Топчидерско гробље

Топчидерско гробље
Топчидерско гробље
Србија
	Део Топчидерског гробља
	Сахрањени у периоду:
Основано	1850.
Локација	44° 46′ 48.775″ N 20° 25′ 53.186″ E / 44.78021528° С; 20.43144056° И; општина Савски венац, Београд

Топчидерско гробље једно је од београдских гробља. Налази се у општини Савски венац, а основано је 1850. године.

Опште информације

Верује се да је Топчидерско грбобље настало спонтано на још старијем локалитету, а као година оснивања узима се 1850. према записима на споменицима, што га убраја у једно од настаријих почивалиша у Београду.^[1]^[2] У почетку, ово гробље служило је као место сахрањивања становника Чукарице, Топчидерског брда и Дедиња. У састав београдских гробаља и надлежност тадашњег „Отсека за гробље Општине београдске”, ушло је тек 1931. године.^[2]

Топчидерско гробље није плански формиран комплекс, већ је настало као почивалиште једног дела Београда, а налази се на простору парк-шуме Топчидер. Веће проширење гробље је доживело 1986. године када је Топчидер проглашен за културно добро, просторну културно-историјску целину.^[2] Површина гробља је око 6 хектара, а у оквиру њега налази се и црква Светог Трифуна, коју је 1905. године подигнуо српски велетрговац, добротвор задужбинар Никола Спасић у спомен на супругу Станку - Цају која је преминула 5. јануара 1903. године.^[2]^[3]

На гробљу се налази низ стилских и уметничких споменика као и гробова знаменитих личности. Године 1907. са Ташмајданског гробља пренет је споменик војводе Стевана Книћанина, који својој монументалношћу и израдом заслужује пажњу.^[2] На Топчидерском гробљу такође су очувани споменици породица Димић и Милановић, који датирају са краја 19. века, а начињени су у облику једноставних витких камених пирамида и представљају једина два очувана споменика из тог доба. Из периода између два светска рата пажњу заслужује и гробница Арчибалда Рајса, како због чињенице да се ради о знаменитој личности, тако и због стилских одлика гробнице.^[2] Са одликама националног стила из периода између два светска рата на Топчидерском гробљу могу се издвојити и гробнице породица Ђорђевић, Томашевић и Матић-Зрнић.^[4] Такође се истиче гроб књижевнице Исидоре Секулић, који је изведен по пројекту архитеката Олге Дивац и Синише Вуковића.^[2]^[5]

Сахрањени на гробљу

Неки од знаменитих личности сахрањених на Топчидерском гробљу су:

Арчибалд Рајс (1875—1929), швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор
Ратибор Ђурђевић (1915—2011), српски психолог и књижевник
Данило Лазовић (1951—2006), српски глумац
Анастасија Нака Спасић (1864—1953), српска добротворка
Мирослав Павловић (1942—2004), југословенски и српски фудбалер
Веско Пајовић (1953—2016), југословенски и српски кошаркаш
Богољуб Петровић (1942—1995), српски глумац
Милорад М. Петровић (1875—1921), српски песник
Александар Кнежевић Кнеле (1971—1992), српски криминалац
Драгомир Поповић (1880—1933), пуковник југословенске војске
Слободан Сантрач (1946—2016), југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер
Исидора Секулић (1877—1958), српска књижевнца, академик и прва жена члан Српске академије наука и уметности
Иван Стамболић (1936—2000), српски политичар
Душан Стефановић (1870—1951), српски генерал и министар војни Краљевине Југославије
Жанка Стокић (1887—1947), српска глумица
Михаило Чанак (1932—2014), српски архитекта
Момчило Вукотић (1950-2021),југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер
Миодраг Јешић (1958—2022), југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер

Галерија

Црква Светог Трифуна на Топчидерском гробљу
Гроб великог српског добротвора Николе Спасића је у цркви Св. Трифуна, коју је подигао
Гроб Стевана Книћанина, парцела 2, југо-источно од олтара цркве
Гроб Арчибалда Рајса, налази се код цркве
Гроб Жанке Стокић, парцела 1, 4. ред од ограде гробља
Гроб Исидоре Секулић, налази се на парцели 2, југо-источно од олтара цркве
Гроб Данила Лазовића, налази се на парцели 13, први ред
Гроб свештеника Дејана Дејановића, налази се код цркве
Гроб Момчила Моце Вукотића