Википедија

Игор Кокошков

српски кошаркашки тренер

Игор Кокошков (Банатски Брестовац, 17. децембар 1971) јесте српски кошаркашки тренер. Тренутно је помоћни тренер у Атланта хоксима.

Игор Кокошков
Игор Кокошков 2017.
Лични подаци
Пуно име Игор Кокошков
Датум рођења (1971-12-17)17. децембар 1971. (52 год.)
Место рођења Банатски Брестовац, СФРЈ
Држављанство Србија
САД
Информације о каријери
Позиција тренер
Тренерска
каријера		 1992—данас
Тренерска каријера
Године Клубови
1992—1994. ОКК Београд (јуниори)
1994—1995. ОКК Београд (пом.)
1995—1996. ОКК Београд
1996—1997. Партизан (јуниори)
1999—2000. Мисури (пом.)
2000—2003. ЛА клиперси (пом.)
2003—2008. Детроит пистонси (пом.)
2004—2005. Србија и Црна Гора (пом.)
2008—2015. Грузија
2008—2013. Финикс санси (пом.)
2013—2014. Кливленд кавалирси (пом.)
2015. Орландо меџик (пом.)
2015—2018. Јута џез (пом.)
2016—2017. Словенија
2018—2019. Финикс санси
2019—2020. Сакраменто кингси (пом.)
2019—2021. Србија
2020—2021. Фенербахче
2021—2022. Далас маверикси (пом.)
2022—2023. Бруклин нетси (пом.)
2023— Атланта хокси (пом.)
Награде
Као помоћни тренер:
Медаље
Кошарка
Селектор Словеније
Европско првенство
Златна медаља — прво место Турска 2017. Екипа

Кокошков је постао први страни[1] тренер у НБА лиги (водећи Финикс сансе), а пре тога је био први страни помоћни тренер у НБА, први страни помоћни тренер који је дошао до шампионске титуле (са Детроит пистонсима), као и први страни тренер који је био део НБА Ол-стар меча.[2] Као селектор је довео репрезентацију Грузије први пут до Европског првенства, а водећи репрезентацију Словеније је освојио Европско првенство 2017. године. Био је и селектор репрезентације Србије од 2019. до 2021. године.

Играчка каријера

уреди

Игор Кокошков потиче из спортске породице. Његов отац Стефан био је фудбалер ФК Вождовца, па је и сам Игор прво почео да тренира фудбал. Ипак убрзо је променио спорт и почео да тренира у школи кошарке Војвода Степа. На позив Бранислава Рајачића, као кадет Војводе Степе, прелази у јуниоре КК Црвена звезда. У јуниорима Звезде је играо са 2-3 године старијим играчима, а саиграчи су му били Неша Илић и Саша Обрадовић.

Након завршетка средње школе Игор одлази на служење војног рока. Служио је у војној полицији у Нишу. Тамо је доживео саобраћајну несрећу где му је настрадао скочни зглоб и колено. Провео је 11 месеци по болницама и имао четири операције, након чега је одлучио да заврши играчку каријеру.[3]

Тренерска каријера

уреди

Клубови

уреди

Тренерску каријеру је почео у ОКК Београду. Ту је почео да ради са кадетима и јуниорима а убрзо је и постао помоћник у првом тиму да би са 24 године постао први тренер екипе и тако постао најмлађи тренер у СР Југославији.[4] Касније је почео да ради у КК Партизан где је радио у кадетској и јуниорској селекцији а упоредо је и радио у млађим категоријама репрезентације Југославије. Радио је и у КК Торлак из Београда.

Средином деведесетих година Кошаркашки савез је послао двојицу тренера на усавршавање у САД, а један од њих је био и Игор Кокошков.[5] Тада је провео два месеца на универзитету Конектикат код тренера Џима Калхуна. Касније док је био у посети универзитету Дјук упознао је Квина Снајдера тада асистента Мајка Крижевског који је био главни тренер Дјука. Када је Снајдер 1999. године преузео место главног тренера универзитета Мисури он је позвао Кокошкова да му буде асистент. Тако је Кокошков постао први неамерички тренер у колеџ кошарци. Мисури тајгерси су у тој сезони остварили скор 18-13, без учешћа у „мартовском лудилу“. Њихови најбољи играчи били су каснији НБА плејмејкер Кејон Дулинг, као и леворуки шутер Карим Раш, такође НБА играч који је играо и у Европи за Лијетувос ритас.[6]

Кокошков је 2000. године постао помоћни тренер Лос Анђелес клиперса, и тако постао први странац на тој позицији у историји НБА.[7] Из Лос Анђелеса је 2003. године отишао у Детроит пистонсе, где је био асистент Лерију Брауну и освојио НБА прстен 2004. године. У лето 2008. године прелази у Финикс сансе, где је чак пет година био први помоћник. У међувремену је добио и америчко држављанство 2010. године.[8] Једно време провео је и као помоћни тренер у Кливленд кавалирсима[9] и у Орландо меџику, да би потом од 2015. до 2018. године поново сарађивао са Квином Снајдером овога пута у Јути џез.

Почетком маја 2018. године Финикс санси су именовали Кокошкова за првог тренера тима.[10][11] Тако је Кокошков, постао први главни тренер неког НБА тима који је рођен у Европи и уједно први Србин који води НБА тим.[12] Кокошков је са екипом Финикса регуларни део сезоне 2018/19. завршио са скором 19-63, што је био најлошији резултат на Западу а уједно и најлошији учинак у историји ове франшизе. Дана 23. априла 2019. је добио отказ од стране Финикса.[13] У јуну 2019. године је постао помоћни тренер у Сакраменто кингсима.[14]

Кокошков је у јулу 2020, после 20 година, напустио Северну Америку и вратио се у европску клупску кошарку, потписавши уговор са Фенербахчеом. На клупи турског клуба заменио је Жељка Обрадовића, а уговор је потписао на три године.[15] Под вођством Кокошкова, Фенербахче је регуларни део Евролиге, у сезони 2020/21, завршио са скором 20-16.[16] То је било довољно за 7. место на табели и пласман у четвртфинале где је противник био московски ЦСКА, који је елиминисао Фенербахче резултатом 3:0 у победама.[17] У првенству Турске, екипа Игора Кокошкова је након регуларног дела сезоне заузела друго место са скором 22-8.[16] Након тога, Фенербахче је у четвртфиналу елиминисао Дарушафаку,[18] у полуфиналу Каршијаку,[19] да би у финалној серији био поражен од Анадолу Ефеса резултатом 3:0 у победама.[20] Кокошков је 27. јула 2021. споразумно раскинуо уговор са Фенербахчеом.[16][21]

Дана 31. августа 2021. године, Кокошков је званично представљен као помоћни тренер Џејсона Кида у Далас мавериксима.[22][23] Дана 6. јула 2022. године, Кокошков је именован за новог асистента у Бруклин нетсима.[24] Дана 15. јуна 2023. године, постао је нови помоћни тренер у Атланта хоксима.[25]

Репрезентације

уреди

Био је помоћни тренер репрезентације Србије и Црне Горе на Олимпијским играма у Атини 2004. и Евробаскету 2005.[7]

Од 2008. до 2015. године био је селектор кошаркашке репрезентације Грузије.

У јануару 2016. постављен је на место селектора кошаркашке репрезентације Словеније.[26] Под вођством Кокошкова, Словенија је освојила историјско злато у финалу против Србије на Европском првенству 2017. године.[27]

Србија

уреди

Кокошков је 20. новембра 2019. именован за новог селектора кошаркашке репрезентације Србије.[28] Дебитовао је као селектор 20. фебруара 2020. на гостовању Финској у квалификацијама за Европско првенство 2022.[29] Србија је победила резултатом 80:58.[30] Три дана касније, у другом колу квалификација, Кокошков је са Србијом поражен од Грузије (90:94) у Хали Александар Николић.[31] У наредној рунди квалификација, 28 новембра 2020, Кокошков је доживео нови пораз, овога пута на гостовању у Швајцарској (92:90).[32] Два дана касније у Београду је поново савладана Финска (75:66).[33] У фебруару 2021. Србија се реванширала Грузији и убедљиво славила на гостовању у Тбилисију (92:66),[34] мада Кокошков због обавеза у Евролиги није водио овај меч, већ његов помоћник Дејан Милојевић.[35] У последњој рунди квалификација је савладана Швајцарска (88:81).[36] Кокошков се тако са скором 4-2 пласирао са Србијом на Европско првенство 2022.

Кокошков је затим водио репрезентацију Србије на квалификационом турниру за Олимпијске игре у Токију. Турнир се одржавао у београдској Хали Александар Николић од 29. јуна до 4. јула 2021. Србија је редом савладала Доминиканску Републику (94:76),[37] Филипине (83:76),[38] Порторико (102:84)[39] али је у одлучујућој утакмици за одлазак на Олимпијске игре поражена од Италије (95:102).[40]

Дана 14. септембра 2021. године, Кошаркашки савез Србије и Игор Кокошков су споразумно раскинули уговор.[41]

Лични живот

уреди

Кокошков је био учесник тешке саобраћајне несреће 1990. године због које је морао превремено да оконча своју играчку каријеру.[42]

Кокошков и његова супруга Патриша су у браку од 2009. године.[43] Имају двоје деце, сина Луку и кћерку Елину.[44]

Грузијски председник Михаил Сакашвили је 18. децембра 2011. године одликовао Кокошкова националним орденом.[45]

Статистика

уреди

Државни тимови

уреди
Година Земља Турнир Позиција ОУ П И
2009. Грузија Европско првенство — дивизија Б 1 10 9 1
2010. Грузија Квалификације за Европско првенство 2011. 2 8 5 3
2011. Грузија Европско првенство 2011. 11 8 2 6
2012. Грузија Квалификације за Европско првенство 2013. 2 8 6 2
2013. Грузија Европско првенство 2013. 17 5 1 4
2014. Грузија Квалификације за Европско првенство 2015. 1 6 4 2
2015. Грузија Европско првенство 2015. 15 6 2 4
2016. Словенија Квалификације за Европско првенство 2017. 1 6 6 0
2017. Словенија Европско првенство 2017.   9 9 0
Европско првенство 5/5 34 20 14

Главни тренер у НБА

уреди
Легенда
Регуларна сезона: У Утакмица ПОБ Победа ПОР Пораза УС % Успешност (у %)
Плеј-оф: ПУ Утакмица у плеј-офу ППОБ Победа у плеј-офу ППОР Пораза у плеј-офу ПУС % Успешност у плеј-офу (у %)
означава сезону када осваја НБА титулу
Тим Година У ПОБ ПОР УС% Пласман ПУ ППОБ ППОР ПУС% Пласман у плеј-офу
Финикс 2018/19. 82 19 63 .232 5 — — — — —
Каријера 82 19 63 .232 — — — — —

Успеси

уреди
Словенија

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ изван САД и Канаде
  2. ^ „Igor Kokoškov prvi strani trener u istoriji NBA”. blic sport. 3. 5. 2018. Приступљено 17. 9. 2019. 
  3. ^ „ISPOVEST NAŠEG NBA STRATEGA Igor Kokoškov za Blicsport: Nesreća koja mi je promenila život”. blic sport. 22. 1. 2017. Приступљено 3. 5. 2018. 
  4. ^ „Кокошков преузео репрезентацију Грузије”. mondo.rs. 18. 4. 2008. Приступљено 3. 5. 2018. 
  5. ^ „Životna priča Igora Kokoškova”. 19. 9. 2016. Приступљено 3. 5. 2018. 
  6. ^ „Od Misurija do Arizone - kako je Igor Kokoškov ostvario svoj američki san”. vice.com. 21. 5. 2018. Приступљено 4. 5. 2018. 
  7. ^ а б „Suns Complete Coaching Staff” (на језику: енглески). 20. 8. 2008. Приступљено 3. 5. 2018. 
  8. ^ Pollack, Seth (18. 10. 2010). „Coach Igor Kokoskov Becomes U.S. Citizen In Heartfelt, Slightly Goofy Ceremony”. SB Nation Arizona. Приступљено 3. 5. 2018. 
  9. ^ „Кокошков помоћник у Кливленду”. b92. 17. 9. 2017. Архивирано из оригинала 24. 04. 2014. г. Приступљено 17. 9. 2017. 
  10. ^ „Suns Agree to Terms with Igor Kokoškov To Become New Head Coach”. NBA.com. 2. 5. 2018. Приступљено 2. 5. 2018. 
  11. ^ „Србин први Европљанин на клупи НБА тима – Финикс изабрао Кокошкова!”. Радио телевизија Србије. 3. 5. 2018. Приступљено 27. 9. 2021. 
  12. ^ „Srbin piše istoriju NBA – Kokoškov glavni trener Finiks Sansa!”. b92. 3. 5. 2018. Приступљено 3. 5. 2018. 
  13. ^ „Финикс отпустио Игора Кокошкова”. mozzartsport.com. 23. 4. 2019. Приступљено 24. 4. 2019. 
  14. ^ „Кокошков и званично у Кингсима”. novosti.rs. 14. 6. 2019. Приступљено 22. 6. 2019. 
  15. ^ „Игор Кокошков и званично тренер Фенербахчеа”. Радио телевизија Србије. 4. 7. 2020. Приступљено 4. 7. 2020. 
  16. ^ а б в „Fenerbahce, Coach Kokoskov part ways”. Euroleague.net (на језику: енглески). 27. 7. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  17. ^ „CSKA ELIMINISAO FENER: Turci počišćeni bez Kokoškova”. tvarenasport.com. 28. 4. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  18. ^ „Sada nije bilo drame: Fener u polufinalu, Mahmutoglu i De Kolo sredili Darušafaku, Gudurić isključen”. mozzartsport.com. 15. 5. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  19. ^ „Кокошков и Фенер у финалу турског плеј-офа, за титулу против Ефеса”. Радио телевизија Србије. 26. 5. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  20. ^ „"Metla" Efesa za šampionsku titulu, Fenerbahče ponižen”. b92.net. 7. 6. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  21. ^ „Zvanično: Razišli se Kokoškov i Fenerbahče, sledeća stanica - Dalas”. mozzartsport.com. 27. 7. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  22. ^ „Jared Dudley, Kristi Toliver join Jason Kidd's coaching staff in Dallas”. NBA.com (на језику: енглески). 31. 8. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  23. ^ „Kid promovisao Kokoškova u Dalasu”. b92.net. 1. 9. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  24. ^ „Brooklyn Nets Name Kokoškov, Caporn and Hendry to Coaching Staff”. NBA.com. 6. 7. 2022. Приступљено 14. 9. 2022. 
  25. ^ „Hawks' Quin Snyder finalizes coaching staff, includes Igor Kokoskov & Mike Brey”. NBA.com. 15. 6. 2023. Приступљено 23. 7. 2023. 
  26. ^ „Игор Кокошков нови селектор Словеније”. Вечерње новости. 18. 1. 2016. Приступљено 3. 5. 2018. 
  27. ^ „Словенија слави Драгића, 'Орлови' без злата после драме!”. b92. 17. 9. 2017. Приступљено 17. 9. 2017. 
  28. ^ „Игор Кокошков нови селектор Србије!”. kss.rs. 20. 11. 2019. Приступљено 26. 9. 2021. 
  29. ^ „Кокошков дебитује у Финској”. politika.rs. 20. 2. 2020. Приступљено 26. 9. 2021. 
  30. ^ „Perfektan debi Kokoškova – Srbija protutnjala kroz Finsku!”. b92.net. 20. 2. 2020. Приступљено 26. 9. 2021. 
  31. ^ „Србија поражена од Грузије”. Кошаркашки савез Србије. 23. 2. 2020. Приступљено 26. 9. 2021. 
  32. ^ „Šokantan poraz – Švajcarska "izrešetala" Srbiju”. b92.net. 28. 11. 2020. Приступљено 26. 9. 2021. 
  33. ^ „Србија други пут боља од Финске у квалификацијама за ЕП 2022.”. Кошаркашки савез Србије. 30. 11. 2020. Приступљено 26. 9. 2021. 
  34. ^ „Србија убедљива против Грузије за пласман на Европско првенство 2022!”. Кошаркашки савез Србије. 19. 2. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  35. ^ „Кокошков не води Србију против Грузије, мења га Милојевић”. rtv.rs. 30. 1. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  36. ^ „Србија победом завршила квалификације за Европско првенство”. Кошаркашки савез Србије. 21. 2. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  37. ^ „Србија отворила ОКТ победом против Доминиканске Републике”. Кошаркашки савез Србије. 29. 6. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  38. ^ „Србија победила и Филипине”. Кошаркашки савез Србије. 30. 6. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  39. ^ „Србија победила Порторико, против Италије за олимпијску визу!”. Кошаркашки савез Србије. 3. 7. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  40. ^ „Debakl košarkaša – Srbija ostala bez Tokija!”. b92.net. 4. 7. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  41. ^ „КСС и Игор Кокошков споразумно завршили сарадњу”. Кошаркашки савез Србије. 14. 9. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  42. ^ „Utah Jazz assistant Igor Kokoskov's journey to NBA began in a hospital”. The Salt Lake Tribune. Приступљено 23. 7. 2023. 
  43. ^ „Danas je prvi strani trener u ISTORIJI NBA postao SRBIN Igor Kokoškov! A oženjen je ovom PREDIVNOM DAMOM!”. Blic Žena. 3. 5. 2018. Приступљено 3. 5. 2018. 
  44. ^ „Magic Name Igor Kokoskov Assistant Coach”. nba.com. 17. 2. 2015. Приступљено 3. 5. 2018. 
  45. ^ „"Magični" Kokoškov”. mondo.rs. 3. 5. 2018. Приступљено 3. 5. 2018. 

Спољашње везе

уреди
 
Игор Кокошков на Викимедијиној остави.


Селектор Србије
2019—2021.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игор_Кокошков&oldid=28623445”