Крајишник (Сечањ)
Крајишник (мађ. Istvánfölde, старо име Stefanföld, нем. Stefansfeld) је насељено место у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1.339 становника.
Крајишник | |
|---|---|
 Парк у центру села, где се до 1940-их налазила католичка црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Општина | Сечањ |
| Становништво | |
| — 2022. | 1.339 |
| — густина | 39,9/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 27′ 12″ С; 20° 43′ 28″ И / 45.453201° С; 20.724357° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 58 m |
| Површина | 43,0 km2 |
.svg)  Крајишник Крајишник на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23231 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Историја
уредиГодине 1660. први пут се помиње Шупљаја, у попису прилога за Пећку патријаршију (објавио професор Светозар Матић у "Гласнику Историјског друштва у Новом Саду" из 1931. и 1932. године), који је назван "Свети катастиг монастира светије и велике цркве Патријархије Пекске". Забележено је да су пописивачи који су купили добровољне прилоге и који су одсели код кнеза Боже у Итебеју, том приликом записали: "Шуплаја 1660 Приде к нам Радона и други Радона, Акимов брат, и принесоше от села 7 арђслан.". (Бранко Атлагић "Крајишник некад и сад" 1995. године).
Потом се помиње, под именом Stephansfeld, Szent István, Istvánáza 1796. године. Stephansfeld 1849. године. Istvánfõlde. Шупљаја 1922. године. Насеље је основао Загребачки каптол 1796. на пољу «шупље» у Јашатомићком (модошком) срезу насељавањем Немаца из Нове Пећи, Грапца и других торонталских општина и 106 сесијаша и 75 надничара чинили почетак.
За исте основана је 1797. парохија и подигнута црква посвећена Св. Стефану и отуда име Стефанфелд. 1873. Шупљаја је добила пошту. 1892. бушен је први артески бунар.[1]
Село се први пут помиње, под именом Шупљаја, у катастигу (попису дародаваца) пећке патријаршије 1660. године[2]. Село је тада, као и данас, било насељено Србима. Крајем осамнаестог века, Марија Терезија, желећи да изврши што већу германизацију ових области, насељава у Банат немачке колонисте. Они мењају име села у Стефансфелд. У периодима када је овај део Баната био под јурисдикцијом Пеште, коришћена је и мађарска варијанта Иштванфелд. Након слома Аустроугарске и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918. године, нове власти враћају стари српски назив Шупљаја. Након капитулације краљевине Југославије 1941. године, и присаједињења Баната Трећем рајху, немачки окупатори поново мењају име и враћају немачки назив Стефансфелд. Капитулацијом Хитлерове Немачке, немачко становништво се расељава, а Срби из околних села враћају назив Шупљаја, који убрзо по досељењу, колонисти из Босанске Крајине, Баније, Кордуна и Лике поново мењају, и желећи да их назив села подсећа на постојбину, дају му садашње име Крајишник.
Демографија
уредиКретање броја становника:
У насељу Крајишник живи 1825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 869 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58 (попис 2002).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 6 | 2 | ||
| 80+ | 16 | 35 | ||
| 75—79 | 26 | 67 | ||
| 70—74 | 62 | 93 | ||
| 65—69 | 78 | 106 | ||
| 60—64 | 69 | 73 | ||
| 55—59 | 41 | 48 | ||
| 50—54 | 90 | 75 | ||
| 45—49 | 98 | 103 | ||
| 40—44 | 85 | 66 | ||
| 35—39 | 61 | 89 | ||
| 30—34 | 58 | 60 | ||
| 25—29 | 55 | 60 | ||
| 20—24 | 85 | 55 | ||
| 15—19 | 83 | 73 | ||
| 10—14 | 69 | 52 | ||
| 5—9 | 64 | 62 | ||
| 0—4 | 34 | 42 | ||
| Просек : | 40,3 | 44,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 913 | 283 | 570 | 46 | 14 | 0 |
| Женски | 1.005 | 182 | 569 | 227 | 24 | 3 |
| УКУПНО | 1.918 | 465 | 1.139 | 273 | 38 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 399 | 191 | 3 | 1 | 112 |
| Женски | 259 | 55 | 0 | 0 | 108 |
| УКУПНО | 658 | 246 | 3 | 1 | 220 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 8 | 19 | 12 | 23 |
| Женски | 2 | 3 | 22 | 11 | 4 |
| УКУПНО | 5 | 11 | 41 | 23 | 27 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 2 | 8 | 5 | 3 |
| Женски | 3 | 2 | 4 | 18 | 21 |
| УКУПНО | 4 | 4 | 12 | 23 | 24 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 9 | |
Референце
уреди- ^ Monografija Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- ^ Монографија „Крајишник некад и сад“, Бранко Атлагић
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
