Рашка (град)

градско насеље у Србији

Рашка је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 6.291 становника. Налази се између река Рашка и Ибар.

Рашка
Рашка
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ОпштинаРашка
Становништво
 — 2022.6.291
Географске карактеристике
Координате43° 17′ 10″ С; 20° 36′ 47″ И / 43.286247° С; 20.613131° И / 43.286247; 20.613131
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина497 m
Рашка на карти Србије
Рашка
Рашка
Рашка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36350
36352
Позивни број036
Регистарска ознакаRA

Географски положај

уреди

Град је смештен у југозападној Србији, између Копаоника и Голије, у долини где се Трнавска река улива у Рашку, а у наставку и Рашка у Ибар.[1]

Демографија

уреди

У насељу Рашка живи 5.195 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,0 код мушкараца и 39,8 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последњем попису, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2][3]
Година Становника
1869. 228
1874. 389
1890. 552
1895. 1.077
1900. 1.187
1910. 1.285
1921. 1.015
1931. 1.421
1948. 1.513
1953. 1.832
1961. 2.278
1971. 3.935
1981. 5.639
1991. 6.437 6.410
2002. 6.619 6.740
2011. 6.590
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
6.360 96,08%
Роми
  
104 1,57%
Црногорци
  
42 0,63%
Македонци
  
15 0,22%
Горанци
  
14 0,21%
Југословени
  
10 0,15%
Хрвати
  
9 0,13%
Муслимани
  
4 0,06%
Мађари
  
4 0,06%
Словенци
  
3 0,04%
Бугари
  
2 0,03%
Румуни
  
1 0,01%
непознато
  
39 0,58%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Саобраћај

уреди
 
Железничка станица у Рашкој

Знаменитости

уреди

Над главним градским тргом доминира црква посвећена Светом Гаврилу грађена од 1871. до 1874. године.[1]

Недалеко од главног трга, у Ибарској улици се налази најстарији објекат у граду - кућа Курсулића грађена између 1878. и 1895. године у стилу средњоевропске грађанске архитектуре, по чијем узору су почетком 20. века изграђене готово све куће у граду. Кућа је проглашена спомеником културе и њој је седиште Центра за културу, образовање и информисање „Градац”. У приземљу су изложена дела са међународне ликовне колоније Академије „Јелена Анжујска” која се крајем јула одржава у порти манастира Градац. Галеријска поставка се мења сваке године, после завршетка актуелне колоније, а сва дела остају трајно власништво града. На спрату здања је градска библиотека, а у поткровљу, од 2015. је и спомен соба посвећена данима када је 1915. године Рашка била ратна престоница Краљевине Србије. У спомен соби куће Курсулића, изложено је и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља.[1][6]

Камени мост на реци Ибар чија је градња трајала од 1893. до 1895. године. Изграђен је на месту где се некада налазила скела. Током окупаторског напада 1915. године, приликом евакуације, заштитнице српске војске су, тежећи да успоре надирање непријатеља, дигле у ваздух један део каменог моста, према левој обали реке. Мост је доведен у првобитно стање 1925. године.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Матијевић & 13. 9. 2016.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ Петровић. Рашка: антропогеографска и етнографска монографија варошице. Етнографски институт Српске академије наука и уметности, 1984. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ Заборављена историја: Град који је 13 дана био престоница Србије за време Великог рата (Б92, 9. новембар 2021)

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди