НИН
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Недељне информативне новине, познатији под скраћеницом НИН или Нин, је недељни лист који излази у Србији.
 | |
 Насловна страна НИН-а бр. 2167, 10. јул 1992. | |
| Тип | недељник |
|---|---|
| Власник | Јелена Дракулић Петровић[1] |
| Издавач | Политика а. д. (1958—2007) Рингијер д. о. о (2009—2023) Јелена Дракулић Петровић (2023—данас) |
| Главни уредник | Александар Тимофејев |
| Оснивање | 26. јануар 1935. 7. јануар 1951. (поново почео да излази) |
| Језик | српски |
| Град | Београд |
| Земља | Србија |
| ISSN | 0027-6685 |
| Веб-сајт | nin |
Историја
уредиПрви број НИН-а изашао је у Београду 26. јануара 1935. После 26 бројева забрањен је септембра 1935. НИН је поново почео да излази 7. јануара 1951. године у Београду, а 26. јуна 2008. године је изашао његов јубиларни 3.000 број.
Ужу редакцију сачињавали су Светозар Поповић-Милић и Војислав Вучковић који су пред тадашњим властима фингирали као власници то јест уредници листа. Веселин Маслеша био је одговоран за лист пред Комунистичком партијом, а чланови колегија били су Јован Поповић, Ото Крстановић и Божидар Аџија. Око НИН-а су се окупили Ђорђе Андрејевић Кун, Чедомир Миндеровић, Ото Бихали Мерин, Душан Матић, Александар Вучо, Хуго Клајн, Радован Зоговић, Мирко Кујачић, Мирко Бањевић, Љуба Поповић, Ное Живановић, Драган Бераковић, Никола Петровић и Ђурђе Теодоровић. Стварна редакција била је у стану Јована Поповића у Београдској улици, званична, за власти, у Цвијићевој улици у Београду код Светозара Поповића. Од 26. јануара 1935. до 7. септембра 1935. изашло је 26 бројева а онда је полиција Краљевине Југославије онемогућила даље издавање НИН-а.
Шеснаест година по после штампања првог броја НИН-а група новинара Младог бораца, омладинског листа заложила се за покретање новог листа и 7. јануара 1951. године, нови НИН је поново покренут. Нови НИН је настао у национализованој соби за спавање бившег власника београдског дневног листа Правда Манојла Сокића у Влајковићевој улици бр. 8 на 1. спрату у стану претвореном у редакцију. То је тада припадало Издавачком предузећу Глас. НИН-овом имену кумовао је Моша Пијаде. По изразу, НИН је у то време био такозвани опиниен магазин — лист у коме су доминирали коментари и репортаже.
У том периоду окосницу редакције сачињавали су Стеван Мајсторовић, Најдан Пашић, Ера Ратковић, Тика Лешић, Миша Хабул и други. После периода самосталног деловања НИН 1958. године улази у новинско-издавачку кућу Политика. На њусмагазинску формулу и на колорну штампу НИН је прешао 4. априла 1971. године. Идејни творац и реализатор те промене је Фране Барбијери, тадашњи главни уредник и Сергије Лукач, оснивач катедре за новинарство на Факултету политичких наука у Београду. НИН од тада негује журналистичку синтезу, а од новинарских форми највише користи чланак, али је у извесној мери задржана и коментаторска, опинион форма.
Због обрачуна Савеза комуниста с либералима Барбијери је смењен, али је њусмагазинска формула задржана. После краће кризе између 1973 и 1975. у периоду када је главни уредник био Драган Марковић у НИН је дошла нова генерација новинара Богдан Тирнанић, Мирко Кларин, Стеван Никшић, Милан Милошевић, Теодор Анђелић, Александар Тијанић, Слободанка Аст, Зоран Јеличић, Душан Величковић. У том периоду НИН је имао највећи тираж у својој историји који је достизао 180.000 продатих примерака 1981.
После Осме седнице ЦК СКЈ у НИН-у је 1987-88. отворен нови партијски случај, смењује се тадашњи уређивачки колегијум, а две године касније из њега излази група новинара која са групом београдских дисидената оснива редакцију недељника Време. Године 1992. у НИН-у избија штрајк, после кога се он издваја из Издавачке куће Политика 1995. године и делује самостално. У марту 2009. Новинско-издавачко предузеће НИН продато је за 810 хиљада евра компанији Ringier, која поседује и лист Блиц.
НИН је до 2023. био у власништву српског огранка компаније Ringier, а после је прешао у руке Јелене Дракулић Петровић, а главни и одговорни уредник Милан Ћулибрк је рекао да докле год он буде био на том месту, НИН ће бити и даље опозициони медиј.[2]
Врло брзо након тога комплетна редакција је напустила НИН, и основала нови недељник Радар. Разлог за овакав потез, по речима бивше новинарке НИН-а Сандре Петрушић, је у притисцима на редакцију од стране новог власника да постану прорежимски медији.[3][4]
Главни и одговорни уредници
уреди- Веселин Маслеша
- Најдан Пашић
- Стеван Мајсторовић
- Ђорђе Раденковић
- Фране Барбијери
- Драган Марковић
- Мирко Ђекић
- Теодор Анђелић
- Стеван Никшић
- Душан Величковић
- Миливоје Глишић
- Стеван Никшић
- Мило Глигоријевић
- Слободан Рељић
- Срђан Радуловић
- Небојша Спаић
- Милан Ћулибрк
- Александар Тимофејев
НИН-ова награда
уредиУ јануару сваке године, специјални жири НИН-а бира најбољи роман објављен у протеклих годину дана и награђује га НИН-овом наградом, која је једно од највећих признања у области савремене књижевности за ауторе из Србије.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Јелена Дракулић Петровић нова власница НИН-а”. РТС. 28. 8. 2023. Архивирано из оригинала 28. 8. 2023. г.
- ^ Миловановић, Бојана (28. 8. 2023). „„Не умем и нећу да правим другачију врсту новина”: Ћулибрк после вести да Ringier више није власник НИН-а”. Нова портал. Архивирано из оригинала 28. 8. 2023. г.
- ^ „Petrušić o Radaru: NIN smo napustili jer nismo hteli da svakim danom volimo Vučića sve više”. uns.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-06-01.
- ^ Beograd, N1 (2024-03-14). „Petrušić o Radaru: Prošlu redakciju smo napustili jer nismo hteli da svakim danom volimo Vučića sve više”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-06-01.
