Тур (град)

Тур
фр. *Tours*
Тур; фр. Tours
	Панорама Тура
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Француска
Регион	Центар
Департман	Ендр и Лоара
Становништво
Становништво	‍
— 2019.	137.087
— густина	3.954,05 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	47° 23′ 37″ С; 0° 41′ 21″ И / 47.393611° С; 0.689167° И
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Апс. висина	44-109 m
Површина	34,67 km2
	Тур Тур на карти Француске
Остали подаци
Градоначелник	Жан Жермен
Поштански број	37000, 37100, 37200
Позивни број	247
INSEE код	37261
Веб-сајт
	www.tours.fr

Тур (фр. Tours) град је у централној Француској у региону Центар, у департману Ендр и Лоара. Центар је француске историјске регије Турена. Тур је највећи град у региону Центар, али није админисртативно средиште региона, већ је то други по величини град Орлеан. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 136.942, а у ширем градском подручју 297.631.

Смештен је на доњем току реке Лоаре, између Орлеана и атлантске обале. На југу града протиче река Шер. Регија око Тура је позната по винима и локалном говору који је најближи стандардном француском језику.

Историја

Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.

Градска већница у Туру

У време пре доласка Римљана овде је живело келтско племе Турони по којима је град добио данашње име. Римски град на овом месту се звао Caesarodunum (Цезарово брдо) или Urbs Turonum. У 3. веку Свети Гатијанус је постао први бискуп Тура. Свети Мартин, који је 372. посвећен за трећег бискупа, пренео је мошти Светог Гатијануса у градску катедралу. Гроб Светог Мартина је од времена Меровинга било омиљено ходочасничко место са посебним симболичним значајем. У 6. веку бискуп Грегор од Тура описао је „Историју Франака“ (Historia Francorum). Карло Мартел је 732. победио Маваре на подручју између Тура и Поатјеа (Битка код Поатјеа), и тиме трајно отклонио исламску опасност од западне Европе.

Од доба Каролинга (од 751) Тур је био центар грофовије Турена. Викинзи су 853. и 903. опљачкали град. Од 1044. град је припадао Анжујској грофовији. Када су 1154. Плантагенети постали краљеви Енглеске, Турена је постала део Анжујског царства. Француски краљ Филип II је 1203. заузео град Тур и околину. Краљ Луј XI је подигао тврђаву западно од Тура која је служила као помоћна краљевска резиденција. Све до средине 16. века овде су редовно боравили краљ и дворјани. О просперитету града у ово време говори и готичка катедрала. У доба Ренесансе подигнута је плата у самом граду. Тур је доживео економски процват делом и због производње свиле, која је започета у доба краља Франсоа I. Касније се двор преселио у Париз и Версај, тако да је значај Тура опао. Индустријализацији Тура је допринела изградња железничке пруге 1845.

Комунистичка партија Француске основана је 1920. на конгресу у Туру. Град су 1940. заузели немачки окупатори. Савезници су 1944. бомбардовали стратешки важан мост на Лоари у Туру и притом тешко оштетили град. Послератни градоначелник Жан Роје је у току своје 36-о годишње власти успео да обнови историјски центар града. Истовремено је изграђена индустијска облас града на југу, на обалама реке Шер. Универзитет Франсоа Раблеа је отворен у Туру 1970. и то у центру града на обали Лоаре.

Географија

Клима

Клима (Тур)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Средњи максимум, °C (°F)	6,9 (44,4)	8,2 (46,8)	11,3 (52,3)	14,3 (57,7)	18,1 (64,6)	21,7 (71,1)	24,6 (76,3)	24,3 (75,7)	21,4 (70,5)	16,7 (62,1)	10,5 (50,9)	7,4 (45,3)	15,4 (59,7)
Просек, °C (°F)	4,2 (39,6)	5,1 (41,2)	7,3 (45,1)	9,6 (49,3)	13,2 (55,8)	16,5 (61,7)	18,9 (66)	18,6 (65,5)	16,1 (61)	12,3 (54,1)	7,1 (44,8)	4,8 (40,6)	11,2 (52,2)
Средњи минимум, °C (°F)	1,6 (34,9)	2,0 (35,6)	3,3 (37,9)	5,0 (41)	8,4 (47,1)	11,4 (52,5)	13,1 (55,6)	12,9 (55,2)	10,8 (51,4)	7,9 (46,2)	3,8 (38,8)	2,3 (36,1)	6,9 (44,4)
Количина падавина, mm (in)	63,3 (24,92)	61,6 (24,25)	54,3 (21,38)	51,4 (20,24)	67,5 (26,57)	47,5 (18,7)	53,0 (20,87)	40,9 (16,1)	54,3 (21,38)	61,0 (24,02)	63,0 (24,8)	65,9 (25,94)	683,7 (269,17)
^{[тражи се извор]}