Карл Адолф Гјелеруп

Карл Адолф Гјелеруп
Карл Адолф Гјелеруп
	Карл Адолф Гјелеруп 1890. године
Лични подаци
Датум рођења	2. јун 1857.
Место рођења	Рохолте, Данска
Датум смрти	11. октобар 1919. (62 год.)
Место смрти	Клоцше, Немачка
Награде	Нобелова награда за књижевност

Карл Адолф Гјелеруп (дан. Karl Adolf Gjellerup; Рохолте, 2. јун 1857 — Клоцше, 11. октобар 1919), био је дански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1917. (награду дели са Хенриком Понтопиданом).^[1]

Звали су га класични поета будизма, због његовог интересовања за индијску прошлост и филозофију.^[2] Нека дела је писао под псеудонимом Епигонос.

Биографија

У почетку је био склон натурализму пишући одважне романе о слободној љубави и атеизму. Године 1885. раскида са натурализмом и постаје неоромантичар. Био је германофил - супруга му је била Немица, а трајно се настанио код Дрездена 1892. Због тога је постао непопуларан у Данској.

Његов најважнији роман је „Немачки студент“ из 1882. у коме, делом аутобиографски, описује свој развој од младића склоног теологији до пронемачког атеисте и интелектуалца.

Дела

En idealist - Идеалист (1878)
Den evige strid (1878)
Antigonos (1880)
Arvelighed og moral (1881)
Rødtjørn (1881)
Aander og tider. Et Rekviem over Charles Darwin. (1882)
Germanernes laerling - Немачки студент (1882)
Romulus (1883)
G-Dur (1883)
Brynhild (1884)
En klassisk måned (1884)
Vandreaaret. Skildringer og Betragtninger. (1885)
Saint-Just (1885)
Thamyris (1887)
Helikon (1887)
En arkadisk Legende (1887)
Hagbard og Signe (1888)
Minna (1889)
Min kaerligheds bog (1889)
Herman Vandel (1891)
Richard wagner i hans hovedværk „Nibelungens Ring" (1890)
Wuthhorn (1893)
Kong Hjarne Skjald (1893)
Pastor Mors. Eine seltsame Geschichte. (1894)
Hans Excellence Skuespil (1895)
Den ældre Eddas Gudesange (1895)
Die Hügelmühle. Roman in fünf Büchern. (1896)
Ved graensen (1897)
Gift og modgift (1898)
Die thörichte Liebe (1898)
Tankelaeserinden (1901)
Die Opferfeuer. Ein Legendenstück. (1903)
Der Pilger Kamanita. Ein Legendenroman. - Каманита тражи (1906)
Das Weib des Vollendeten. Ein Legendendrama. (1907)
Die Weltwanderer. Romandichtung in drei Büchern. (1910)
Reif für das Leben (1913)
Die Gottesfreundin (1916)
Der goldene Zweig. Dichtung und Novellenkranz aus der Zeit des Kaisers Tiberius. (1917)
Das heiligste Tier. Ein elysisches Fabelbuch. (1919)

Референце

^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 113. ISBN 86-331-2112-3.
^ „Karl Adolph Gjellerup”. Encyclopedia.com. Приступљено 1. 2. 2019.

Спољашње везе

[британика_2-1] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 113. ISBN 86-331-2112-3.

[2] „Karl Adolph Gjellerup”. Encyclopedia.com. Приступљено 1. 2. 2019.

[1]

[2]