Бошко Милин
Бошко Милин (Београд, 1966 — Београд, 12. октобар 2021) био је српски универзитетски професор, драматург, позоришни критичар, сценариста и преводилац.
| Бошко Милин | |
|---|---|
 Дивна Вуксановић и Бошко Милин | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1966. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
| Датум смрти | 12. октобар 2021. (55 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Научни рад | |
| Поље | театрологија |
| Институција | Факултет драмских уметности |
| Познат по | Лавиринти експресионизма радио драме |
| Награде | Две Стеријине награде |
Биографија
уредиДипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности као студент генерације 1989.[1] Магистрирао је театрологију на тему раних драма Јосипа Кулунџића на матичном факултету.[1] Био је стипендиста владе Републике Аустрије за проучавање позоришне уметности у периоду 1991. до 1993. године.[1][2]
На ФДУ је радио као редовни професор и предавао је предмете Позоришна и радио драматургија, Упоредна анализа драматургије медија и Методи научног проучавања.[1]
Објавио је низ текстова у Зборнику Факултета драмских уметности, листовима Сцена и Театрон.[1]
Био је критичар трећег програма Радија Београд.[1]
Милин је био драматург Theater zum Fürchten из Беча и Народног позоришта у Београду.
Написао је сценарио за Вуков школски час крајем 2008 године.[3]
Он је два пута (2008. и 2010) био добитник Стеријине награде за позоришну критику „Миодраг Кујунџић”.[1] Такође је био селектор Стеријиног позорја 2001, 2002. и 2018.[1][4]
Ван земље је објављивао у зборницима: The Changing Scene - Theatre and Performance in Eastern Europe Between Engagement and Escapism и Le théâtre d’ajourd’hui en Bosnie-Herzegovine, Croatie, Serbie et au Monténégro – Entre l’engagement et la fuite, Revue des Études slaves, Institut d’Études slaves, Paris-Sorbonne.[5]
Дела
уреди- Књиге
- Радио драме
- Друго
- После милион година, адаптација, 1995.[9]
- Пацијенти младог Кирилова, драмска обрада сцене Јосипа Кулунџића[8]
- Роберт Бентон: конвенција као надахнуће, есеј објављен у зборнику „Светло у тами: Нови Холивуд” 1991. године
- Краљица Марго, Народно позориште Београд, либрето за балет
- Јован Христић - позоришни критичар и професор позоришне критике, сепарат[10]
- Преводи
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж „mr Boško Milin | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-10.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Rane drame Josipa Kulundžića : magistarski rad :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-10.
- ^ „IN MEMORIAM БОШКО МИЛИН | Стеријино позорје” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-10.
- ^ „Neki novi pisci i nova pozorišta”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2021-11-10.
- ^ „Preminuo Boško Milin poznati dramaturg i profesor na FDU”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-10.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Lavirinti ekspresionizma : rane drame Josipa Kulundžića :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-10.
- ^ „Omladinsko pozorište DADOV”. dadov.rs. Приступљено 2021-11-10.
- ^ а б в г д „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-10.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-10.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Јован Христић - позоришни критичар и професор позоришне критике :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-10.
- ^ а б в г д „Gospodstven i nerazmetljiv”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2021-11-10.
