Лира

Лира
	Грчка ваза са музом која свира на форминксу, врсти лире
Класификација	321.2
Хорнобестел-Закс систем	Композитни кордофон звучао је плектрумом
Развијен	Сумер, Ирак, бронзано доба

Лира је жичани музички инструмент и један је од најпопуларнијих инструмената у Старој Грчкој. Њена резонантска кутија је била од корњачине коре. Учење лире је у Атини било обавезно за све омладинце. Поред лире, познати грчки инструменти су китара и аулос. Антички трзалачки инструмент лира је био познат Сумеранима, Египћанима и другим народима Предњег истока. У Грка добија свој типичан облик, сличан гитари, са 5-7 жица које су се трзале прстима или трзалицом.^[1] Раширена је од 6. века пре нове ере, нарочито као инструмент грчких песника и певача лирика.

Лира има своје порекло у древној историји. Лире су коришћене у неколико древних култура у региону Средоземног мора. Најранији познати примерци лире пронађени су на археолошким налазиштима која датирају од око 2700. п. н. е. у Месопотамији.^[2]^[3] Најстарије лире са Плодног полумесеца познате су као источне лире и разликују се од других древних лира по равној основи. Пронађене су на археолошким налазиштима у Египту, Сирији, Анадолији и Леванту.^[2]

Округла лира или западна лира такође је настала у Сирији и Анадолији, али није била толико коришћена и на крају је изумрла на истоку око 1750. п. н. е. Округла лира, названа тако због своје заобљене основе, поново се појавила вековима касније у старој Грчкој око 1700-1400 п. н. е,^[4] а затим се касније проширила по целом Римском царству.^[2] Ова лира је послужила као порекло европске лире познате као германска лира или рот која је била у широкој употреби у северозападној Европи од пре појаве хришћанства до средњег века.^[5]

Етимологија

Најраније спомињање речи „лира“ је микенски грчки ру-ра-та-е, што значи „лиричари“ и написано је линеар Б писмом.^[6] У класичном грчком, реч „лира“ може да се односи на аматерски инструмент, који је мања верзија професионалне китаре и источно-егејског барбитона, или се „лира“ може уопштено односити на сва три инструмента као породицу.^[7] Енглеска реч долази преко латинског из грчког.^[8]

Класификација

Микенски саркофаг Аја Тријаде, 14. век пре нове ере, са приказом најраније лире са седам жица, коју држи човек у дугачкој одори, трећи са леве стране.

Хорнбостел-Заксов систем класификује лиру као члана породице инструмената лауте која је једна од фамилија под класификацијом инструмената за кордофоне. Хорнбостел-Закс дели лире у две групе зделасте лире (321.21), кутијасте лире (321.22).^[9] У органологији, лира се сматра јармастом лаутом, пошто је то лаута у којој су жице причвршћене за јарам који лежи у истој равни као и звучни сто, а састоји се од два крака и пречке.^[10]

Древне лире

Постоје докази о развоју многих облика лира из периода од 2700. п. н. е. до 700. п. н. е. Лире из античког света научници деле у две посебне групе, источне и западне лире, које су дефинисане обрасцима географије и хронологије.^[2]

Источњачке лире

Биковске лире

Биковске лире су врста источњачке лире која има равну основу и главу бика на једној страни.^[11] Лире из Ура су биковске лире ископане у древној Месопотамији (модерни Ирак), које датирају из 2500. године пре нове ере и сматрају се најстаријим преживелим жичаним инструментима на свету.^[12] Међутим, старији сликовни докази о биковским лирама постоје у другим деловима Месопотамије и Елама, укључујући Сузу.^[11]

Танке лире

Танке лире су врста источне лире на равној бази са тањим звучним кутијом где се звучна рупа ствара остављањем основе резонатора отвореном. Најранији познати пример танке лире датира из око 2500. п. н. е. у Сирији. После овога, примери танке лире могу се наћи широм Плодног полумесеца. Танка лира је једина од древних источњачких лира која се и данас користи у дизајну инструмената међу садашњим практичарима инструмента. Као средство подршке, свирачи танке лире носе ремен око левог зглоба који је такође причвршћен за подножје лире. Свира се помоћу плектрума или окидача за ударање по жицама; техника коју су Грци касније користили на западним лирама.^[2]

Кинор је древни израелски музички инструмент за који се сматра да је врста танке лире на основу иконографских археолошких доказа.^[2] То је први инструмент из породице лира који се помиње у Старом завету. Њена тачна идентификација је нејасна, али се у данашње време углавном преводи као „харфа“ или „лира“,^[13]^‍:440 и повезује се са врстом лире приказаном на израелским сликама, посебно новчићима Симона бар Кохбе.^[13]^‍:440 О њој се говорило као о „националном инструменту” јеврејског народа,^[14] а модерни лутјери су направили репродукцијске лире од „кинора” на основу ових слика.

Референце

^ Општа енциклопедија Југославенског лексикографског завода, свезак 5 (Л-Нигх), Загреб 1979, стр. 139
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Klaus Wachsmann; Bo Lawergren; Ulrich Wegner; John Clark (2002). „Lyre (from Gk.; Lat. lyra)”. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.50534.
^ Lawergren, Bo (фебруар 1998). „Distinctions among Canaanite Philistine and Israelite Lyres and their Global Lyrical Contexts” (pdf). Bulletin of the American Schools of Oriental Research (309): 41—68. JSTOR 1357602. S2CID 163212339. doi:10.2307/1357602.
^ Josho Brouwers (15. 10. 2019). „The Agia Triada sarcophagus”. Ancient World Magazine. Приступљено 25. 1. 2023.
^ Myrtle Bruce-Mitford (2002). „Rotte [round lyre, Germanic lyre]”. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.23943.
^ „Palaeolexicon”. „word study tool of ancient languages”
^ West, Martin L. (1992). Ancient Greek Music. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 0-19-814975-1.
^ Liddell, Henry G.; Scott, Robert. „λύρα” [lura / lyre]. A Greek-English Lexicon — преко Tufts U. / Perseus Digital Library.
^ Ghirardini, Cristina (2020). „Reflecting on Hornbostel-Sachs's Versuch a century later” (PDF). Edizioni Fondazione Levi. Quaderni di Etnomusicologia. Приступљено 25. 1. 2023.
^ Murray Campbell; Clive Greated; Arnold Myers (2004). „Plucked and Hammered String Instruments; Historical Development”. Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music. Oxford University Press. стр. 284. ISBN 9780198165040.
^ ^а ^б Bo Lawergren, Hormoz Farhat and Stephen Blum (2002). „Bull lyres”. Iran. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.13895.
^ Michael Chanan (1994). Musica Practica: The Social Practice of Western Music from Gregorian Chant to Postmodernism. Verso. стр. 170. ISBN 978-1-85984-005-4.
^ ^а ^б Geoffrey W. Bromiley (фебруар 1995). The International Standard Bible Encyclopedia. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 442—. ISBN 978-0-8028-3785-1. Приступљено 4. 6. 2013.
^ Nathanael D. Putnam; Darrell E. Urban; Horace Monroe Lewis (1968). Three Dissertations on Ancient Instruments from Babylon to Bach. F. E. Olds. Приступљено 4. 6. 2013.

Литература

Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Lyre”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
Andersson, Otto. The Bowed Harp, translated and edited by Kathleen Schlesinger (London: New Temple Press, 1930).
Bachmann, Werner. The Origins of Bowing, trans. Norma Deane (London: Oxford University Press, 1969).
Jenkins, J. "A Short Note on African Lyres in Use Today." Iraq 31 (1969), p. 103 (+ pl. XVIII).
Kinsky, George (1937). A History of Music in Pictures. New York: E.P. Dutton. .
Sachs, Curt (1943). The Rise of Music in the Ancient World, East and West. New York: W.W. Norton. .
Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments. New York: W.W. Norton. .
Anderson, Warren D. (1994). Music and Musicians in Ancient Greece. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0-8014-3083-6.
Ciabattoni, Francesco (2010). Dante's Journey to Polyphony. Toronto, Buffalo and London: University of Toronto Press. ISBN 9781442620230.
Maas, Martha; Snyder, Jane McIntosh (1989). Stringed Instruments of Ancient Greece. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-030003686-2.
Segerman, Ephraim (1999). „A Short History of the Cittern”. The Galpin Society Journal. 52: 77—107. doi:10.2307/842519.
Vorreiter, Leopold (1975). „The Swan-Neck Lyres of Minoan-Mycenaean Culture”. The Galpin Society Journal. 28: 93—97.
West, Martin Litchfield (1992). Ancient Greek Music. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-814975-1.
Bundrick, Sheramy D. (2005). Music and Image in Classical Athens. New York: Cambridge University Press.
Hagel, Stefan. „Ancient Greek Music”. Vienna, Austria: Österreichische Akademie der Wissenschaften. Приступљено 2016-10-25.
Schlesinger, Kathleen (1911). „Cithara”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 395—397.
„The Kithara in Ancient Greece | Thematic Essay”. Heilbrunn Timeline of Art History. The Metropolitan Museum of Art. Приступљено 2016-10-25.
Mathiesen, Thomas J. Apollo's Lyre: Greek Music and Music Theory in Antiquity and the Middle Ages . University of Nebraska Press (1999). ISBN 080-323-079-6
Barker, Andrew. The musician and his art: I . Cambridge University Press (1989). ISBN 0 521 389 119
Bundrick, Sheramy D.. Music and Image in Classical Athens . Cambridge University Press (2005). ISBN 052-184-806-7
Landels, John Gray (1999). Music in ancient Greece and Rome. Routledge. ISBN 041-516-776-0.
Geoffrey W. Bromiley: International Standard Bible Encyclopedia, KP, Wm. B. Eerdmans Publishing, 1995. - ISBN 0-8028-3783-2
Joachim Braun, Douglas W Stott: Music in ancient Israel/Palestine, B. Eerdmans Publishing, 2002 (English) - ISBN 0-8028-4477-4
Marinus Jan Hendrikus van Schaik: The harp in the Middle Ages: the symbolism of a musical instrument, Rodopi, 1992. (English) – ISBN 9051833679
Vulpiani, Eleonora. Lyre-guitar. Étoile charmante, between the 18th and 19th century. Архивирано из оригинала 2010-04-04. г.
Matanya, Ophee (1987). „The story of the lyre-guitar”. Soundboard. св. XIV бр. 4.
The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 1980. ISBN 0-333-23111-2.
Bonner, Stephen (1972). The classic image: European history and manufacture of the lyre guitar, 850–1840. Bois de Boulogne: Harlow. ISBN 0-900998-09-1.
West, M.L. (1992). Ancient Greek Music . Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 0-19-814975-1.
„Lost Sounds Orchestra”. Архивирано из оригинала 2009-09-02. г. Приступљено 1. 11. 2011.
„ASTRA”. Архивирано из оригинала 2015-01-15. г. Приступљено 1. 11. 2011.
„grid computing”. Архивирано из оригинала 2015-09-05. г. Приступљено 1. 11. 2011.

Спољашње везе

Anglo Saxon Lyres Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2013) at Yahoo!Groups
Ensemble Kérylos a music group directed by scholar Annie Bélis, dedicated to the recreation of ancient Greek and Roman music, and playing instruments reconstructed on archaeological reference.
"The Universal Lyre – From Three Perspectives" Article by Diana Rowan: a survey of three current lyre practitioners and builders – Temesgen Hussein of Ethiopia, Michalis Georgiou of Cyprus and Michael Levy of the United Kingdom.
Hornbostel-Sachs classification for classification category
Summary of Schemes of Tonal Organizations
The Agia Triada sarcophagus

[1] Општа енциклопедија Југославенског лексикографског завода, свезак 5 (Л-Нигх), Загреб 1979, стр. 139

[Grove-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Klaus Wachsmann; Bo Lawergren; Ulrich Wegner; John Clark (2002). „Lyre (from Gk.; Lat. lyra)”. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.50534.

[3] Lawergren, Bo (фебруар 1998). „Distinctions among Canaanite Philistine and Israelite Lyres and their Global Lyrical Contexts” (pdf). Bulletin of the American Schools of Oriental Research (309): 41—68. JSTOR 1357602. S2CID 163212339. doi:10.2307/1357602.

[4] Josho Brouwers (15. 10. 2019). „The Agia Triada sarcophagus”. Ancient World Magazine. Приступљено 25. 1. 2023.

[rotte-5] Myrtle Bruce-Mitford (2002). „Rotte [round lyre, Germanic lyre]”. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.23943.

[6] „Palaeolexicon”. „word study tool of ancient languages”

[West1992-7] West, Martin L. (1992). Ancient Greek Music. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 0-19-814975-1.

[Perseus-8] Liddell, Henry G.; Scott, Robert. „λύρα” [lura / lyre]. A Greek-English Lexicon — преко Tufts U. / Perseus Digital Library.

[9] Ghirardini, Cristina (2020). „Reflecting on Hornbostel-Sachs's Versuch a century later” (PDF). Edizioni Fondazione Levi. Quaderni di Etnomusicologia. Приступљено 25. 1. 2023.

[10] Murray Campbell; Clive Greated; Arnold Myers (2004). „Plucked and Hammered String Instruments; Historical Development”. Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music. Oxford University Press. стр. 284. ISBN 9780198165040.

[bull-11] а ^б Bo Lawergren, Hormoz Farhat and Stephen Blum (2002). „Bull lyres”. Iran. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.13895.

[mp-12] Michael Chanan (1994). Musica Practica: The Social Practice of Western Music from Gregorian Chant to Postmodernism. Verso. стр. 170. ISBN 978-1-85984-005-4.

[Bromiley-13] а ^б Geoffrey W. Bromiley (фебруар 1995). The International Standard Bible Encyclopedia. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 442—. ISBN 978-0-8028-3785-1. Приступљено 4. 6. 2013.

[PutnamUrban1968-14] Nathanael D. Putnam; Darrell E. Urban; Horace Monroe Lewis (1968). Three Dissertations on Ancient Instruments from Babylon to Bach. F. E. Olds. Приступљено 4. 6. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]