Пређи на садржај

Кранијални шавови

С Википедије, слободне енциклопедије
Кранијални шавови
Фонтанеле и шавови са горње стране лобањи детета
Фонтанеле и шавови са леве стране лобање детета.
Анатомска терминологија

Кранијални шавови или кранијалне сутуре су синартрозе или нека врста „зглобова” у којима су кости ригидно везане фиброзним ткивом.[1][2][3]

Улога кранијалних сутура је двострука:[4][5][6]

  • Током интраутериног и раног перинаталног живота обезбеђују одржавање дистанце између костију свода лобање.
  • За време порођаја омогућавају флексибилност главе новорођенчета при проласку кроз порођајни канал, преклапањем костију, бебине главе без притискања и оштећења мозга..[7]

Кранијалне шавово током феталног и постнаталног развоја су места размештање костију на којима долази до континуиране депозиције коштаног материјала уз истовремено раздвајање суседних костију.[8] Размештање је увек праћено апозиционим растом кости који се назива ремоделација и коју представљају ресорпција кости на унутрашњој површини лобање (активност остеокласта) и депозиција кости на њеној спољној површини (активност остеобласта). Ремоделација костију је важан физиолошки механизам помоћу којег се мења и обликује свод лобање синхроно са увећањем окципито-фронталне циркумференције и наставља се и у периоду после затварања кранијалних шавова.[9]

Анатомија

[уреди | уреди извор]

Дечија лобања се састоји од 6 засебних кранијалних костију:[10][11]

  • Предње или чеоне кости
  • Потиљачне кости
  • Две паријеталне кости
  • Две темпоралне кости

Ове кости држи заједно јака, влакнаста, еластична ткивна ваза која се назива шав или сутура. Простори између костију који остају отворени код беба и мале деце називају се фонтанелама или меким местима. Ови простори су део нормалног развоја лобање. Кранијалне кости остају одвојене 12 до 18 месеци од рођења, а затим заједно расту као део нормалног раста, да би се међусобно повезале у одраслом добу.[10]

Калварија одрасле особе поседује укупно 15 шавова (сутура), од којих су три непарне (коронална, сагитална и ламбдоидна), док су кости лица повезане краниофацијалним шавовима (метопична, сквамозна, париетомастоидна, окципитомастоидна, сфенофронтална, сфенопаријетална, сфеносквамозна) Метопична сутура не осификује и остаје отворена код 10% одраслих особа.[12]

Кранијалне и краниофацијалне сутуре.[13][14]

Шав - сутура Локализација
метопична (фронтална, интерфронтална) између фронталних костију
коронална између фронталне и паријеталних костију
сагитална између паријеталних костију
ламбдоидна између паријеталних и окципиталне кости
сквамозна између паријеталне и темпоралне кости
париетомастоидна између паријеталне кости имастоидног наставка темпоралне кости
окципитомастоидна између окципиталне кости и мастоидног наставка темпоралне кости
сфенофронтална између фронталне и сфеноидне кости
сфенопаријетална између паријеталне и сфеноидне кости
сфеносквамозна између скваме темпоралне кости и сфеноидне кости
сфенозигоматична између сфеноидне кости и зигома
темпорозигоматична између темпоралне и зигоматичне кости
фронтоназална између фронталне и носних костију
фронтозигоматична између фронталне и зигоматичне кости
фронтомаксиларна између фронталне и максиле
фронтолакримална између фронталне и лакрималне кости
етмоидолакримална између етмоидне и лакрималне кости
назомаксиларна између максиле и носних костију
зигоматикомаксиларна између зигома и максиле
интермаксиларна између две максиле
интерназална између носних костију
Кранијални шавови (поглед одозго)
Кранијални шавови (гледано са леве стране главе)

Време затварања кранијалних шавова

[уреди | уреди извор]

Затварање (спајање) нормалних кранијалних шавова је физиолошки процес који се одвија у периоду од неколико месеци до неколико десетина година након рођења.[2] [15]

Период најинтензивнијег раста лобање одвија се у првих шест месеци живота новорођенчета, да би се окончао између 4. и 6. године детета. Имајући у виду да физиолошки мозак престаје са растом пре завршетка процеса ширења и затварања кранијалних шавова, раст и увећавање мозга није искључиви стимулатор раста костију свода лобање.[16] За сада је узрок фузије шавова још увек недовољно познат,[17] иако се зна да на њега утичу бројни хормонски, генетски, механички и локални фактори.[18][19]

Време затварања кранијалних шавова.[20][21]

Сутура Почетак фузије
(године старости)
метопична (интерфронтална)
2
сагитална
22
коронална
24
ламбдоидна
26
сквамозна
35-39
сфенофронтална
22
сфенопаријетална
29
сфенотемпорална
28-38
мастоокципитална
26-30

Раст лобање је најбржи током првих месеци живота, када интракранијални волумен достиже:

  • 25% адултног на рођењу,
  • 50% до 6. месеца,
  • 75% до друге године и
  • 95% до 10. године живота.[19][22]

Краниофацијална диспропорција на штету лица је највећа током раног феталног периода. Пропорционални однос неурокранијума и лица износи:

  • 8:1 на рођењу,
  • 6:1 током друге године,
  • 4:1 током пете године,
  • 2,5:1 — 2:1 када се неурокранијум коначно редукује код одрасле особе.[19]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Цраниал Сутуре - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ а б „Цраниал сутурес: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  3. ^ Ди Иева А, Брунер Е, Давидсон Ј, Писано П, Хаидер Т, Стоне СС, ет ал. Цраниал сутурес: а мултидисциплинарy ревиеw. Цхилдс Нерв Сyст 2013; 29:893–905
  4. ^ Варма Р, Wиллиамс СД. Неурологy. Ин: Зителли БЈ, МцИнтире СЦ, Ноwалк АЈ, едс. Зителли анд Давис' Атлас оф Педиатриц Пхyсицал Диагносис. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2018:цхап 16.
  5. ^ Гоyал НК. Тхе неwборн инфант. Ин: Клиегман РМ, Ст. Геме ЈW, Блум Њ, Схах СС, Таскер РЦ, Wилсон КМ, едс. Нелсон Теxтбоок оф Педиатрицс. 21ст ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2020:цхап 113.
  6. ^ ЦДЦ (2019-12-04). „Фацтс абоут Цраниосyностосис | ЦДЦ”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  7. ^ Панцхал Ј, Уттцхин V. Манагемент оф цраниосyностосис. Пласт Рецонстр Сург 2003; 111(6):2032–48.
  8. ^ „Цраниосyностосис”. www.хопкинсмедицине.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  9. ^ Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.13
  10. ^ а б „Анатомy оф тхе Неwборн Скулл”. www.станфордцхилдренс.орг. Приступљено 2021-02-05. 
  11. ^ „9.1 Цлассифицатион оф Јоинтс - Анатомy анд Пхyсиологy | ОпенСтаx”. опенстаx.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  12. ^ Цохен MM Јр. Но ман'с цраниосyностосис: тхе арцана оф сутурал кноwледге. Ј Цраниофац Сург 2012; 23(1):338-42
  13. ^ „Цраниал сутурес”. Кенхуб (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  14. ^ Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза— докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.11
  15. ^ „Цраниосyностосис - Сyмптомс анд цаусес”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  16. ^ Цохен MM Јр. Сутурал биологy анд тхе цоррелатес оф цраниосyностосис. Ам Ј Мед Генет 1993; 47:581-616.
  17. ^ Цхристенсен, Анги M.; Пассалацqуа, Ницхолас V.; Бартелинк, Ериц Ј. (2014-01-01), Цхристенсен, Анги M.; Пассалацqуа, Ницхолас V., ур., Цхаптер 10 - Аге Естиматион (на језику: енглески), Ацадемиц Пресс, стр. 243—284, ИСБН 978-0-12-418671-2, Приступљено 2021-02-05 
  18. ^ Санцхез, Педро; Грахам, Јохн M. (2017-01-01), Сwаиман, Кеннетх Ф.; Асхwал, Степхен, ур., 31 - Цонгенитал Аномалиес оф тхе Скулл (на језику: енглески), Елсевиер, стр. 233—241, ИСБН 978-0-323-37101-8, Приступљено 2021-02-05 
  19. ^ а б в Биологија кранијалних сутура У: Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.14
  20. ^ Симпсон, Е. К. (2005-01-01), Паyне-Јамес, Јасон, ур., АНТХРОПОЛОГY | Морпхологицал Аге Естиматион (на језику: енглески), Елсевиер, стр. 119—123, ИСБН 978-0-12-369399-0, Приступљено 2021-02-05 
  21. ^ Биологија кранијалних сутура У:Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.12
  22. ^ Спербер ГХ. Цраниофациал девелопмент. Онтарио; БЦ Децкер Инц; 2001. п. 77-101.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).