Eikozapentaenoinska kiselina (EPA, ikozapentaenoinska kiselina) je omega-3 masna kiselina. U fiziološkoj literaturi, ona se naziva 20:5(n-3). Njeno trivijalno ime je timnodonska kiselina. EPA je karboksilna kiselina sa 20-ugljenika u lancu i pet cis dvostrukih veza; Prva dvostruka veza je locirana na trećem ugljeniku sa omega kraja.

Eicosapentaenoic acid
Eicosapentaenoic acid
Nazivi
IUPAC naziv
(5Z,8Z,11Z,14Z,17Z)-5,8,11,14,17-ikozapentaenoinska kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.117.069
UNII
  • O=C(O)CCC\C=C/C\C=C/C\C=C/C\C=C/C\C=C/CC
Svojstva
C20H30O2
Molarna masa 302,451 g/mol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

EPA i njeni metaboliti deluju u telu putem njihovih interakcija sa metabolitima arahidonske kiseline. EPA je polinezasićena masna kiselina (PUFA) koja deluje kao prekurzor prostaglandina-3 (koji inhibira agregaciju trombocita), tromboksana-3, i leukotriena-5.

U ljudskoj hrani ona je prisutan u ribljem ulju, i u raznim tipovima jestive morske trave. Ona je takođe prisutan u ljudskom mleku.

Rive prirodno ne proizvode EPA, nego je dobijaju iz algi koje konzumiraju.[1][2] EPA obično nije prisutna kod viših biljki.[3]

Klinički značaj

уреди
 
Losos je bogat izvor EPA.

Američki Nacionalni institut za zdravlje na svom MedlinePlus sajtu navodi oboljenja za koja je poznato da je EPA efektivan tretman (sama ili zajedno sa drugim ω-3 izvorima).[4] Ona je prvenstveno značajna zbog sposobnosti snižavanja inflamacije.

Među omega-masnim kiselinama, smatra se da EPA potencijalno može da bude korisna u tretmanu mentalnih oboljenja, kao što je šizofrenija.[5][6] Nekoliki studija je ustanovilo dodatnu redukciju izraženosti simptoma bolesti pri upotrebi dodatnih količina EPA.

Reference

уреди
  1. ^ Yvonne Bishop-Weston. „Plant based sources of vegan & vegetarian Docosahexaenoic acid - DHA and Eicosapentaenoic acid EPA & Essential Fats”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2013. г. Приступљено 5. 08. 2008. 
  2. ^ Jess Halliday (12. 1. 2007). „Water 4 to introduce algae DHA/EPA as food ingredient”. Приступљено 9. 02. 2007. 
  3. ^ Simopoulos, Artemis P (2002). „Omega-3 fatty acids in wild plants, nuts and seeds” (PDF). Asia Pacific Journal of Clinical Nutrition. 11 (Suppl 2): S163—73. doi:10.1046/j.1440-6047.11.s.6.5.x. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 12. 2008. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  4. ^ NIH Medline Plus. „MedlinePlus Herbs and Supplements: Omega-3 fatty acids, fish oil, alpha-linolenic acid”. Приступљено 14. 2. 2006. 
  5. ^ Peet M, Brind J, Ramchand CN, Shah S, Vankar GK (2001). „Two double-blind placebo-controlled pilot studies of eicosapentaenoic acid in the treatment of schizophrenia” (PDF). Schizophrenia Research. 49 (3): 243—51. PMID 11356585. doi:10.1016/S0920-9964(00)00083-9. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2010. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  6. ^ Song C, Zhao S (2007). „Omega-3 fatty acid eicosapentaenoic acid. A new treatment for psychiatric and neurodegenerative diseases: a review of clinical investigations”. Expert Opin Investig Drugs. 16 (10): 1627—38. PMID 17922626. doi:10.1517/13543784.16.10.1627. 

Vidi još

уреди