Википедија

Бронза

Бронза је назив за велики број легура бакра, најчешће с калајем, али и са другим елементима као што су фосфор, манган, алуминијум и силицијум.[1][2] Од овога је изузетак легура с цинком која се обично назива месинг. Пре открића гвожђа била је најважнији метал, па је према њој добило назив и бронзано доба.[3]

Разни примери бронзаних уметничких дела кроз историју

Бронза је мешавина бакра и калаја која, када се изгланца, изгледа као злато. Династија Шанг је стекла моћ обрадом бронзе, јер је бронза тврд метал који се може употребити на много начина - за оруђе, кућне посуде и оружје. Бронза је коришћена и за украсе, уметничке и верске предмете. Изливала се у глинене калупе са изрезбареним шарама. Бронза је у целом свету представљала велики технолошки напредак.

Археолошки период у којем је бронза била најтврђи метал у широкој употреби познат је као бронзано доба. Почетак бронзаног доба у Индији и западној Евроазији конвенционално се датира у средину 4. миленијума пне, и у почетак 2. миленијума п. н. е. у Кини;[4] другде се постепено ширио по регионима. Након бронзаног доба следило је гвоздено доба почев од око 1300. године п. н. е. и достигавши већи део Евроазије око 500. године п. н. е, иако је бронза и даље имала много ширу употребу него што је то случај у модерно доба.

Будући да су историјски комади често израђивани од месинга (бакра и цинка) и бронзе са различитим композицијама, модерни музејски и научни описи старијих предмета уместо тога све чешће користе уопштени термин „легура бакра“.[5]

Етимологија

уреди
 
Хоумуву динг (), највећи древни бронзани објекат икад пронађен; 1300–1046. п. н. е; Кинески национални музеј у Пекингу. Назив овог објекта је заснован на натпису са његовог унутрашњег зида, који гласи Hòumǔwù, са значењем 'краљица мајка Ву'
 
Оруђе из бронзаног доба

Реч бронза (1730–40) је позајмљена из средњофранцуског bronze (1511), која потиче од италијанске речи bronzo 'бели метал, плех' (13. век, преведено на средњовековни латински као bronzium) од било:

  • bróntion, повратна формација из византијског грчког brontēsíon (βροντησίον, 11. век), можда из Brentḗsion (Βρεντήσιον, ’Бриндизи’, познат по својој бронзи)[6][7] или првобитно:
  • у својој најранијој форми од староперсијског birinj, biranj (برنج, 'месинг', модерни berenj) и piring (پرنگ) 'бакар',[8] из којег су такође произашла грузијска реч brinǯi (ბრინჯი), турска pirinç, и јерменска brinj (բրինձ), што такође значи ’бронза’.

Историја

уреди
 
Ризница бронзаних секира из бронзаног доба пронађена у модерној Немачкој. Ово је био врхунски алат тог периода, а сматра се и да је коришћен као залиха вредности.
 
Римски бронзани ексери са магичним знаковима и натписима, 3.-4. век.

Откриће бронзе омогућило је људима да стварају металне предмете који су били тврђи и издржљивији него што је раније било могуће. Бронзани алати, оружје, оклоп и грађевински материјали попут украсних плочица били су тврђи и издржљивији од својих претходника од камена и бакра („халколита“). У почетку је бронза израђивана од бакра и арсена, формирајући арсенову бронзу, или од природно или вештачки помешаних руда бакра и арсена,[9] при чему су најранији артефакти до сада познати из 5. миленијум п. н. е. нађени на Иранској висоравни.[10] Тек касније је коришћен калај, који је постао главни небакарни састојак бронзе у касном 3. миленијуму п. н. е.[11]

Прелаз на гвожђе

уреди

Иако је бронза углавном тврђа од кованог гвожђа, са тврдоћом по Викерсу од 60–258 насупрот 30–80,[12] бронзано доба је уступило место гвозденом добу након озбиљног поремећаја у трговини калајом: миграција становништва од око 1200–1100. п. н. е. редуковала је испоруке калаја око Медитерана и из Британије, ограничавајући залихе и повећавајући цене.[13] Како се уметност рада у гвожђу побољшавала, гвожђе је постајало све јефтиније и побољшавало се у квалитету. Kултуре напредовале од ручно кованог гвожђа до машински кованог гвожђа (обично направљеног помоћу механичких чекића са погоном на воду). Временом су ковачи научили како се израђује челик. Челик је јачи од бронзе и дуже држи оштру ивицу.[14]

Бронза се још увек користила током гвозденог доба, и наставила је да се користи у многе сврхе све до данас.

Састав

уреди
 
Бронзано звоно са видљивом кристалитном структуром.

Постоји много различитих легура бронзе, али обично модерна бронза чини 88% бакра и 12% калаја.[15] Алфа бронза се састоји од алфа чврстог раствора калаја у бакру. Алфа бронзане легуре од 4-5% калаја користе се за израду новчића, опруга, турбина и лопатица. Историјске „бронзе“ су врло променљивог састава, јер је већина металаца вероватно користила било који отпад који је био при руци; метал енглеског глостерског свећњака из 12. века је бронза која садржи мешавину бакра, цинка, калаја, олова, никла, гвожђа, антимона, арсена са необично великом количином сребра - између 22,5% у основи и 5,76% у посуди испод свеће. Пропорције ове смеше сугеришу да је свећњак направљен од залихе старих новчића. Бенинске бронзе су заправо месинг, а романска крстионица у цркви Светог Бартоломеја у Лијежу описана је и као бронза и као месинг.

У бронзаном добу су се уобичајено користила два облика бронзе: у ливењу се користила „класична бронза“ са око 10% калаја; а „мека бронза“ са око 6% калаја је искивана из полуга ради прављења лимова. Оштрице оружја одливано је углавном од класичне бронзе, док су шлемови и оклопи ковани од меке бронзе.

Трговачка бронза (90% бакра и 10% цинка) и архитектонска бронза (57% бакра, 3% олова, 40% цинка) исправније се сматрају легурама месинга, јер садрже цинк као главни легирајући састојак. Оне се често користе у архитектонским апликацијама.[16][17]

Бизмутова бронза је легура бронзе са саставом од 52% бакра, 30% никла, 12% цинка, 5% олова и 1% бизмута. Она може да се добро исполира и тако се понекад користи у светлосним рефлекторима и огледалима.[18]

Пластична бронза садржи значајну количину олова, што побољшава пластичност,[19] коју су можда користили стари Грци у својој бродској конструкцији.[20]

Силицијумска бронза има састав Si: 2,80-3,80%, Mn: 0,50-1,30%, Fe: 0,80% макс., Zn: 1,50% мак., Pb: 0,05% макс., Cu: остатак.[21]

Остале бронзане легуре укључују алуминијумску бронзу, фосфорну бронзу, манганску бронзу, метал звона, арсеничну бронзу, метал спекулума и легуре чинела.

Особине

уреди

Бронзе су обично растегљиве легуре, знатно мање крте од ливеног гвожђа. Типично бронза оксидира само површински; када се једном формира слој бакар оксида (који на крају постаје бакар карбонат), основни метал је заштићен од даље корозије. То се може видети на статуама из хеленистичког периода. Међутим, ако се формира хлорид бакра, начин корозије назван „бронзана болест“ на крају ће је потпуно уништити.[22] Легуре на бази бакра имају ниже тачке топљења од челика или гвожђа и лакше се производе од њихових саставних метала. Оне су генерално гушће за око 10 посто од челика, мада легуре које користе алуминијум или силицијум могу бити нешто мање густе. Бронза је бољи проводник топлоте и електричне енергије од већине челика. Цена легура на бази бакра је углавном већа од цене челика, али нижа од легура на бази никла.

Извори

уреди
  1. ^ Smithells Metals Reference Book, 8th Edition, ch. 22
  2. ^ Knapp, Brian. (1996) Copper, Silver and Gold. Reed Library, Australia.
  3. ^ Ancient Blacksmiths, the Iron Age, Damascus Steels, and Modern Metallurgy Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2007)
  4. ^ Robert L. Thorp, China in the Early Bronze Age: Shang Civilization, University of Pennsylvania Press (2013).
  5. ^ „British Museum, "Scope Note" for "copper alloy"”. British Museum. Архивирано из оригинала 18. 8. 2014. г. Приступљено 14. 9. 2014. 
  6. ^ Henry and Renée Kahane, "Byzantium's Impact on the West: The Linguistic Evidence", Illinois Classical Studies 06 (2) 1981, p. 395.
  7. ^ Originally M.P.E. Berthelot, "Sur le nom du bronze chez les alchimistes grecs", in Revue archéologique, 1888, pp. 294–98.
  8. ^ Originally Karl Lokotsch, Etymologisches Wörterbuch der europäischen Wörter orientalischen Ursprungs. (Heidelberg: Carl Winter’s Universitätsbuchhandlung, 1927), p. 1657.
  9. ^ Tylecote, R.F. (1992). A History of Metallurgy, Second Edition. London: Maney Publishing, for the Institute of Materials. ISBN 978-1-902653-79-2. Архивирано из оригинала 2015-04-02. г. 
  10. ^ Thornton, C.; Lamberg-Karlovsky, C.C.; Liezers, M.; Young, S.M.M. (2002). „On pins and needles: tracing the evolution of copper-based alloying at Tepe Yahya, Iran, via ICP-MS analysis of Common-place items.”. Journal of Archaeological Science. 29 (12): 1451—60. doi:10.1006/jasc.2002.0809. 
  11. ^ Kaufman, Brett. „Metallurgy and Ecological Change in the Ancient Near East”. Backdirt: Annual Review. 2011: 86. 
  12. ^ Smithells Metals Reference Book, 8th Edition, ch. 22
  13. ^ Clayton E. Cramer. What Caused The Iron Age? Архивирано 2010-12-28 на сајту Wayback Machine claytoncramer.com. December 10, 1995
  14. ^ Oleg D. Sherby and Jeffrey Wadsworth. Ancient Blacksmiths, the Iron Age, Damascus Steels, and Modern Metallurgy Архивирано 2007-06-26 на сајту Wayback Machine. Tbermec 2000, Las Vegas, Nevada December 4–8, 2000. Retrieved on 2012-06-09.
  15. ^ Knapp, Brian. (1996) Copper, Silver and Gold. Reed Library, Australia.
  16. ^ „Copper alloys”. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 14. 9. 2014. 
  17. ^ „CDA UNS Standard Designations for Wrought and Cast Copper and Copper Alloys: Introduction”. Архивирано из оригинала 24. 9. 2013. г. Приступљено 14. 9. 2014. 
  18. ^ „Bismuth Bronze”. Архивирано из оригинала 16. 3. 2015. г. Приступљено 14. 9. 2014. 
  19. ^ plastic bronze definition of plastic bronze in the Free Online Encyclopedia
  20. ^ Adams, Jonathan R. (2012). „The Belgammel Ram, a Hellenistic-Roman BronzeProembolionFound off the Coast of Libya: test analysis of function, date and metallurgy, with a digital reference archive” (PDF). International Journal of Nautical Archaeology. 42 (1): 60—75. CiteSeerX 10.1.1.738.4024  . doi:10.1111/1095-9270.12001. Архивирано (PDF) из оригинала 2016-08-28. г. 
  21. ^ ASTM B124 / B124M – 15. ASTM International. 2015. 
  22. ^ „Bronze Disease, Archaeologies of the Greek Past”. Архивирано из оригинала 26. 2. 2015. г. Приступљено 14. 9. 2014. 

Литература

уреди
  • Bayley, J. (1990) "The Production of Brass in Antiquity with Particular Reference to Roman Britain" in Craddock, P.T. (ed.) 2000 Years of Zinc and Brass London: British Museum
  • Craddock, P.T. and Eckstein, K (2003) "Production of Brass in Antiquity by Direct Reduction" in Craddock, P.T. and Lang, J. (eds) Mining and Metal Production Through the Ages London: British Museum
  • Day, J. (1990) "Brass and Zinc in Europe from the Middle Ages until the 19th century" in Craddock, P.T. (ed.) 2000 Years of Zinc and Brass London: British Museum
  • Day, J (1991) "Copper, Zinc and Brass Production" in Day, J and Tylecote, R.F (eds) The Industrial Revolution in Metals London: The Institute of Metals
  • Rehren, T. and Martinon Torres, M. (2008) "Naturam ars imitate: European brassmaking between craft and science" in Martinon-Torres, M and Rehren, T. (eds) Archaeology, History and Science Integrating Approaches to Ancient Material: Left Coast Press
  • Scott, David A. (2002). Copper and bronze in art: corrosion, colorants, conservation. Getty Publications. ISBN 978-0-89236-638-5. 

Спољашње везе

уреди
 
Бронза на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бронза&oldid=28846966”