Столе Аранђеловић

српски глумац

Стојан Столе Аранђеловић (Београд, 12. јун 1930Београд, 8. април 1993) био је српски и југословенски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Остварио је преко сто улога у филмовима и ТВ серијама.

Стојан Аранђеловић
Столе Аранђеловић на Филмским сусретима у Нишу, 1984. године
Лични подаци
Пуно имеСтојан Аранђеловић
НадимакСтоле
Датум рођења(1930-06-12)12. јун 1930.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти8. април 1993.(1993-04-08) (62 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
УниверзитетДрамске уметности у Београду
ЗанимањеФилмски и позоришни глумац
Рад
Активни период1950—1993.
Битна улогаКота 905 — Гавран
Бановић Страхиња — поп Градислав
Двоструки обруч — Дуги
Човек није тица — Барбуловић
Веза до IMDb-а
Столе Аранђеловић (лево) и Љуба Тадић на снимању филма Алекса Дундић

Биографија

уреди

Аранђеловић је рођен у Београду, 12. јуна 1930. године. Студирао је глуму на Позоришној академији, где је и дипломирао 1953. године. Још као студент, добио је прву филмску улогу — имао је само 20 година када је обукао официрску униформу и заиграо у кратком играном филму Црвени цвет.[1] Недуго затим, добија и стални ангажман у тек основаном Југословенском драмском позоришту (ЈДП). Није се дуже задржао у ансамблу овог театра и после две сезоне напушта ЈДП и постаје слободан уметник. Године 1954. Аранђеловић је глумио у свом првом целовечерњем филму Девојка и храст и од тада се усредсредио на снимање филмова, испред глуме у позоришту.

Од филмова из ране фазе његове каријере треба истаћи Булајићев Влак без возног реда, Коту 905 и посебно Павловићеву драму Капи, воде, ратници, у којој је Аранђеловић са много успеха одиграо своју прву главну улогу. Глумио је углавном робусне, енергичне и карактерне ликове; био је карактеристичан по несвакидашњем промуклом гласу, али и очински благом осмеху.[2]

Средином шездесетих година је добио позив од немачких филмаџија, са којима је радио фамозне „црвене” вестерне у некадашњој Југославији. За разлику од филмова домаћих аутора, Столе је Немцима био очигледан „пик” за улоге антагониста, а у овом случају су били каубоји, а не Индијанци.

Живео је у свом стану на Новом Београду. Иза себе је оставио још бројних филмских и телевизијских улога. Играо је у 89 играних филмова. Остварио је читаву серију фантастичних епизода — од доброг заставника у серији Војници, преко ратних филмова и улога партизанског попа Владе Зечевића у Сутјесци.[3] У августу 1984. године добио је награду „Славица“ за допринос југословенској кинематографији.[4] Последњи пут Аранђеловић је стао испред камере како би одиграо минијатуру, још једну у огромном низу, у комедији Три карте за Холивуд (1993).

Преминуо је 8. априла 1993. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Филмографија

уреди
1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ Укупно
Дугометражни филм 13 33 18 20 5 89
ТВ филм 0 6 19 12 2 39
ТВ серија 0 1 10 10 0 21
ТВ мини серија 0 1 2 4 0 7
ТВ кратки филм 0 1 0 1 0 2
Кратки филм 0 7 0 0 0 7
Укупно 13 49 49 47 7 165
Год. Назив Улога
1950.-те ▲
1950. Црвени цвет Официр (као Столе Аранђеловић)
1955. Девојка и храст Петар, Иванов брат
1955. Песма са Кумбаре Марко
1955. Шолаја Колеско (као Стојан Аранђеловић)
1956. Потрага Кнежевић
1956. Michael Strogoff Tatar soldat
1957. Мали човек
1957. Зеница Хасан
1958. Кроз грање небо Тифусар
1958. Рафал у небо Станко
1958. Алекса Дундић Рашовић
1958. La tempesta Сељак
1959. Влак без возног реда Ловре
1960.-те ▲
1960. Боље је умети
1960. Кота 905 Гавран
1961. Небески одред
1962. Капи, воде, ратници
1962. Степа Кириука
1962. Прегршт среће
1963. Земљаци
1963. Град
1963. У сукобу (као Столе Аранђеловић)
1963. Двоструки обруч Дуги
1964. Freddy und das Lied der Prärie Перкинс Хенцхман
1964. Winnetou - 2. Teil Цаесар
1964. Међу лешинарима Милтон
1964-1966. Код судије за прекршаје
1965. Американка
1965. Клаксон
1965. Човек није тица Барбуловиц „Барбоол“
1965. Краљ петролеја Бандит
1966. Туга
1966. Преноћиште
1966. Водник, бомбе и ...
1966. Рој
1966. Сан
1966. Повратак Столе
1966. Топле године
1966. Глинени голуб
1967. Мали војници
1967. 104 стране о љубави
1967. Палма међу палмама Сури - Палмин муж
1968. Операција Београд Инвалид Лука
1968. Сунце туђег неба Никола
1968. Биће скоро пропаст света Кондуктер у возу
1968. Брат доктора Хомера Куртеш
1968. Хармоника
1968. Лелејска гора Косто Америка
1969. Растанак
1969. Кад сам био војник (ТВ мини серија)
1969. Маневар
1969. У сенци клисуре
1969. Крв
1969. Добро нам дошли Кратки филм /
1969. На лево круг
1969. Сувишни
1969. Битка на Неретви Шумадинац
1970.-те ▲
1971. Улога моје породице у свјетској револуцији
1971. Овчар Скелеџија
1971. Велики посао
1971. Македонски део пакла Бугарски војник
1971. Хроника паланачког гробља (серија) Оштрач
1972. Слике из живота ударника
1973. Со
1973. Бела кошуља (ТВ) Симон
1973. Самоћа
1973. Камионџије (серија) Мајстор Дуле
1973. Сутјеска Поп са петокраком и крстом на капи
1974. Пинг без понга
1974. Димитрије Туцовић (ТВ серија) Лука Павићевић
1975. Наивко Веско
1975. Доле са оружјем Убачена кртица
1975. Доктор Младен Свештеник
1975. Андесонвил - Логор смрти
1975. Жена са крајоликом
1975. Павле Павловић Павлов брат
1975. Крај недеље Лука Зарић - словослагач
1975. Ђавоље мердевине (серија) Јован Церан
1975. Сељачка буна 1573. Петров стриц
1976. Све што је било лепо Човек са троје деце
1976. Процес Ђордану Бруну Капетан Матео де Аванто (као Столе Аранђеловић)
1976. Последње наздравље
1976. Повратак отписаних Иса
1976. Салаш у малом риту (серија) Скелеџија
1976. Бабино унуче (серија) Радован
1976. Коштана Председник општине Арса
1976. Војникова љубав
1976. Четири дана до смрти
1977. Кућна терапија
1977. Исправи се, Делфина Рене
1977. Црни дани (серија)
1978. Васкрсење змаја
1978. Белиот сид
1978. Шпански захтев (ТВ) Државни канцелар Соваж
1978. Отац или самоћа
1978. Вучари Доње и Горње Полаче
1978. Повратак отписаних (серија) Иса
1979. Анно домини 1573 ТВ серија Петров стриц
1979. Књига другова (ТВ)
1979. Приповедања Радоја Домановића (серија) Богаташ/Пијанац
1979. Трофеј Ловочувар Јован „Јоца“ Лукач
1980.-те ▲
1980. Позоришна веза Станодавац Веља
1980. Нешто из живота Обрад, Миличин отац
1981. Имамо наступ (ТВ филм)
1981. Црвени коњ Никола
1981. Слике и прилике
1981. На рубу памети
1981. Шеста брзина Цариник Благота
1981. Војници (серија) Заставник Десимир Марковић
1982. Залазак сунца Опат
1982. Приче из радионице (серија) Благота
1981-1982. Приче преко пуне линије (серија) Матичар Гиле
1982. Џек Холбурн (серија) Фокс
1983. Задах тела Милкин отац
1983. Хасанагиница Суља
1983. Јесен Ђуке Дражетића (ТВ) Ђука Дражетић
1983. Приче из Непричаве (серија)
1983. Црвени коњ (серија)
1983. Бановић Страхиња Поп Градислав
1984. Дивља патка
1984. Камионџије опет возе Труман
1984. Убица (ТВ драма) Стојанов отац
1984. Откос (серија) Влајко Кркић
1984. Војници Заставник Десимир Марковић
1984. Крај рата Власник кафане
1985. Шест дана јуна Полицајац
1986. Климент Охридски ТВ филм Домета
1986. Отац и син
1986. Свечана обавеза (ТВ) Мајов отац
1987. Место сусрета Београд (ТВ) Николић - геометров брат
1987. На путу за Катангу Гргур
1987. Вук Караџић (серија) Јоко Караџић
1988. Срце и њена деца Веља
1988. Портрет Илије Певца (серија) Милош Певац
1988 Византија
1988. Тамна страна Сунца (страни филм) Исцелитељ
1989. Полтрон Зоричин отац
1989. Рођаци из Лазина (серија)
1989. Време чуда (серија) Слепац
1989. Жена с крајоликом Шумар
1989. Време чуда Слепац
1989. Урош блесави Душан Марковић
1989. Сеобе
1990.-те ▲
1990. Граница Никола Топић
1991. Боје слепила (ТВ) Стеван, Адамов отац
1991. Ноћ у кући моје мајке Озрен
1991. Тетовирање Мајстор
1992. Повратак Вука Алимпића (ТВ) Марко Мучибабић
1993. Обрачун у Казино Кабареу Човек са пушком
1993. Три карте за Холивуд Носач

Референце

уреди
  1. ^ „Rođen je glumac Stojan Stole Aranđelović”. srpskilegat.rs. 12. 6. 2018. Приступљено 10. 4. 2020. 
  2. ^ „Stole Aranđelović - glumac i ljudina”. mondo.rs. 11. 12. 2015. Приступљено 10. 4. 2020. 
  3. ^ „Leksikon YU mitologije - Aranđelović, Stojan-Stole”. leksikon-yu-mitologije. 10. 4. 2020. Архивирано из оригинала 18. 03. 2019. г. Приступљено 10. 4. 2020. 
  4. ^ „Glumac Stole Aranđelović – biografija”. sinemanija.com. 11. 10. 2015. Архивирано из оригинала 08. 12. 2019. г. Приступљено 10. 4. 2020. 

Спољашње везе

уреди