Википедија

Голден гејт

Голден гејт (енгл. Golden gate, срп. Златна капија) је висећи мост дугачак 2.737 метара који повезује Сан Франциско и Округ Марин. Мост се налази изнад мореуза Голден гејт. Отворен је 27. маја 1937. године. Када је саграђен био је највећи висећи мост на свету. Висок је 227, а широк 27 метара.

Голден гејт
Голден гејт мост са Батери иста
Координате37° 49′ 11″ N 122° 28′ 43″ W / 37.81972° С; 122.47861° З / 37.81972; -122.47861
Премошћује1280 m[1]
МестоСан Франциско, Калифорнија
САД
Карактеристике
Материјалчелик
Дужина2737 m[2]
Ширина27,4 m
Висина227,4 m
Изградња5. јануар 1933. - 19. април 1937.[3]
Пуштен у рад27. мај 1937.; пре 87 година (1937-05-27)
Голден гејт
Голден гејт ноћу

Овај мост је веома важан саобраћајни пут и део је ауто-пута 101 (енгл. US Highway 101). Такође је познато туристичко одредиште. Дневно преко моста пређе око 110.000 аутомобила.[4] Он такође преноси пешачки и бициклистички саобраћај, и означен је као део САД бициклистичке руте 95. Америчко друштво грађевинских инжењера прогласило га је једним од чуда модерног света.[5] Овај мост је један од међународно признатих симбола из Сан Франциска и Калифорније. Првобитно га је дизајнирао инжењер Џозеф Штраус 1917.

Фромеров туристички водич описује мост Голден Гејт као „вероватно најлепши, засигурно најфотографиранији мост на свету.“[6][7] У време отварања 1937. био је и најдужи и највиши висећи мост на свету, са главним распоном од 4.200 ft (1.280 m) и укупном висином од 746 ft (227 m).[8]

Историја

уреди

Трајектна служба

уреди

Пре него што је мост изграђен, једина практична кратка рута између Сан Франциска и данашњег округа Марин била је бродом преко једног дела залива Сан Франциско. Трајектна служба започела је већ 1820. године, са редовно заказаном линијом која је почела 1840-их у сврху транспорта воде до Сан Франциска.[9]

Компанија Сосалито копнена и трајектна служба, покренута 1867. године, на крају је постала Голден Гејт трајектна компанија, подружница Јужнопацифичке железнице, највећа трајектна операција на свету до краја 1920-их.[9][10] Некада само за железничке путнике и кориснике, аутомобилски трајекти Јужнопацифика постали су веома профитабилни и важни за регионалну економију.[11] Трајектни прелаз између пристаништа Хајд стрит у Сан Франциску и трајектног терминала Сосалито у округу Марин трајао је отприлике 20 минута и коштао је 1,00 УСД по возилу, а цена је касније смањена због надметања са новим мостом.[12]

Многи су желели да саграде мост који ће повезати Сан Франциско са округом Марин. Сан Франциско је био највећи амерички град који је и даље услуживан првенствено трајектима. Пошто није имао сталну везу са заједницама око залива, стопа раста града била је испод националног просека.[13] Многи стручњаци су изјавиљивали да се мост не може изградити преко теснаца од 6.700-foot (2.000-metre) метара, који је имао јаке, вртложне плиме и струје, са водом дубоком 372 ft (113 m) метара у средишту канала,[14] и честим јаки ветрови. Стручњаци су сматрали да би жестоки ветрови и заслепљујућа магла спречавали изградњу и употребу.[13]

Замисао

уреди
 
Голден гејт са Форт Појнтом у предњем плану, око 1891

Иако идеја о мосту који се протеже преко Голден гејта није била нова, предлог који је на крају узео маха изнео је у чланку Сан Франциско булитана 1916. бивши студент инжењерства Џејмс Вилкинс.[15] Градски инжењер Сан Франциска проценио је цену на 100 милиона долара (еквивалент $2,3 милијарде данас), што је за то време било непрактично. Он је питао инжењере мостова да ли се може градити за мање.[9] Један који се одазвао, Џозеф Штраус, био је амбициозни инжењер и песник који је за свој дипломски рад пројектовао железнички мост дуг 55 mi-long (89 km) преко Беринговог пролаза.[16] У то време, Штраус је завршио око 400 покретних мостова - од којих је већина била у унутрашњости - и ништа у обиму новог пројекта.[1] Штраусови почетни цртежи[15] били су за масивну конзолу са сваке стране теснаца, повезани централним суспензионим сегментом, за који је Штраус обећао да би могао бити изграђен за 17 милиона долара (еквивалентно $391 милиона данас).[9]

Штраус је провео више од једне деценије прикупљајући подршку у северној Калифорнији.[17] Мост је наишао на противљење, укључујући парнице, из многих извора. Ратно министарство било је забринуто да ће мост ометати бродски саобраћај. Америчка морнарица се бојала је да би судар брода или саботажа моста могли блокирати улаз у једну од њених главних лука. Синдикати су тражили гаранције да ће локални радници бити фаворизовани за грађевинске послове. Јужнопацифичка железница, један од најмоћнијих пословних интереса у Калифорнији, успротивила се мосту као конкуренцији својој трајектној флоти и поднела тужбу против пројекта, што је довело до масовног бојкота трајектне службе.[9]

 
Голден гејт 2012.

У мају 1924. пуковник Херберт Дикајн одржао је друго саслушање о мосту у име војног секретара по захтеву за коришћење савезног земљишта за изградњу. Дикајн је, у име војног секретара, одобрио пренос земљишта потребног за структуру моста и приступне путеве на „Удружење премоштавања Голден Гејта“ и округе Сан Франциско и Марин, очекујући Штраусове даље планове моста.[18] Други савезник је била тек започета аутомобилска индустрија, која је подржавала развој путева и мостова како би се повећала потражња за аутомобилима.[12]

Име моста је први пут употребљено када су о пројекту иницијално дискутовали М.М. О’Шонеси, градски инжењер Сан Франциска, и Штраус 1917. године. Назив је постао званичан усвајањем закона о Мосту Голден Гејт и области аутопута од стране државног законодавства 1923. године, стварајући посебан округ за пројектовање, изградњу и финансирање моста.[19] Сан Франциско и већина округа дуж Северне обале Калифорније придружили су се округу Голден Гејт моста, с изузетком округа Хамболт, чији су се становници противили изградњи моста и промету који би он генерисао.[20]

Галерија

уреди
  •  
    Голден гејт 2013.
  •  
    Голден гејт 2015.
  •  
    Голден гејт 2019
  •  
    Голден гејт 2018
  •  
    Голден гејт 2006.
  •  
    Голден гејт 2014.

Референце

уреди
  1. ^ а б Denton, Harry et al. (2004) "Lonely Planet San Francisco" Lonely Planet, United States. Sterling, Richard; Downs, Tom (2004). San Francisco. Lonely Planet. ISBN 1-74104-154-6. 
  2. ^ Golden Gate Bridge на сајту Structurae
  3. ^ „City of San Francisco Designated Landmarks”. City of San Francisco. Архивирано из оригинала 25. 3. 2014. г. Приступљено 21. 10. 2012. 
  4. ^ „Annual Vehicle Crossings and Toll Revenues, FY 1938 to FY 2011”. Golden Gate Bridge, Highway and Transportation District. Архивирано из оригинала 02. 09. 2014. г. Приступљено 23. 12. 2012. 
  5. ^ „American Society of Civil Engineers Seven Wonders”. Asce.org. 19. 7. 2010. Архивирано из оригинала 2. 8. 2010. г. Приступљено 30. 8. 2010. 
  6. ^ Levine 1993, стр. 118
  7. ^ McGrath, Nancy (1985). Frommer's 1985-86 guide to San Francisco. New York: Frommer/Pasmantier Pub. стр. 10. ISBN 0671526545. 
  8. ^ History.com Editors (2019). Golden Gate Bridge. History. Retrieved June 29, 2020.
  9. ^ а б в г д „Two Bay Area Bridges”. US Department of Transportation, Federal Highway Administration. Приступљено 9. 3. 2009. 
  10. ^ Fimrite, Peter (28. 4. 2005). „Ferry tale – the dream dies hard: 2 historic boats that plied the bay seek buyer – anybody”. San Francisco Chronicle. Приступљено 31. 10. 2007. 
  11. ^ Harlan, George H. (1967). San Francisco Bay Ferryboats. Howell-North Books. 
  12. ^ а б Span, Guy (4. 5. 2002). „So Where Are They Now? The Story of San Francisco's Steel Electric Empire”. Bay Crossings. Архивирано из оригинала 23. 10. 2007. г. Приступљено 31. 10. 2007. 
  13. ^ а б Sigmund, Pete (2006). „The Golden Gate: 'The Bridge That Couldn't Be Built'”. Construction Equipment Guide. Архивирано из оригинала 16. 12. 2019. г. Приступљено 31. 5. 2007. 
  14. ^ Barnard, Hanes, Rubin, Kvitek (18. 7. 2006). „Giant Sand Waves at the Mouth of San Francisco Bay” (PDF). Eos. 87 (29): 285—289. Bibcode:2006EOSTr..87..285B. doi:10.1029/2006EO290003. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 6. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2012. 
  15. ^ а б Owens, T. O. (2001). The Golden Gate Bridge. The Rosen Publishing Group. ISBN 0-8239-5016-6. 
  16. ^ „The American Experience: People & Events: Joseph Strauss (1870–1938)”. Public Broadcasting Service. Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г. Приступљено 7. 11. 2007. 
  17. ^ „Bridging the Bay: Bridges That Never Were”. UC Berkeley Library. 1999. Архивирано из оригинала 18. 7. 2006. г. Приступљено 13. 4. 2006. 
  18. ^ Miller, John B. (2002). Case Studies in Infrastructure Delivery. Springer. ISBN 0-7923-7652-8. 
  19. ^ Gudde, Erwin G. (1949). California Place Names. Berkeley, California: University of California Press. стр. 130. OCLC 37647557. 
  20. ^ „Special District Formed – Golden Gate Bridge and Highway District”. Архивирано из оригинала 19. 03. 2011. г. Приступљено 17. 1. 2015. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Голден_гејт&oldid=27931430”