Хумани геном
Хумани геном обухвата све молекуле ДНК једне гарнитуре хромозома (хаплоидног броја хромозома) човека.[1][2] Он обухвата, у ствари, два генома:
- сложени једарни геном који представља преко 99% укупног генома и
- мали митохондријски геном.
Једарни геном обезбеђује огромну већину генетичких података од суштинског значаја за синтезу полипептида на рибозомима у цитоплазми. Митохондријски геном носи информацију за мали број протеина, док је већина протеина митохондрија кодирано једарним генима и синтетише се на рибозомима у цитоплазми, а затим допрема у митохондрије.
ДНК је изграђена од 4 различите азотне базе: аденина, гуанина, цитозина и тимина, које се понављају милајардама пута у геному. Тако хумани геном има три милијарде база које су заузеле своја места у 24 различита хромозома. Од њих, 22 хромозома су аутозоми поређани од највећег (1) ка најмањем (22), а преостала два хромозома су полни: X и Y.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ International Human Genome Sequencing Consortium (2004). „Finishing the euchromatic sequence of the human genome.”. Nature. 431 (7011): 931—45. Bibcode:2004Natur.431..931H. PMID 15496913. doi:10.1038/nature03001.
- ^ International Human Genome Sequencing Consortium (2001). „Initial sequencing and analysis of the human genome.”. Nature. 409 (6822): 860—921. PMID 11237011. doi:10.1038/35057062.
Литература
уреди- Carroll, Sean B. (2008). „Regulating Evolution”. Scientific American. New York: Scientific American Inc. стр. 60—67.
- Lindblad-Toh K (2005). „Genome sequence, comparative analysis and haplotype structure of the domestic dog”. Nature. 438 (7069): 803—19. Bibcode:2005Natur.438..803L. PMID 16341006. doi:10.1038/nature04338.
