Петроман (рум. Petroman) је насељено место у градској општини Чаково, округ Тимиш у Румунији.[1][2] Налази се на надморској висини од 81 -м.

Петроман
Petroman
Административни подаци
ДржаваРумунија
ЖупанијаТимиш
ГрадЧаково
Становништво
 — (2021)737
Географске карактеристике
Координате45° 32′ 29″ С; 21° 06′ 50″ И / 45.541389° С; 21.113889° И / 45.541389; 21.113889
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина81 m
Петроман на карти Румуније
Петроман
Петроман
Петроман на карти Румуније
Остали подаци
Поштански број307117
Позивни број0256
Регистарска ознакаTM

Прошлост

уреди

По "Румунској енциклопедији" место се први пут јавља у документима 1333. године. Када су протерани Турци 1717. године је ту пописано 60 кућа. Многи православци су током 19. века прешли у "унију" и затим саградили себи нову цркву, средином 19. века.

Петроман је 1764. године православна парохија у Чаковачком протопрезвирату.[3] У месту су 1768. године уведене православне матице рођени - крштених, а 1779. године остале две. Аустријски царски ревизор Ерлер је констатовао 1774. године да место припада Чаковачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била четири свештеника. Пароси, поп Павле Поповић (рукоп. 1772), поп Мартин Поповић (1773) и ђакон Максим Поповић (1791) знали су само румунски језик. Док је само поп Петар Мику (1787) знао и српски и румунски језик.[5]

Постоји 1846. године православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу - празнику Петровдан. Пароси су поп Григорије Поповић и поп Трифон Царан, док је капелан али и сеоски учитељ поп Петар Поповић. У Петроману живи 1846. године 2.336 становника. Постоји народна школа коју похађа само 64 ученика.[6]

Становништво

уреди

Према попису из 2002. године у насељу је живело 736 становника.[7]

Попис 2002.

уреди
Етнички састав према попису из 2002. године[7]
Румуни
  
696 95,3%
Роми
  
28 3,8%
Мађари
  
6 0,8%

Референце

уреди
  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  3. ^ "Српски Сион", Карловци 1905.
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  6. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  7. ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 

Спољашње везе

уреди