Бољев Дол
Бољев Дол или Баљев Дол (буг. Болев дол) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2022. био је 1 становник.
Бољев Дол | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Општина | Димитровград |
Становништво | |
— 2022. | 1 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 07′ 02″ С; 22° 55′ 10″ И / 43.117333° С; 22.9195° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака | PI |
Име
уредиПрема легенди село је добило назив од црновунаца (некадашњих овчара). Они су били у сталној потрази за идеалним местом за становањем. Та потрага је трајала доста дуго, али никако нису могли да нађу такво место. Напокон су нашли идеално место: ливаде препуне сочне траве за њихове овце и бројне потоке и изворе којима су утољивали своју и жеђ својих оваца. То место назваше Бољев Дол (најбољи до) и ту се настанише. Од тог доба па све до 01.01.1966. село се тако и звало. 01.01.1966. нечијом грешком (у писању или читању) село добија име Баљев Дол. О промени назива нису упознати ни у Општини Димитровград, иако им из Републичког завода за статистику шаљу Регистар насеља како би ажурирали и документовали грешке и промене. Насељу је враћено старо име 2008. године (Сл. лист Г. Ниша 79/08).
Географија
уредиБољев Дол се налази на крајњем југоистоку Србије у пиротском округу у Општини Димитровград. Налази се на 43°7'4" северно од екватора и 22°55'17" источно од почетног меридијана. На надморској висини од 870 метара (према сателиту) или 841 метар према ауто навигацији. Село се сместило у котлину обавијену јасеновом шумом. Овако ушушкано није видљиво ни из непосредне близине ни са Гугловог сателита. Налази се на тачно 40 km од Пирота (преко Планинарског дома) и на 30-35 km од Димитровграда.
Према попису становништва из 1948. године, Бољев Дол је имао 251 становника.
Демографија
уредиУ насељу Бољев Дол живи 5 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 59,9 година (55,8 код мушкараца и 66,0 код жена). У насељу је 2002. године било 5 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,60.
Ово насеље је у потпуности насељено Бугарима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 0 | 1 | ||
75—79 | 1 | 1 | ||
70—74 | 0 | 2 | ||
65—69 | 0 | 1 | ||
60—64 | 0 | 0 | ||
55—59 | 0 | 0 | ||
50—54 | 0 | 0 | ||
45—49 | 0 | 1 | ||
40—44 | 0 | 0 | ||
35—39 | 1 | 0 | ||
30—34 | 0 | 0 | ||
25—29 | 0 | 0 | ||
20—24 | 0 | 0 | ||
15—19 | 0 | 0 | ||
10—14 | 0 | 0 | ||
5—9 | 0 | 0 | ||
0—4 | 0 | 0 | ||
Просек : | 59,5 | 70,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 6 | 0 | 1 | 4 | 1 | 0 |
УКУПНО | 8 | 1 | 2 | 4 | 1 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 3 | 3 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 4 | 4 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Знаменитости
уредиУ селу се налази црквица Светог Архангела Михаила, који је заштитник села и сеоска слава. По усменим предањима мештана црква датира из 12. (или 14.) века. Непосредно поред цркве налази се извор, који и данас кваси и руши темеље цркве. Након Другог светског рата, када је почео да се топи снег са планине, потпомогнут извором, претила је опасност да црква буде однесена. Омладинци који су тада живели у селу изашли су да спасу цркву и скренули су воду. Због овог чина били су кажњени. Након извесног времена ситуација се поновила. Сада нико није смео да спречи катастрофу. Трагедија се догодила, вода је у неповрат однела многе вредне предмете и два зида цркве. Два иконописана зида су до краја 80-их година, била изложена сунцу и киши, када црква бива стављена под заштиту државе. Мајстори који су радили на рестаурацији нису ваљано одрадили свој посао. Опет по предању мештана, нашли су златан мач у једном од два гроба који се налазе непосредно поред цркве. Новоизграђени зидови и данас нису иконописани.
У селу се још налази и чесма која датира из турског времена. Њу је саградио турски ага чији је конак био у селу удаљеном 5 km од овог села. Њему се ова вода толико допала, да је саградио чесму на којој је слуга свакодневно точио воду и носио је свом господару. Ова чесма, колико је познато, никада није пресушила. Вода са ове чесме има и лети и зими приближну температуру и веома је лака за пиће. Неки неразумни људи, у потрази за златом, копали су поред темеља и резервоара. На тај начин могли су да униште највеће сеоско богатство.
У селу и око њега налази се 11 камених крстова (не рачнајући она два поред цркве), које су нажалост оскрнавили и оборили опет трагачи за златом.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.