Бели орлови (паравојна формација)

Бели орлови, такође познати као Осветници, били су српска паравојна формација које је основао режисер Драгослав Бокан.[1] У ратовима деведесетих су сарађивали са шешељевцима и другим српским војним и паравојним формацијама.[2]

Бели орлови
Грб Белих орлова
Постојање1990–1999.
Земља СФР Југославија
 СР Југославија
Врстадобровољци
Ангажовање
Команданти
КомандантДрагослав Бокан
Командант 2Милан Лукић

Историја

уреди

Бели орлови су основани крајем 1990. године. Ознака јединице је био бели двоглави орао на црвеном штиту. Учествовали су у нападима на место Слатина у западној Славонији, Ловас у октобру и Вуковар у новембру 1991.[3]

Паравојне јединице су одговорне за неке од најбруталнијих аспеката „етничког чишћења”. Две јединице које су одиграле главну улогу у кампањи „етничког чишћења” у БиХ.[4]
— извештај Уједињених нација

Улога у рату у БиХ

уреди

Током рата у Босни и Херцеговини, јединице Белих орлова су учествовале у нападима на муслиманске паравојне јединице које су окупирале Бијељину, и одбрани Вишеграда. Одређене припаднике формације терете за масакр у Вишеграду[5], масакр у Фочи[6], и за злочине у Гацку[7]. Осуђено је неколико виших официра. У пролеће и лето 1992. године шешељевци су, заједно са аркановцима учествовали у преузимању Зворника од муслиманских паравојних јединица. Убијено је до 300 наоружаних Муслимана који су нелегално држали Зворник у страховлашћу.

Тужилаштво тврди да су ова убиства била подстакнута Шешељевим говором, што је одбачено на Хашком суду.[8] Један од најкрвавијих злочина на подручју БиХ се догодио у Вишеграду јуна 1992. када су Бели орлови закључали више десетина цивила (стараца, жена и деце) у једну кућу и запалили.[9] Постоје извештаји и да су Бели орлови водили сабирни логор у Лијешћу, код Брода, што није доказано.[10]

Такође су одговорни за отмицу у Штрпцима фебруара 1993, када је из воза БеоградБар отета и убијена група Муслимана из Србије и Црне Горе.[тражи се извор]

Улога у рату на Косову

уреди

Шешељеви Бели орлови се помињу међу паравојним формацијама за које се сматра да су биле активне током рата на Косову. „Human Rights Watch” верује да је Служба државне безбедности помагала у организацији и наоружавању ових и других паравојних јединица.[11]

Извештај ОЕБС-а наводи да су Бели орлови, заједно са „Аркановим тигровима”, учествовали у прогону и убиствима албанског становништва Пећи.[12]

Суђења

уреди

Многи припадници Белих орлова су оптужени за ратне злочине пред Међународним судом.[13][14][15] Милан Лукић је добио доживотну затворску казну а Средоје Лукић тридесет година затвора, за акције у Белим орловима, посебно за масакр у Вишеграду, као и друга кривична дела. Митар Васиљевић је добио петнаест година затвора.[16]

Извори

уреди
  1. ^ Радио Слободна Европа - Паравојне формације
  2. ^ Профил Војислава Шешеља, BBC
  3. ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 43.
  4. ^ „The policy of ethnic cleansing (Final report of the United Nations Commission of Experts)”. Архивирано из оригинала 04. 05. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2013. 
  5. ^ „"Updates From the International Criminal Courts" (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 07. 2012. г. . стр. 40, 20 July 2007, American University Washington College of Law: War Crimes Research Office
  6. ^ „Testimony of Witness 52, Transcript of 27 March 2000”. Приступљено 9. 4. 2013. 
  7. ^ „Testimony of Witness 192, Transcript of 4 May 2000”. Приступљено 9. 4. 2013. 
  8. ^ „Detalji optužnice protiv Šešelja”. 14. 02. 2003. Приступљено 9. 4. 2013. 
  9. ^ „ICTY: Milan Lukić and Sredoje Lukić judgement” (PDF). 
  10. ^ „Prison Camps”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2013. 
  11. ^ Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Rights Watch-a)
  12. ^ „Kosovo: kako viđeno, tako rečeno” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2010. г.  (Izveštaj OEBS-a)
  13. ^ "AU Washington College of Law: War Crimes Research Office - ICTY Status Reports" 21 February 2006, from Internet Archive
  14. ^ Croatian "Evening News" 9 September 2001, from Internet Archive
  15. ^ "Indictment: Milan Lukić, Sredoje Lukić and Mitar Vasiljević" Case No. IT-98-32-I, International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia
  16. ^ "Mitar Vasiljević Sentenced to 15 Years’ Imprisonment" International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia

Литература

уреди