Фердинанд I од Бугарске
Фердинанд I од Бугарске,[1] (Беч, 26. фебруар 1861 — Кобург, 10. септембар 1948), рођен као Фердинанд Максимилијан Карл Леополд Марија Сакс-Кобург-Гота (нем. Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria von Sachsen-Coburg und Gotha), био је кнез Бугарске (7. јул 1887 — 22. септембар 1908),[2] који је прогласио независност Бугарске и потом владао као краљ Бугарске (22. септембар 1908 — 3. октобар 1918).[3]
| Фердинанд I од Бугарске | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. фебруар 1861. |
| Место рођења | Беч, Аустријско царство |
| Датум смрти | 10. септембар 1948. (87 год.) |
| Место смрти | Кобург, Немачка |
| Гроб | Црква Св. Августина, Кобург |
| Породица | |
| Супружник | Марија-Лујза Бурбон-Пармска, Елеонора фон Ројс-Костриц |
| Потомство | Борис III, Кирил Преславски, Јевдокија од Бугарске, Надежда од Бугарске |
| Родитељи | Август од Сакс-Кобург-Гота и Кохари Клементина Бурбон-Орлеанска |
| Династија | Сакс-Кобург и Гота и Кохари |
| кнез и краљ Бугарске | |
| Период | 7. јули 1887 — 3. октобар 1918. |
| Претходник | Александар I Батенберг |
| Наследник | Борис ІІІ од Бугарске |
Биографија
уредиФердинанд је рођен 26. фебруара 1861. године у дворцу Кобург, у Бечу. Син је аустријског генерала кнеза Августа фон Сакс-Кобург-Гота (1818–1881) и принцезе Клементине Бурбон-Орлеанске (1817–1907), ћерке последњег француског краља Луј-Филипа.[4] Млади принц је детињство провео с родитељима у Бечу, где је његов отац био у војној служби. Тамо је ишао у школу за кадете, а затим је достигао чин потпоручника у другом пуку аустријских хусара, који ће задржати све до његовог избора за бугарског кнеза. Заједно с братом Августом, 1879. године путовао је у Бразил због ботаничког истраживања, а резултати тог истраживања су издати у Бечу под називом Itinera Principum S. Coburgi (1883/8).
Бугарска историја посматра краља Фердинанда као противречну личност. С једне стране, истиче његов допринос у консолидацији треће бугарске државе, као и стицање њене независности. С друге стране, Фердинанд је крив за неуспехе у Другом балканском рату и Првом светском рату,[5][6] који су коштали Бугарску стотине хиљада жртава.
Након што је кнез Александар I Батенберг био принуђен да емигрира, бугарски престо остао је упражњен, те је требало сазвати скупштину ради избора новог кнеза. Разматране су разне могућности, али није нађено адекватно решење, све док није пронађен Фердинанд од Сакс-Кобург и Готе, који је преузео дужност августа 1887. године, али је остао непризнат у наредних девет година.[7]
Проглашењем независности Бугарске у цркви Светих Четрдесет мученика септембра 1908. године.[8], као и њеног уздизања на ранг краљевине, Фердинанд је постао први владар новонезависне нације.[9] Бугарска независност је објављена дан раније од аустроугарске анексије Босне и Херцеговине,[10] што указује на могућност сарадње између Беча и Софије.[11]
У периоду 1914—1915. године, под његовим утицајем, бугарска спољња политика се усмерава ка Централним силама — аустријско-немачком блоку, којем се придружује Бугарска 6. септембра 1915.[12] Вођена немачким ратним планом као и територијалним обећањима (део Македоније, Грчке и Добруџа), она улази у рат месец дана касније, тачније 5. октобра када је напала Србију којој је формално објавила рат тек седам дана касније.[13]
Убрзо након слома фронта у Македонији на Добром пољу и капиталуције Бугарске 30. септембра, краљ Фердинанд је абдицирао 3. октобра 1918. године[14] у корист свог сина Бориса Трновског (Бориса III)[15] и напушта заувек земљу.
До смрти је живео у немачком граду Кобург, а неко време је примао и пензију од немачке владе. Двадесетих година припрема се за дуго научно путовање широм Јужне Америке, где је хтео да обиђе Бразил, Аргентину и Уругвај, као и у источну Африку.
Тридесетих година Фердинанд је често посећивао своје породичне поседе у Словачкој — замак „Свети Антон“ крај Банске Шћавнице (слч. Banská Štiavnica). Коначно га напушта у јесен 1944. године, због напредовања Црвене армије ка Прагу. Умро је од старости у својој кући у Кобургу 10. септембра 1948. године.
Награде и одликовања
уреди- Орден „Светих апостола Кирила и Методија“, Бугарска
- Каваљерски орден „За храброст“ I степен, Бугарска
- Орден „Велики орден Златног руна“, Аустроугарска (1911)
- Орден „Велики официр Легије части“, Француска
- Орден „Гвоздени крст“, I степен, Немачка
- Орден „Св. Александар Невски“, Русија (1910)
- Каваљер Великог крста витешког ордена Макса Јозефа, Баварска
Породично стабло
уредиПородица
уреди
Тврди се да је Фердинанд био бисексуалне оријентације, али је у првој половини његовог живота преовлађивало интересовање за женски пол.[16]
Женио се два пута. Први брак је склопио 8. априла 1893. године у вили Пианоре у близини Вијаређа (Италија) с италијанском принцезом Маријом Лујзом Бурбон-Парманском, с којом је имао четворо деце.[17]
Иако је по рођењу и сâм био католик, то га није спречило да децу крсти у православној цркви, прекршивши на тај начин обећање дато својој жени, која је била побожна католикиња.[18]
Кнегиња Марија-Лујза умрла је услед компликација које су настале приликом рађања кнегиње Надежде.
Други брак Фердинанд је склопио 28. фебруара 1908. године у Кобургу с немачком принцезом Елеонором фон Ројс Костриц (1860—1917), с којом није имао деце.[19]
Родитељи
уреди| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Август од Саксе-Кобурга и Готе |  |
13. јун 1818. | 26. јул 1881. |
| Клементина од Орлеана |  |
3. јул 1817. | 16. фебруар 1907. |
Први брак
уредиСупружник
уреди| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Марија Лујза од Бурбон-Парме |  |
17. јануар 1870. | 31. јануар 1899. |
Деца
уреди| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Борис III |  |
30. јануар 1894. | 28. август 1943. | Ђована Савојска |
| Принц Кирил |  |
17. новембар 1895. | 1. фебруар 1945. | није се женио |
| Принцеза Јевдокија |  |
5. јануар 1898. | 4. октобар 1985. | није се удавала |
| Принцеза Надежда | 30. јануар 1899. | 15. фебруар 1958. | Алберт од Виртемберга |
Други брак
уредиСупружник
уреди| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Елеонора фон Ројс |  |
22. август 1860. | 12. септембар 1917. |
Генеолошко стабло
уреди| 16. Ернест Фредерик, војвода од Сакс-Кобург-Залфелд | ||||||||||||||||
| 8. Френсис, војвода од Сакс-Кобург-Залфелд | ||||||||||||||||
| 17. Војвоткиња Софија Антонета од Бруншвик-Волфенбутел | ||||||||||||||||
| 4. Принц Фердинанд од Сакс-Кобург-Гота | ||||||||||||||||
| 18. Хенри XXIV, војвода од Ројс-Еберсдорф | ||||||||||||||||
| 9. Грофица Августа од Ројс-Еберсдорф | ||||||||||||||||
| 19. Грофица Каролина Ернештине од Ербах-Шембрун | ||||||||||||||||
| 2. Кнез Август од Сакс-Кобург-Гота | ||||||||||||||||
| 20. Игњаз Кохари де Чабраг | ||||||||||||||||
| 10. Ференц Јозеф Кохари де Чабраг | ||||||||||||||||
| 21. Марија Ана од Кавриани | ||||||||||||||||
| 5. Марија Антониа Кохари де Чабраг | ||||||||||||||||
| 22. Георг Кристијан фон Валдштајн-Вартенберг | ||||||||||||||||
| 11. Марија Антонета Јозефа од Валдштајн-Вартенбург | ||||||||||||||||
| 23. Елизабета фон Улфелдт | ||||||||||||||||
| 1. Фердинанд I од Бугарске | ||||||||||||||||
| 24. Луј Филип I, војвода од Орлеана | ||||||||||||||||
| 12. Луј Филип II, војвода од Орлеана | ||||||||||||||||
| 25. Лујза Хенриета д’ Бурбон | ||||||||||||||||
| 6. Луј-Филип од Орлеана, француски краљ | ||||||||||||||||
| 26. Луј Жан Мари д’ Бурбон, војвода од Пентивра | ||||||||||||||||
| 13. Лујза Мари Аделаида д’ Бурбон | ||||||||||||||||
| 27. Марија Тереза д’Есте | ||||||||||||||||
| 3. Принцеза Клементина од Орлеана | ||||||||||||||||
| 28. Карло III од Шпаније | ||||||||||||||||
| 14. Фердинанд I од Две Сицилије | ||||||||||||||||
| 29. Марија Амалиа од Саксоније | ||||||||||||||||
| 7. Марија Амалиа од Две Сицилије | ||||||||||||||||
| 30. Френсис I, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
| 15. Марија Каролина од Аустрије | ||||||||||||||||
| 31. Марија Терезија од Аустрије | ||||||||||||||||
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Encyclopedic Usage”. Ferdinand: Webster's Quotations, Facts and Phrases (на језику: (језик: енглески)). ICON Group International. 2008. стр. 289. ISBN 978-0-546-65798-2. Приступљено 04. 9. 2010. „Ferdinand I of Bulgaria. The son of Prince Augustus of Saxe-Coburg-Gotha (1818-81) and his wife Clementine of Orleans (1817-1907), Ferdinand was a grand-nephew of Ernst I Duke of Saxe-Coburg-Gotha and Leopold I, first king of the Belgians.”
- ^ Кастелов, Боян. „ЗНАМ.bg - Българският портал на знанието: Фердинанд I Сакскобургготски” (на језику: (језик: бугарски)). Приступљено 31. 08. 2010. „ФЕРДИНАНД I Сакскобургготски (26.II.1860–10.IX.1948), княз, цар, генерал-майор. Роден във Виена. Немски принц, княз (1887–1908); български цар (1908–1918); абдикира (1918).” Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last=(помоћ) - ^ „Фердинанд II → Фердинанд Карл Леополд Марија”. Енциклопедија Британика, Т-Ф (на језику: (језик: српски)). Народна књига, Политика. 2005. стр. 161. ISBN 978-86-331-2120-0(НК) Проверите вредност параметра
|isbn=: invalid character (помоћ). „Фердинанд, Карл Леополд Марија (Ferdinand Karl Leopold Maria, рођен 26. фебруара 1861. у Бечу, Аустрија - умро 10. септембра 1948. у Кобургу, Немачка), бугарски краљ (1908-18)...” - ^ Firkatian, Mari A. (2008). „Mass Culture and Politics: Ferdinand Saxe-Coburg-Gotha”. Diplomats and dreamers: the Stancioff family in Bulgarian history (на језику: (језик: енглески)). University Press of America. стр. 8—9. ISBN 978-0-7618-4069-5. Приступљено 04. 9. 2010. „After a laborious, exhausting search, the Bulgarians settled on Prince Ferdinand Saxe-Coburg-Gotha, an ambitious descendant of the Bourbon dynasty whose mother, Princess Clementine, was daughter of the last Bourbon French King, Lois Philippe... He did not favor France, Germany, or Austria-Hungary (his father was a Hungarian) over Russia or England in his actions...”
- ^ Благов, Крум. „Великите Българи: Новини: Великите се помнят поне сто години” (на језику: (језик: бугарски)). Архивирано из оригинала 01. 03. 2007. г. Приступљено 31. 08. 2010. „Ако цар Фердинанд беше умрял през 1913 г., може би във всеки български град щеше да има негов паметник. Но за две години той разсипва всичко, което е строено предишните 30, защото не е бил далновиден. През Първата световна война е изглеждало, че България прави правилния избор, като става съюзник на Централните сили. Германия побеждава на Източния фронт, Русия излиза от войната. Но далновидността на един политик е да види какво ще стане не след година-две, а след 30.” Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last=(помоћ) - ^ „razkritia.com: Проф. Божидар Димитров: „Фердинанд трябваше да бъде обесен на някой централен площад!“” (на језику: (језик: бугарски)). Архивирано из оригинала 29. 01. 2012. г. Приступљено 31. 08. 2010. „Пак според проф. Димитров, ако след Чаталджа Фердинанд е заслужавал да бъде само изгонен от България, след Букурещ е трябвало или да бъде обесен на някой централен площад, или поне детрониран и пратен в психиатрията. Той обаче остава на власт и само след две години ще вкара страната в следващото безумие – много изгодно за него и гибелно за нея.”
- ^ Павловић, Стеван К. (2004). „7: Од Берлинског конгреса до 1900. године - део II”. Историја Балкана: 1804-1945 (на језику: (језик: српски)) (2. измењено изд.). Београд: Clio. стр. 206. ISBN 978-86-7102-144-9. „Разматране су разне могућности, али није нађено решење, све док није пронађен Фердинанд од Сакс-Кобург и Готе (1861—1948). Фердинанд је преузео дужност у августу 1887, али је остао непризнат у наредних девет година.”
- ^ „dariknews.bg: Общество: Преди 101 години Цар Фердинанд I обявява българската независимост” (на језику: (језик: бугарски)). Приступљено 31. 08. 2010. „Независимостта на България е провъзгласена с Манифест на 22 септември (5 октомври нов стил) 1908 г., който цар Фердинанд І прочита в двора на църквата „Св. Четиридесет мъченици“ в старопрестолния град Търново.”
- ^ Blaustein, Albert (1977). „People's Republic of Bulgaria”. Independence documents of the world, Том 1 (на језику: (језик: енглески)). Brill Archive. стр. 93. ISBN 978-0-379-00794-7. Приступљено 04. 9. 2010. „Bulgaria became an independent kingdom, with Ferdinand of Saxe-Coburg-Gotha as Czar Ferdinand I of Bulgaria the first ruler of the newly independent nation.”
- ^ Ћоровић, Владимир (2010). Историја Срба (на језику: (језик: српски)). Београд: Makibook. стр. 684. ISBN 978-86-87463-10-3. „Акт о анексији упућен је страним дворовима 20. септембра, а јавно је проглашен четири дана доцније. Бугарска независност проглашена је један дан раније.”
- ^ Станојевић, Станоје (2010) [1908]. Историја српскога народа (на језику: (језик: српски)). Београд: Логос арт. стр. 329—330. ISBN 978-86-7360-097-0. „Да не би Турска, услед прогласа анексије, предузела какву акцију, Аустроугарска је извршила анексију Босне у договору са Бугарском: 22. септембра 1908. године проглашена је бугарска независност, а 24. септембра прогласила је Аустрија анексију Босне и Херцеговине”
- ^ Roberts, Mary (2005). Spencer Tucker, Priscilla Mary Roberts, ур. World War One (на језику: (језик: енглески)). ABC-CLIO. стр. 392. ISBN 978-1-85109-879-8. Приступљено 04. 9. 2010. „On 6 September 1915 at German military headquarters in Pless, the Bulgarian representatives signed a alliance with Germany and Austria-Hungary that provided for a German-Austrian-Bulgarian attack on Serbia.”
- ^ „The World Response”. History of World War I Том 1 (на језику: (језик: енглески)). Marshall Cavendish. 2002. стр. 91. ISBN 978-0-7614-7231-5. Приступљено 04. 9. 2010. „The country was contracted to support a German-led invasion of Serbia within 35 days, and to declare war on Greece or Romania if they joined with the Allies. In return, Bulgaria would be granted parts of Macedonia and Greece, and also the province of Dobrudja. Bulgarian forces duly attacked Serbia on October 5, although it did not actually declare war until October 12.”
- ^ Сакскобургготски, Симеон. „Н. В. Цар Симеон II > Н. В. Цар Фердинанд I” (на језику: (језик: бугарски)). Архивирано из оригинала 27. 04. 2010. г. Приступљено 31. 08. 2010. „Цар Фердинанд поднася най-голямата жертва пред Отечеството и поема отговорността за погрома във войната. На 3 октомври 1918 г. той абдикира и същата вечер заминава в доживотното си изгнание.” Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last=(помоћ) - ^ Weber, Claudia (2006). „IV Erinnerungskultur nach der »Nationalen Katastrophe«”. Auf der Suche nach der Nation: Erinnerungskultur in Bulgarien von 1878-1944 (на језику: (језик: немачки)). LIT Verlag Münster. стр. 206. ISBN 978-3-8258-7736-1. Приступљено 13. 09. 2010. „...”
- ^ Brook-Shepherd 2003, стр. 29.
- ^ Harrison, Bruce. „22763 i”. The Family Forest Descendants of Lady Joan Beaufort (на језику: (језик: енглески)). Millisecond Publishing Company. стр. 3877. Приступљено 04. 9. 2010. „Princess Marie Louise of Bourbon-Parma, born 17 Jan 1870; died 31 Jan 1899. She married in 1893 King Ferdinand Maximilian Leopold of Bulgaria...”
- ^ Ffoulkes, Maude M. C. (2008). „CHAPTER X: Ferdinand of Coburg and the Court of Sofia”. My Own Affairs (на језику: (језик: енглески)). READ BOOKS. стр. 124. ISBN 978-1-4437-4348-8. Приступљено 04. 9. 2010. „Ferdinand of Bulgaria, born in the Catholic faith, first married Marie Louise of Parma, daughter of the Duke of Parma, the faithful servant of the Roman an Apostolic faith. This marriage, celebrated when he was Prince of Bulgaria, had not been agreed upon without the express condition that the children should be baptized and brought up in the religion of their mother and their ancestors... But when he thought that the support of Russia might be useful to him in his plans regarding Constantinople, he did not hesitate to break his vows; he gave his two son to Russian scism.”
- ^ Doytchinov, Grigor (2001). „Tabellarische Übersichten → Ferdinand I. von Sachsen, Coburg und Gotha...”. Österreichische Architekten in Bulgarien 1878-1918 (на језику: (језик: немачки)). Böhlau Verlag Wien. стр. 27. ISBN 978-3-205-99343-8. Приступљено 12. 09. 2010. „Er heiratet erneut 1908 die Prinzessin Eleonore Reuß-Köstritz (1860-1917).”
Литература
уреди- Doytchinov, Grigor (2001). „Tabellarische Übersichten → Ferdinand I. von Sachsen, Coburg und Gotha...”. Österreichische Architekten in Bulgarien 1878-1918 (на језику: (језик: немачки)). Böhlau Verlag Wien. стр. 27. ISBN 978-3-205-99343-8. Приступљено 12. 09. 2010.
- Harrison, Bruce (2010). „22763 i”. The Family Forest Descendants of Lady Joan Beaufort (на језику: (језик: енглески)). Millisecond Publishing Company. стр. 3877. Приступљено 04. септембар. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - „Encyclopedic Usage”. Ferdinand: Webster's Quotations, Facts and Phrases (на језику: (језик: енглески)). ICON Group International. 2008. стр. 289. ISBN 978-0-546-65798-2. Приступљено 04. 9. 2010.
- „Фердинанд II → Фердинанд Карл Леополд Марија”. Енциклопедија Британика, Т-Ф (на језику: (језик: српски)). Народна књига, Политика. 2005. стр. 161. ISBN 978-86-331-2120-0(НК) Проверите вредност параметра
|isbn=: invalid character (помоћ). - Firkatian, Mari A. (2008). „Mass Culture and Politics: Ferdinand Saxe-Coburg-Gotha”. Diplomats and dreamers: the Stancioff family in Bulgarian history (на језику: (језик: енглески)). University Press of America. стр. 8—9. ISBN 978-0-7618-4069-5. Приступљено 04. 9. 2010.
- Павловић, Стеван К. (2004). „7: Од Берлинског конгреса до 1900. године - део II”. Историја Балкана: 1804-1945 (на језику: (језик: српски)) (2. измењено изд.). Београд: Clio. стр. 206. ISBN 978-86-7102-144-9.
- Blaustein, Albert (1977). „People's Republic of Bulgaria”. Independence documents of the world, Том 1 (на језику: (језик: енглески)). Brill Archive. стр. 93. ISBN 978-0-379-00794-7. Приступљено 04. 9. 2010.
- Ћоровић, Владимир (2010). Историја Срба (на језику: (језик: српски)). Београд: Makibook. стр. 684. ISBN 978-86-87463-10-3.
- Станојевић, Станоје (2010) [1908]. Историја српскога народа (на језику: (језик: српски)). Београд: Логос арт. стр. 329—330. ISBN 978-86-7360-097-0.
- Roberts, Mary (2005). Spencer Tucker, Priscilla Mary Roberts, ур. World War One (на језику: (језик: енглески)). ABC-CLIO. стр. 392. ISBN 978-1-85109-879-8. Приступљено 04. 9. 2010.
- „The World Response”. History of World War I Том 1 (на језику: (језик: енглески)). Marshall Cavendish. 2002. стр. 91. ISBN 978-0-7614-7231-5. Приступљено 04. 9. 2010.
- Weber, Claudia (2006). „IV Erinnerungskultur nach der »Nationalen Katastrophe«”. Auf der Suche nach der Nation: Erinnerungskultur in Bulgarien von 1878-1944 (на језику: (језик: немачки)). LIT Verlag Münster. стр. 206. ISBN 978-3-8258-7736-1. Приступљено 13. 09. 2010.
- Brook-Shepherd, Gordon (2003). „Collapse: A Child's Eye View”. Uncrowned emperor: the life and times of Otto von Habsburg (на језику: (језик: енглески)). Continuum International Publishing Group. стр. 29. ISBN 978-1-85285-439-3. Приступљено 06. 9. 2010.
- Ffoulkes, Maude M. C. (2008). „CHAPTER X: Ferdinand of Coburg and the Court of Sofia”. My Own Affairs (на језику: (језик: енглески)). READ BOOKS. стр. 124. ISBN 978-1-4437-4348-8. Приступљено 04. 9. 2010.
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
Спољашње везе
уреди- (језик: бугарски) „Манифест кнеза Фердинанда којим је објавио независност Бугарске”. Приступљено 31. 8. 2010.
.svg){kind=small}
