Melatoninski receptor 1B (MTNR1B) je protein koji je kod ljudi kodiran MTNR1B genom.[1][2]

Melatoninski receptor 1B
Identifikatori
Simboli MTNR1B; FGQTL2; MEL-1B-R; MT2
Vanjski ID OMIM600804 MGI2181726 HomoloGene4350 IUPHAR: MT2 GeneCards: MTNR1B Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 4544 244701
Ensembl ENSG00000134640 ENSMUSG00000050901
UniProt P49286 Q3SXF8
RefSeq (mRNA) NM_005959.3 NM_145712.2
RefSeq (protein) NP_005950.1 NP_663758.2
Lokacija (UCSC) Chr 11:
92.7 - 92.72 Mb
Chr 9:
15.67 - 15.68 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Funkcija

уреди

MT2 protein je jedan od dve forme receptora sa visokim afinitetom za melatonin, primarni hormon epifize. On je integralni membranski protein koji je G protein spregnuti receptor, 7-transmembranski receptor. On je prisutan prvenstveno u retini i mozgu. Smatra se da on učestvuje u od svetla zavisnim funkcijama u retini i da posreduje neurobiološke efekte melatonina.[1]

Klinički značaj

уреди

Nekoliko studija je identifikovalo da su mutacije MTNR1B receptora vezane za povišeni prosečne nivoe krvnog šećera, i za oko 20 procenata povišen rizik razvoja tip 2 dijabetesa.[3][4][5] MTNR1B iRNK je izražena u ljudskim Langerhansovim ostrvcima, i imunocitohemija potvrđuje da je prvenstveno lociran u beta ćelijama.[4]

MT2R ligandi

уреди

Sledeći MT2R ligandi su selektivni u odnosu na MT1R:

  • Jedinjenje 3d: antagonist sa sub-nM afinitetom[6]
  • Jedinjenje 18f: antagonist i jedinjenje 18g parcijalni agonist: sub-nM afinitet, >100-puta selektivniji u odnosu na MT1[7]
  • Jedinjenje 14: antagonist[8]
  • Jedinjenje 13: agonist[9]

Reference

уреди
  1. ^ а б „Entrez Gene: MTNR1B melatonin receptor 1B”. 
  2. ^ Reppert SM, Godson C, Mahle CD, Weaver DR, Slaugenhaupt SA, Gusella JF (1995). „Molecular characterization of a second melatonin receptor expressed in human retina and brain: the Mel1b melatonin receptor”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 92 (19): 8734—8. PMC 41041 . PMID 7568007. doi:10.1073/pnas.92.19.8734. 
  3. ^ „Gene That Regulates Glucose Levels And Increases Risk For Diabetes Identified”. ScienceDaily. 28. 06. 2008. Приступљено 18. 01. 2009. ; „Body Clock Linked To Diabetes And High Blood Sugar In New Genome-wide Study”. ScienceDaily. 08. 12. 2008. Приступљено 18. 01. 2009. ; „Is There A Relationship Between Sleep-wake Rhythm And Diabetes? A New Gene Variant Influences Fasting Glucose Levels Via The Melatonin Metabolism”. ScienceDaily. 16. 01. 2009. Приступљено 18. 01. 2009. 
  4. ^ а б Prokopenko I; Langenberg C; Florez JC; et al. (2009). „Variants in MTNR1B influence fasting glucose levels”. Nat. Genet. 41 (1): 77—81. PMC 2682768 . PMID 19060907. doi:10.1038/ng.290. ; Lyssenko V; Nagorny CL; Erdos MR; et al. (2009). „Common variant in MTNR1B associated with increased risk of type 2 diabetes and impaired early insulin secretion”. Nat. Genet. 41 (1): 82—8. PMID 19060908. doi:10.1038/ng.288. ; Bouatia-Naji N; Bonnefond A; Cavalcanti-Proença C; et al. (2009). „A variant near MTNR1B is associated with increased fasting plasma glucose levels and type 2 diabetes risk”. Nat. Genet. 41 (1): 89—94. PMID 19060909. doi:10.1038/ng.277. 
  5. ^ Staiger H, Machicao F, Schäfer SA; et al. (2008). Maedler, Kathrin, ур. „Polymorphisms within the novel type 2 diabetes risk locus MTNR1B determine beta-cell function”. PLoS ONE. 3 (12): e3962. PMC 2597741 . PMID 19088850. doi:10.1371/journal.pone.0003962. 
  6. ^ Rivara S; Lodola A; Mor M; et al. (2007). „N-(substituted-anilinoethyl)amides: design, synthesis, and pharmacological characterization of a new class of melatonin receptor ligands”. J. Med. Chem. 50 (26): 6618—26. PMID 18052314. doi:10.1021/jm700957j. 
  7. ^ Bedini A; Spadoni G; Gatti G; et al. (2006). „Design and synthesis of N-(3,3-diphenylpropenyl)alkanamides as a novel class of high-affinity MT2-selective melatonin receptor ligands”. J. Med. Chem. 49 (25): 7393—403. PMID 17149869. doi:10.1021/jm060850a. 
  8. ^ Yous S; Durieux-Poissonnier S; Lipka-Belloli E; et al. (2003). „Design and synthesis of 3-phenyl tetrahydronaphthalenic derivatives as new selective MT2 melatoninergic ligands”. Bioorg. Med. Chem. 11 (5): 753—9. PMID 12538005. doi:10.1016/S0968-0896(02)00473-X. 
  9. ^ Mattson RJ; Catt JD; Keavy D; et al. (2003). „Indanyl piperazines as melatonergic MT2 selective agents”. Bioorg. Med. Chem. Lett. 13 (6): 1199—202. PMID 12643943. doi:10.1016/S0960-894X(03)00090-8. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди

Vidi još

уреди