Еводија
Еводија (Tetradium daniellii (Benn.) T.G.Hartley) припада роду Tetradium који обухвата девет врста дрвећа из умерене и тропске источне Азије. Раније је врста била сврстана у род Euodia/Evodia, али је данас овај род ограничен на тропске врсте. Епитет врсте додељен је у част Вилијама Данијела (William Freeman Daniell, 1818-1865), наредника британске војске и ботаничара.Поред најчешћег назива еводија, код нас се користе и називи корејски багрем или пчелиње дрво, што истиче њен значај као медоносне врсте.
| Еводија | |
|---|---|
| |
| Стабла еводије иза грина на голф терену Аде Циганлије. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | T. daniellii
|
| Биномно име | |
| Tetradium daniellii (Benn.) T.G.Hartley
| |
| |
| Синоними | |
| |
Опис врсте
уредиЕводија је ниже листопадно дрво, до 15 m; широке, кишобранасте, заобљене круне и брзог раста у младости. Кора је сива и глатка.
Листови су наспрамни, крупни 45 cm дуги, непарно перасто сложени, састављени од седам до 11 јајастих сјајних тамно зелених лиски, на којима је 7-14 секундарних нерава са сваке стране главног нерва. Миришљави листови задржавају боју током вегетације. У јесен лист не мења боју и опада зелен или жућкастозелен.
Цветови су петочлани (ређе четворочлани) ситни, двополни, розељубичасти или бели, у заравњеним гроњама широким 10-15 cm. Јаког су мириса и интензивне боје; богати су нектаром и поленом. Чашични листићи 0,5-1,5 mm, крунични 3-5 mm споља голи, изнутра слабо или понекад густо длакави. Натцветни тучак длакав између карпела, остали део мање длакав или го. По два семена заметка у карпели. Цвета веома обилно током јула и августа, сваке године. Период цветања је дуг и траје до четири недеље. Цветне дршке су црвенкасте боје. Распоред цветова је такав да се функционално мушки цветови јављају терминално, а женски латерално.
Плод је двосемени пуцајући мешак. Из једног цвета настаје 5 зракасто распоређених длакавих или голих мешака 5-11 mm дугих, крушкастог облика са кљунастим врхом. Плодоноси већ у четвртој години живота. Од два семена у плоду обично је доње штуро. Сјајно црно елипсоидно семе, 2,5–4 mm, сазрева у октобру и новембру, када се и сакупља. Орнитохорно је.[1][2][3]
Ареал
уредиПореклом је из Кореје и југозападне Кине. Јавља се у шумама, ободу шума, на отвореним падинама до 3200 m надморске висине.[3]
Биоеколошке карактеристике
уредиХелиофит који не захтева посебне услове гајења. Врста није пробирљива према земљишту, како према pH вредности тако и према текстури, иако најбоље подноси сува и песковита. Успешно расте у зонама у којима је средњи годишњи минимум температуре ваздуха од -18 °C до -15 °C). Отпорна је на градске услове и загађеност ваздуха.[3]
Значај
уредиЕводија због своје карактеристике касног и обилног цветања има велики декоративни значај. Јул и август је период када мали број врста формира цветове, па дрво еводије доприноси визуелном ефекату зелених простора, током касног лета. Богата продукција нектара и полена, еводију сврстава у значајне медоносне врсте. О њеном значају као медоносне врсте говори и податак да је 1ha засада еводије довољан за 500-1000 kg меда колики је и принос багрема најпознатије медоносне врсте дрвета. Мед је светле боје и прилично ароматичног укуса, дуго не кристалише[4] Позната је и њена широка примена у фармацији.[1]
Размножавање
уредиРазмножава се семеном. Као подлога за калемљење користи се Phellodendron[5][6].
Референце
уреди- ^ а б Колесников, А. И. (1974): Декоративная дендрология, Издательство Лесная промышленность, Москва.
- ^ Флора Кине: “Tetradium daniellii”
- ^ а б в Krussman G. (1986): Manual of Cultivated Broadleaved Trees and Shrubs, Batsford.
- ^ Умељић, Б. (1999): У свету цвећа и пчела. Атлас медоносног биља. Први део. Крагујевац.
- ^ Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд ISBN 978-86-7602-009-6
- ^ Welson, S.H. (1968): Incompatibility survey among horticultural plants. Department of Horticulture. University of Saskatchewan, IPSS.
