Милован Миловановић (лекар)
Милован Миловановић (Неготин, 1884 — Београд, 1948) био је српски лекар, редовни члан Српског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду. Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.[1]
| Милован Миловановић | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1884. |
| Место рођења | Неготин, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1948. |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
| Националност | србин |
| Научни рад | |
| Поље | судска медицина |
| Институција | Медицински факултет у Београду |
| Познат по | Први професор судске медицине у Србији |
Живот и каријера
уредиРођен је у Неготину 1884. године у коме је завршио основно школовања. Гимназију је завршио у Зајечару.
Медицину је студирао у Бечу од 1904. до 1910. године.
По повратку са студија медицине у Србију 1911. године, након што је Миловановићеву заинтересованост за судску медицину приметио шеф Просектуре др Едуард Михел, на његов предлог ангажован је и потом постављен је за секундарног лекара Просектуре Опште државне болнице у Београду.
Током 1911. и 1912. године усавршавао се у бечком Институту за патологију, да би се током 1920. поново вратио у Беч на специјализацију из патолошке анатомије и судске медицине.
Као резервни санитетски официр, учествовао је 1912. и 1913. године у балаканским ратовима које је водила Српска војска.
Током Првог светског рата, након што је био разрешен војне дужности 1915. године, радио је до до краја рата у Просектури и у Епидемијској лабораторији у Београду.[2]
По завршетку Првог светског рата Миловановић је наставио рад у Просектури да би по оснивању Медицинског факултета у Београду био послат на специјализацију из области патолошке анатомије и судске медицине у Беч. Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора.
Преминуо је у Београду 1948. године, одузевши себи живот у 64. години живота.[3]
Дело
уредиЊеговим залагањем је проширена и модернизована зграда Просектуре у Београду, а затим је за потребе наставе претворена у Судско-медицински завод 1923. године.
Заслужан је за Збирку музејских препарата др Едуарда Михела, коју је Миловановић током низа година предано попуњавао оформивши музеј веома богатог и разноврсног фонда који постоји и данас.
Милован Миловановић је током своје академске каријере поставио основе судске медицине написавши и прве уџбенике из судске медицине у Србији.
Библиографија
уреди- Одбукциона технике, 1922;
- Судска медицина, први и општи део, 1926;
- Судска медицина, други и посебни део, 1931.
Извори
уреди- ^ Јелена Јовановић Симић ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ - 19. ВЕК И ПРВА ПОЛОВИНА 20. ВЕКА, Српска академија наука и уметности, Музеј науке и технике, Српско лекарско друштво, Београд 2016
- ^ Snežana Veljković, Hronika sudske medicine u Beogradu 1863-1923-2006 (Beograd: Medicinski fakultet, 2009), 122, 123
- ^ Snežana Veljković, Hronika sudske medicine u Beogradu 1863-1923-2006 (Beograd: Medicinskifakultet) (2009). стр. 124., 125 и 126.
