Сенокос је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 19 становника. У атару села се налази Сребрна глава, најисточнија тачка Србије.
Налази се на 27км северно од Димитровграда а његов атар се граничи са српско-бугарском границом. Село је збијеног типа и изразито планинско. Становништво је претежно бугарске националности и баве се овчарством. Нема легенди о настанку села и имена. Мештани тумаче име по томе што имају много ливада, сенокоса. Село је мењало седиште, тако говори једна легенда: Изнад Сенокос било село у Ранчино браниште. било седам куће а имовина је на седам поделена - седам куће су владале све. После се преселе због воду. Горе је само река Грдешчица а куде је селото су и Грдешчица и Воденичка река, састављају се на Ивков мост.
У турским документима из 14., 15., и 16. века се село помиње само као Сенокос. Заједно са селима Росомач, Горњи Криводол спада у најпознатија овчарска села на Старој планини, по броју и квалитету оваца и по квалитету и количини производа. Село је баш на саставу Грдешчице и Воденичке реке које граде Сенокошку реку. Село има цркву, школу, три стална моста, ваљаре за сукно и центар за производњу млечних производа.
У насељу Сенокос живи 29 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,7 година (62,5 код мушкараца и 72,5 код жена). У насељу је 2002. године било 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,63.
Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[2]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
0 |
80+ |
4 |
|
|
5 |
75—79 |
6 |
|
|
2 |
70—74 |
3 |
|
|
4 |
65—69 |
4 |
|
|
6 |
60—64 |
1 |
|
|
1 |
55—59 |
0 |
|
|
1 |
50—54 |
1 |
|
|
1 |
45—49 |
2 |
|
|
0 |
40—44 |
0 |
|
|
0 |
35—39 |
0 |
|
|
1 |
30—34 |
1 |
|
|
0 |
25—29 |
0 |
|
|
0 |
20—24 |
1 |
|
|
0 |
15—19 |
0 |
|
|
0 |
10—14 |
0 |
|
|
0 |
5—9 |
0 |
|
|
0 |
0—4 |
0 |
|
|
0 |
Просек : |
67,8 |
|
|
71,2 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
94
|
100
|
94
|
81
|
61
|
44
|
27
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
13
|
11
|
3
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
1,63
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
23
|
5
|
13
|
5
|
0
|
0
|
Женски
|
21
|
0
|
13
|
7
|
1
|
0
|
УКУПНО
|
44
|
5
|
26
|
12
|
1
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
13
|
12
|
0
|
0
|
0
|
Женски
|
10
|
10
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
23
|
22
|
0
|
0
|
0
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
1
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
0
|
1
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
0
|
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org.
- Драгољуб Златковић, Микротопонимија Старе планине - Горњи Висок од Браћеваца до Влковије и Шугрин, Пиротски зборник, 2002, бр.27-28 УДК 801.311