Лазница

насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу

Лазница је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2022. године у Лазници је живело 1180 становника.

Лазница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаЖагубица
Становништво
 — 2022.Пад 1180
Географске карактеристике
Координате44° 14′ 15″ С; 21° 48′ 22″ И / 44.2375° С; 21.806° И / 44.2375; 21.806
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина433 m
Лазница на карти Србије
Лазница
Лазница
Лазница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број12321
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Овде се налазе Зграда механе у Лазници и Родна кућа народног хероја Јована Шербановића.
Овде се налазио Запис врба (Лазница село).
Овде се налази Запис Панкалујића храст (Лазница село).

Демографија

уреди

У насељу Лазница живи 1715 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (44,5 код мушкараца и 48,7 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Становништво у овом насељу веома је хомогено, већинско влашко, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Велики број људи је емигрирао у иностранство. У периоду 1991—2011. процењено је преко 2000.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.743
1953. 3.818
1961. 3.749
1971. 3.358
1981. 3.281
1991. 2.434 2.299
2002. 2.063 2.430
2011. 1.881
2022. 1.180
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Власи
  
1.308 63,40%
Срби
  
581 28,16%
Румуни
  
7 0,33%
Југословени
  
4 0,19%
Хрвати
  
1 0,04%
непознато
  
11 0,53%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Географија

уреди

Налази се на половини пута између Бора, Мајданпека и Петровца, у северном делу Хомоља, и обухвата једну његову трећину.

Историја

уреди

Постоје археолошке ископине које датирају из неолита, као и остаци римске тврђаве, Село и околина је континуирано насељено више од 2000 година. Према писаним изворима, име Лазница је старо, средњовековно, У данашњем атару села је постојало 5 засеока; спомињу се први пут у 14. веку, у Браничевском тефтеру. Село је у 19. и раном 20. веку било велико и богато, са можда 4.000 становника, а познати хајдук је био Иван Бабејић[4]. У селу је 1934. пронађена ковница лажног новца.[5] Приликом напада на поштанска кола између Мајданпека и Благојевог камена 7. августа 1935. убијен је жандарм и путник, након чега су били сумњиви сви Лазничани запослени у руднику[6] (ипак, од четворице осуђених на смрт у октобру, само један је био Лазничанин[7], казна је извршена годину дана касније[8]). Хајдук Јоргован Михаиловић је убијен у атару села 4. јуна 1938.[9] У августу 1938. три жене су погинуле копајући иловачу у тунелу.[10]

Црква је подигнута 1939, из општинских прихода и уз помоћ народног посланика Душана Пантића и једног лазничког исељеника у Канади.[11]

Привреда

уреди

Окосницу лазничке привреде чиниле су пилана и задруга. Након распада Југославије небригом и бахатим понашањем привреда села је уништена. Привреда у било ком облику осим ситних занатлија не постоји. Сточарско пољопривредни крај, лепа чиста природа, могућност за развој здравственог и еко туризма. Било је некад пре распада Југослваије најразвијеније село у целој општини Жагубица.

Култура

уреди

У Лазници делује и Културно–уметничко друштво „Извору“ које негује изворне Влашке песме и чувено Влашко коло.

Спорт

уреди

У Лазници постоји фудбалски клуб који се такмичи у општинској лиги Жагубице, у клубу играју млади играчи који су остали у Лазници.

Знамените личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ "Време", 12. јун 1938[мртва веза]
  5. ^ "Време", 8. нов. 1934
  6. ^ "Време", 11. август 1935
  7. ^ "Време", 16. окт. 1935
  8. ^ "Време", 20. окт. 1936
  9. ^ "Време", 5. јун 1938[мртва веза]
  10. ^ "Политика", 10. авг. 1938
  11. ^ "Време", 24. јан. 1939, стр. 12. digitalna.nb.rs

Спољашње везе

уреди