Оране је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 86 становника (према попису из 2002. било је 152 становника).

Оране
Раскршће у Орану
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаБојник
Становништво
 — 2022.50
Географске карактеристике
Координате42° 59′ 05″ С; 21° 37′ 25″ И / 42.984666° С; 21.6235° И / 42.984666; 21.6235
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина427 m
Оране на карти Србије
Оране
Оране
Оране на карти Србије
Остали подаци
Поштански број16233
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Историја

уреди

У махали Власинци, нешто након 2000. године, приликом случајног откопавања, пронађена је глинена етажна посуда. Стручњаци из Лесковачког музеја датовали су ову посуду у време од краја 11 до 9 века пре н.е.[1] Недалеко од места где је ова посуда пронађена (локалитет "Барице"), налази се надгробни споменик од грубо клесаног камена са уклесаним крстом. Ради се о хришћанском надгробном споменику највероватније из средњег века.

На локалитету "Барице" пронађени су остаци "Латинског насеља". Највероватније је овде реч о средњовековном насељу Орах које се помиње у књизи дужника дубровачког трговаца Михајла Лукаревића под овим именом (XV век). Лукаревић помиње да му је дужник "неки Марко, брат попа из Ораха". Село Орах је у то време имало и своју цркву чији су темељи откривени на поменутом локалитету.[2]

На основу ових налаза може се рећи да је село Оране у каменом добу и средњем веку било насељено.

Село Оране се помиње и у турском попису из 1516. године са податком да је тада било 26 кућа и 7 неожењених. На овом простору су стотинак година живели Арнаути. Њихов траг је остао само у називима неких локалитета (Аметово, Биљурово, и још неких). После Српско-Турског рата 1878. године село је било пусто и попаљено а већ следеће године било је насељено са петнаестак српских породица са 107 житеља махом придошлих са Власине и из Криве Реке. [2]

Школа у Орану је отворена 1897. године са двадесетак ученика, да би 1952. године прерасла у осмогодишњу као одвојено одељење школе у Бојнику са 480 ученика и десетак наставника.[2] Број ученика се од тада стално смањивао, да би школа коначно била затворена 1994. године. Преосталих неколико ђака је послато у Бојник.

До 1987. године у селу је било доста ромских породица. После убиства Милуна Симића, кога су убили моткама и вилама, Роми су преко ноћи побегли са породицама и више се нису враћали.[2]

Демографија

уреди

У насељу Оране живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,2 година (60,1 код мушкараца и 60,3 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,14.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 799
1953. 764
1961. 678
1971. 566
1981. 414
1991. 221 221
2002. 152 152
2011. 86
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
152 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Лесковачки зборник, Лесковац 2007, ISSN 0459-1070, стр. 41/42
  2. ^ а б в г Пуста река, Милун Ђорђевић. 1993. ISBN 978-86-7493-158-5.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди