image|Pirgi Katranitsa St Demetrius Church Holy Maccabean martyrs.jpg|border=|size=30px}} 14. [[Свети мученици Макавеји]] — [[Макавеји]]
*{{Flagicon image|Stoning of stephen icon.jpg|border=|size=30px}} 15. Пренос моштију [[Стефан Првомученик|Светог Стефана]] — [[Летњи Свети Стефан]]
*{{Flagicon image|Preobrazhenie.jpg|border=|size=30px}} 19. [[Преображење Господње]]
*{{Flagicon image|Dormition El Greco.jpg|border=|size=30px}} 28. Успеније [[Богородица|Пресвете Богородице]] — [[Велика Госпојина]]
{{Column}}
'''Септембар'''
*{{Flagicon image|Agatonik1.jpg|border=|size=30px}} 4. [[Мученик Агатоник]] — [[Арлијевдан]]
*{{Flagicon image|Agnatalia.jpg|border=|size=30px}} 8. Свети мученици [[Адријан Никомидијски|Адријан]] и [[Мученица Наталија|Наталија]]
*{{Flagicon image|Ioann-krestitel-makedonia.jpg|border=|size=30px}} 11. [[Усековање]] главе Светог Јована Крститеља — [[Усековање|Усечење]]
*{{Flagicon image|Mosaic of Nevsky on the Alexander Nevsky Cathedral, Sofia.jpg|border=|size=30px}} 12. [[Пренос моштију Светог Александра Невског]] — [[Александар Невски|Свети Александар Невски]]
*{{Flagicon image|Paris - Le Petit Palais - Saint Syméon le Stylite - PPP04900 - 001.jpg|border=|size=30px}} 14. Преподобни [[Симеон Столпник]]
*{{Flagicon image|John in Korovniki church - prophet 02 Moses (c. 1654, Yaroslavl).jpg|border=|size=30px}} 17. [[Мојсије|Свети пророк Мојсије]] ([[Мојсеј и Вавила]])
*{{Flagicon image|Kirillo-Belozersky iconostasis 01 - Birth of Mary.jpg|border=|size=30px}} 21. [[Рођење Пресвете Богородице]] — [[Мала Госпојина]]
*{{Flagicon image|Santi gioacchino e anna.jpg|border=|size=30px}} 22. [[Јоаким и Ана|Свети Јоаким и Ана]]
*{{Flagicon image|Olsztyn zamek muzeum 04.jpg|border=|size=30px}} 27. [[Крстовдан]]
*{{Flagicon image|Saint Sofia.jpg|border=|size=30px}} 30. [[Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија]]

'''Октобар'''
*{{Flagicon image|S.Eustace (Cretan school, 16th c.).jpg|border=|size=30px}} 3. [[Свети Јевстатије Плакида]]
*{{Flagicon image|Conception of John the Baptist (icon fragment).jpg|border=|size=30px}} 6. Зачеће [[Јован Крститељ|Светог Јована]]
*{{Flagicon image|Hermitage hall 143 - 14 - Icon with St John the Evangelist in Silence by Nektary Kulyuksin.jpg|border=|size=30px}} 9. [[Апостол Јован|Свети Јован Богослов]]
*{{Flagicon image|KyriakosTheAnchorite.jpeg|border=|size=30px}} 12. [[Киријак Отшелник]] — [[Михољдан]]
*{{Flagicon image|Protection de la Mere de Dieu Ecole de Novgorod Moscou, Galerie Tretiakov.jpg|border=|size=30px}} 14. [[Покров Пресвете Богородице]] — [[Покровица]]
*{{Flagicon image|St-thomas-icon-756.jpg|border=|size=30px}} 19. [[Апостол Тома|Свети апостол Тома]] — [[Томиндан]]
*{{Flagicon image|Жития Святых (1903-1911) - икона 02071 Сергий и Вакх.png|border=|size=30px}} 20. [[Сергије и Вакх|Свети Сергије и Вакхо]] — [[Срђевдан]]
*{{Flagicon image|Sveta Petka, ikona iz 1905.jpeg|border=|size=30px}} 27. [[Света Петка|Преподобна Параскева]] — [[Света Петка]]
*{{Flagicon image|Saint Luke the Evangelist - icon.jpeg|border=|size=30px}} 31. [[Лука Јеванђелиста|Свети Лука]] — [[Лукиндан]]

'''Новембар'''
*{{Flagicon image|Prohor Pchinski Fresco.jpg|border=|size=30px}} 1. [[Прохор Пчињски|Свети Прохор Пчињски]]
*{{Flagicon image|Saint James the Just.jpg|border=|size=30px}} 5. [[Jakov Pravedni|Свети апостол Јаков]], први епископ Јерусалимски
*{{Flagicon image|Saint Demeterius serb painter H1 18th cent IMG 0424 serb museum szentendre.JPG|border=|size=30px}} 8. [[Димитрије Солунски|Свети Димитрије]] — [[Митровдан]]
*{{Flagicon image|Saint Arsenije I Sremac.jpeg|border=|size=30px}} 10. [[Арсеније I Сремац|Свети Арсеније Сремац]]
*{{Flagicon image|SvAvramijeZatvornik.jpg|border=|size=30px}} 11. [[Свети Аврамије Затворник]] — [[Аврамијевдан]]
*{{Flagicon image|Cosmas and Damian.jpg|border=|size=30px}} 14. [[Свети Козма и Дамјан]] — [[Свети Козма и Дамјан|Свети Врачи]]
*{{Flagicon image|Icon8.jpg|border=|size=30px}} 16. Пренос моштију [[Свети Георгије|Светог Ђорђа]] и обновљење његовог храма — [[Ђурђиц]]
*{{Flagicon image|Archangel Michael II Half of XVII Century, St Mary Perivleptos Church, Ohrid Icon Gallery.jpg|border=|size=30px}} 21. Сабор [[Арханђел Михаило|Светог архангела Михаила]] и осталих бестелесних сила — [[Аранђеловдан]] — у народу Свети Ранђео, Свети Аранђел.
*{{Flagicon image|Icon of Stefan Uroš III (1626).jpg|border=|size=30px}} 24. [[Стефан Урош III Дечански|Свети Стефан Дечански]] — [[Мратиндан]]
*{{Flagicon image|IoannisVatazeia Icon.jpg|border=|size=30px}} 25. [[Јован V Милостиви|Свети Јован Милостиви]]
*{{Flagicon image|Ioann Zlatoust 18h13 Gretciya 14v 1.jpg|border=|size=30px}} 26. [[Јован Златоусти|Свети Јован Златоусти]]
*{{Flagicon image|Apostle Philip bulgaria icon.png|border=|size=30px}} 27. [[Апостол Филип|Свети апостол Филип]]
*{{Flagicon image|Matthew the Evangelist - icon.jpeg|border=|size=30px}} 29. [[Матеј Јеванђелиста|Свети апостол Матеј]] — [[Матејевдан]]

'''Децембар'''
*{{Flagicon image|Presentation of Mary (Karousos).png|border=|size=30px}} 4. [[Ваведење]] пресвете Богородице (Увођење Пресвете Богородице у храм) — [[Ваведење]]
*{{Flagicon image|Atenas, iconos 3.jpg|border=|size=30px}} 7. [[Екатерина Александријска|Света великомученица Екатерина]]
*{{Flagicon image|Icon of saint Clemens (17th c, Perm, Usolye).jpg|border=|size=30px}} 8. [[Папа Климент I|Свети свештеномученик Климент]]
*{{Flagicon image|Saint Alypius stylite.gif|border=|size=30px}} 9. [[Алимпије Столпник|Свети Алимпије Столпник]] — [[Алемпијевдан]]
*{{Flagicon image|Apostol-Andrey-Pervozvannyj.jpg|border=|size=30px}} 13. [[Андрија Првозвани|Свети апостол Андреј Првозвани]] — [[Андрејевдан]]
*{{Flagicon image|Icon 01005 Sv. vmch. Varvara.jpg|border=|size=30px}} 17. [[Света Варвара]] — [[Вариндан]]
*{{Flagicon image|SabbastheSanctified.jpg|border=|size=30px}} 18. [[Сава Освећени|Свети Сава Освећени]] — [[Савица (Празник)|Савица]]
*{{Flagicon image|Kokkari nicholas wonderworking.jpg|border=|size=30px}} 19. [[Свети Никола|Свети Николај Чудотворац]] — [[Никољдан]]
*{{Flagicon image|SPYRIDON.jpg|border=|size=30px}} 25. [[Свети Спиридон|Свети Спиридон Чудотворац]]

'''Покретни празници'''
*{{Flagicon image|Lazarus, Russian icon.jpg|border=|size=30px}} [[Четвородневни Лазар|Свети и праведни Лазар]] — [[Врбица (празник)|Лазарева субота]]
*{{Flagicon image|Theophanes the Cretan - The Ascension - WGA22198.jpg|border=|size=30px}} [[Вазнесење Христово]] — [[Спасовдан]]
{{Columns-end}}

== Види још ==

* [[Српска православна црква]]
* [[Светац]]
* [[Нематеријално културно наслеђе]]
* [[Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије]]
* [[Списак крсних слава градова и општина]]
* [[Ивкова слава (приповетка)]]
* [[Спасенија Пата Марковић]]
* [[Патин кувар]]

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Литература ==
* Компјутерски програм „Освећење времена“, издавач: БИТ ПРОЈЕКТ-Београд, у Београду 1999.
* Књига: Српски народни календар, за 2003. годину, издавач: Нова демократија Крагујевца, Крагујевац 2003. године.
* Српске славе
* Свети великомученик Георгије-Ђурђиц
* Религија Старих Словена
* {{Cite book| ref=harv|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|year=2007|title=Путописна проза|url=|publisher=Градска библиотека и читаоница Херцег Нови|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Grubačić |first=Bratislav |title=Srpske slave: narodni običaji i verovanja : narodne pesme i zdravice : slavska jela i pića |year=1994|publisher=Litera |isbn=978-86-7467-001-9 |url=https://books.google.com/books?id=bdtyMwAACAAJ |accessdate=8. 12. 2018 |language=sr}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Велимировић |first=Николај |last2=Ранковић |first2=Љубомир |title=Српске славе и верски обичаји |year=2000|publisher=Глас Цркве |location=Шабац |url=https://svetosavlje.org/srpske-slave-i-verski-obicaji/ |accessdate=7. 12. 2018 |language=sr}}
* {{Cite book| ref=harv |editor1-last=Војиновић |editor1-first=Хризостом |title=Српска слава или крсно име |year=1997|publisher=Православни мисионар |url=http://www.rastko.rs/bogoslovlje/hvojinovic-slava_c.html |accessdate=7. 12. 2018 |language=sr}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Вуковић |first=Милан Т. |title=Народни обичаји, веровања и пословице код Срба |year=1972|url=https://books.google.com/books?id=_NcbAAAAMAAJ |accessdate=7. 12. 2018 |language=sr}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Недељковић |first=Миле |title=Српски обичајни календар |year=1998|language=sr}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Slava}}
* [http://www.rastko.rs/bogoslovlje/hvojinovic-slava_c.html Српска слава или крсно име] — списак светаца и описи обичаја
* [http://www.vreme.com/cms/view.php?id=470748 Мрсни пост], Зоран Мајдин, [[Време (недељник)|Време]] 827, [[9. новембар]] [[2006]].
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:460795-Slave-slavimo-i-na-fejsbuku Славе славимо и на „фејсбуку“ („Вечерње новости“, 26. октобар 2013)]
* [https://web.archive.org/web/20170512225958/http://www.spcticino.ch/citaonica_fles/srpski%20obicaji-spcticino.htm Крсна слава] ''www.spcticino.ch'' {{sr}}
* [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/04/10?pageIndex=00004 ''192 посна дана у години и славе које трају по недељу дана''. "Време", 10. апр. 1937]. -{digitalna.nb.rs}- (под Мајевицом)
* [https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1065170/zena-moze-preuzme-krsnu-slavu-ovako-pravilno-predaje-krsno-ime-kod-srba Овако се правилно предаје крсно име код Срба („Вечерње новости”, 11. децембар 2021)]


{{Листа нематеријалног културног наслеђа Србије}}
{{УНЕСКО репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човечанства}}
{{Национални симболи Републике Српске}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Србија}}

[[Категорија:Крсна слава| ]]
[[Категорија:Култура Србије]]
[[Категорија:Национални симболи Републике Српске]]
[[Категорија:Обичаји и празници СПЦ]]
[[Категорија:Нематеријално културно наслеђе Србије]]
[[Категорија:Унеско нематеријално културно наслеђе Србије]]
[[Категорија:Српска генеологија]]