Врућ ветар
Врућ ветар је југословенска хумористичка телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд 1979. године. Сценарио је написао Синиша Павић, по свом истоименом роману,[1] у сарадњи са Љиљаном Павић, а режирао је Александар Ђорђевић.[2] Серија има 10 епизода које су премијерно емитоване у периоду од 6. јануара до 10. марта 1980. године.[3] При њеном првом приказивању, серија је емитована недељом од 20:00 на Првом програму.[4]
| Врућ ветар | |
|---|---|
 Врућ ветар | |
| Жанр | комедија |
| Формат | Телевизијска серија |
| Продуцентска кућа | Радио-телевизија Београд |
| Сценарио | Синиша Павић Љиљана Павић |
| Режија | Александар Ђорђевић |
| Улоге | Љубиша Самарџић Миодраг Петровић Чкаља Бора Тодоровић Весна Чипчић Жика Миленковић Радмила Савићевић |
| Уводна тема | „Човек и брод“ Оливер Драгојевић |
| Завршна тема | „А сад, адио“ Оливер Драгојевић |
| Композитор | Војкан Борисављевић |
| Земља | СФРЈ |
| Локација | Београд Власотинце Франкфурт |
| Језик | српски |
| Број епизода | 10 |
| Време трајања | ~ 55 минута |
Продукција | |
| Продуцент | Драгољуб Марковић |
| Уредник | Милован Витезовић Љубомир Радичевић |
| Монтажер | Радмила Николић |
| Сниматељ | Мирољуб Поповић |
| Продукција | РТВ Београд |
| Дистрибуција | РТВ Београд |
Емитовање | |
| Емитер | РТВ Београд |
| Прво приказано на | РТБ 1 |
| Премијерно приказивање | 6. јануар — 10. март 1980. |
| Сродно приказивање | Авантуре Боривоја Шурдиловића |
| Профил на IMDb-ју | |
Серија је осим на просторима бивше Југославије емитована у Чехословачкој, Румунији, Бугарској, Аустрији и Мађарској, где је проглашена за најбољу телевизијску серију свих времена.[5][6]
Улога Шурде је Љубиши Самарџићу донела велику популарност. Осамдесетих је у Мађарској проглашен за најбољег глумца где га је на Неп стадиону дочекало 100.000 људи, а после великог успеха серије проглашен је за глумца године и у Бугарској и Румунији.[7] У Мађарској је серија премијерно емитована од 11. децембра 1984. до 12. фебруара 1985. на њивовом јавном сервису МТВ-у.
Упоредо са серијом, снимљен је и филм Авантуре Боривоја Шурдиловића. Завршна тема серије, песма „А сад, адио”, коју је уз грчки инструментал отпевао Оливер Драгојевић, евергрин је југословенске поп музике.
Радња
уреди
Боривоје Шурдиловић „Шурда” (Љубиша Самарџић) одлази из родног Власотинца у Београд, надавши се да ће унапредити своје животне прилике и остварити дугогодишње амбиције. Почиње да живи као подстанар, код ујака (Миодраг Петровић Чкаља) и бабе (Радмила Савићевић). Испоставља се да је живот са њима тек прва у низу многобројних Шурдиних главобоља у белом свету.
Улоге
уреди
|
Епизоде
уреди- „Човек на погрешном месту”
- „Таксиста”
- „Гастарбајтер”
- „Кобни сусрет”
- „Брачни вир”
- „Стан”
- „На барикадама”
- „Проналазак”
- „Бродолом”
- „Шампион”
Награде
уреди- Награду за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости добили су Весна Чипчић за улогу Весне и Љубиша Самарџић за улогу Боривоја Шурдиловића на Филмским сусретима у Нишу 1980. године.[8]
- Љубиша Самарџић је за улогу Боривоја Шурдиловића добио Гран при на филмским сусретима у Нишу 1983. године.[9]
- НР Мађарска - најбоља серија свих времена.
Музика
уредиМузику за серију, као и филм „Авантуре Боривоја Шурдиловића“, компоновао је Војкан Борисављевић[10] a отпевао Оливер Драгојевић. Песме „Човек и брод“ и „А сад адио“ постале су веома популарне и данас се слушају. Песму „А сад адио“, чији је текст написала Љиљана Павић, у серији је певао и Славко Бешић Чупа као и Љубиша Самарџић. Године 2000. сниман је телевизијски филм „А сад адио“ у коме је истоимену песму отпевала Снежана Савић.
Локације
уредиСерија је снимана осам месеци на локацијама у Београду, Власотинцу, Франкфурту и њиховим околинама.
- Берберска радња коју је држао Шурда се налазила у старом граду Београда у Чика Љубиној улици.
- Фиргина кућа се налази на углу улица Јована Рајића и Гружанске на Врачару.
- Стан Бобове љубавнице Афронзине се налази у Немачкој у Франкфурту Goetheplatz 5.
- Сцена када је Крстивоје повезао Шурду, након што се враћао са посла из Ритопека, је снимана на Кружном путу Лештане - Бубањ поток.
- Стамбена зграда у којој се налази Бобов стан је у улици Илије Гарашанина 49.
- Сцене у ексклузивном хотелу снимане су у некадашњем хотелу "Извор" у Аранђеловцу, као и испред самог хотела.
Мађарско издање
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
.JPG)
У Мађарској је ова серија премијерно емитована од 11. децембра 1984. до 12. фебруара 1985. на њиховом јавном сервису МТВ. Серија је тамо постигла велики успех, и била је синхронизована на мађарски језик. Глас Шурди је давао познати мађарски гласовни глумац Ласло Хељеј.[11]
Занимљивости
уреди- Првобитно је планирано да Фиргу игра Данило Бата Стојковић, а Боривоја Шурдиловића Шурду Милан Гутовић.[12]
- Редитељ Александар Ђорђевић је Синиши Павићу за улогу Боривоја Шурдиловића Шурду предложио Љубишу Самарџића са којим до тада није сарађивао.[13]
- Серија је снимана осам месеци.
- Упркос томе што серија има само 10 епизода, радња покрива бар 7 година, јер је Шурдин син на крају серије кренуо у школу.
- За сва имена у уводној шпици није коришћена ошишана латиница, али је редитељ Ђорђевић увек потписиван Djordjević уместо Đorđević.
- Серија је веома популарна и гледана у Мађарској па је синхронизована на мађарском језику као и песма А сад адио коју је отпевао Љубиша Самарџић.[14][15]
- Занимљиво је да се Радмила Савићевић која је тумачила Шурдину бабу појавила у свим епизодама, а ни у једној се не помиње име улоге коју тумачи.
- Занимљиво је да су неки глумци тумачили по две споредне епизодне улоге. На пример, Иван Бекјарев у једној епизоди на почетку серије глуми фудбалера, а при крају серије је глумио конобара у отменом хотелу.
- Инспирација за лик Шурде био је брица Живојин Биџић Биџа из Власотинца.[16]
- Миодраг Петровић Чкаља у серији Шурдин ујак Фирга је од Радмиле Савићевић, која му у серији глуми мајку старији скоро две године, иначе су обоје рођени у Крушевцу.
Извори
уреди- ^ „Синиша Павић - биографија”. domace.serije.co.rs. Архивирано из оригинала 05. 08. 2012. г. Приступљено 24. 7. 2013.
- ^ „Врућ ветар - домаћа серија”. domace.serije.co.rs. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ „Врућ ветар”. imdb.com. Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ „ТВ програм”. Борба. Београд. 6. јануар 1980. Приступљено 29. мај 2024. „Вест на десној половини странице.”
- ^ „Синиша Павић”. kosutnjakfilm. Архивирано из оригинала 17. 07. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „"Врућ ветар" се репризира у Хрватској”. nadlanu.com. Приступљено 17. 9. 2013.
- ^ „Веровали или не: Серија "Врућ ветар" и даље најпопуларнија у Мађарској!”. telegraf.rs. Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ „Једна од најпрестижнијих акција ТВ новости, Глумачки пар, ОНА и ОН, бележи 40 година”. tv.novosti.rs. Приступљено 8. 7. 2013.
- ^ „„Мирис кише на Балкану“ у најужем кругу за „Еми“”. novosti.rs. Приступљено 8. 7. 2013.
- ^ „Војкан Борисављевић: Одисеја се наставља”. gloria.rs. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 18. 7. 2013.
- ^ „AMIKOR KITÖRT A SURDA-LÁZ: 40 ÉVE DEBÜTÁLT ITTHON A FORRÓ SZÉL” [Прва појава Шурде: пре 40 година је премијерно приказан Врућ ветар]. Újságmúzeum (на језику: мађарски). 4. март 2024. Приступљено 29. мај 2024.
- ^ „Највећа тајна српске телевизије: Ево ко је требало да глуми легендарног Шурду, а ко чувеног ујака Фиргу!”. espreso.rs. Приступљено 14. 9. 2017.
- ^ „Љубиша Самарџић од Шурде до деда-Љубе”. mail-archive.com. Приступљено 24. 7. 2013.
- ^ „Врућ ветар и даље најпопуларнија серија у Мађарској”. vesti-online.com. Приступљено 24. 7. 2013.
- ^ „Ljubiša Samardžić – Forró Szél – Surda-Dal”. discogs.com. Приступљено 24. 7. 2013.
- ^ Шурда из Врућег ветра настао по Биџи из Власотинца (Курир, 22. октобар 2019)
Спољашње везе
уреди- Врућ ветар на сајту IMDb (језик: енглески)
- Врућ ветар („РТС“ 26. август 2011)