бела

Српски

бела (српски, lat. bela)

бела  

Придев

Придев

бела , , прид.

Слогови: бе-ла


Категорије: паст.


Облици:

  1. bȇle [1]

Значења:

  1. Опис беле боје.
  2. Бела крмача. [2] Сремска Рача Јарак Прхово Мали Радинци Футог[1]
  3. Бела крава. [2] Гибарац Јарак Вогањ Сремска Каменица Голубинци[1]
  4. Бела овца. [3] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Војка Голубинци Марадик Крушедол Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Футог Госпођинци Итебеј Опово[1]
  5. Митолошка бића, виле. [1]

Примери:

5. (1) Много се и сада верује у виле, које се замишљају као зла и веома осветољубива бића, па се избегава да се помене њихово име и обично их зову еуфемистички.: „беле”, „лепе”, „милостиве”. [4] [1]
5. (2) Vȉdio bȇle. [5] Чента [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.
  4. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 113.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 365, 366.

Напомене