Бапска
Бапска је насељено место у саставу града Илока, у западном Срему, Вуковарско-сремска жупанија, Република Хрватска.
Бапска | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Вуковарско-сремска |
| Град | Илок |
| Област | Срем |
| Становништво | |
| — 2011. |  928 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 11′ 50″ С; 19° 15′ 41″ И / 45.19724550430886° С; 19.261272685743596° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 147 m |
  Бапска Бапска на карти Хрватске | |
 Бапска Бапска на карти Вуковарско-сријемске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32235 Бапска |
| Позивни број | +385 32 |
Историја
уредиПре територијалне реорганизације у Хрватској се налазила у саставу старе општине Вуковар.
Културно историјски споменици
уредиНа локалитету Градац, откривено је вишеслојно праистиријско насеље, које у првој фази припада сопотској, а касније винчанској култури. У оба су стратума сачувани су остаци темеља распоређених у више нивоа и много предмета од керамике, камена и кости. Градац је био деломично насељен у енеолиту (преткласична баденска култура и класична вучедолска култура). Из бронзаног доба остало је трагова само у мањем делу насобинског простора и то из времена позног бронзано доба. Остаци класичне баденске културе нађени су на брегу Викаревцу.
Пре доласка Турака Бапска је била део воћарског властелинства које се простирало од Дунава до Босута. Под турском влашћу била је средиште католичке жупе Св. Марије, која 1623. опрема извештају визитатора бискупа Петра Масаречија имала више од 2.000 жупљана, сместених у 9 насеља.
За време рата 1664. године становници су напустили Бапску. После рата вратили су се у свој крај, али су насеља померили више према северу.
На гробљу у Бапској налази се капела Мајке Божије, један од највреднијих споменика романике у континенталној Хрватској. Па првобитну романичку капелу дозидан је готички део са звоником. Сводови и носачи Цркве су барокни.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Бапска је имала 928 становника.[1]
Становништво се претежно бави пољипривредом. Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 1.313 становника[2] који су живели у 407 породичних домаћинстава.[3]
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[4]
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| бр. становника | 1090 | 1275 | 1256 | 1447 | 1504 | 1642 | 1784 | 1752 | 1769 | 1784 | 1948 | 1944 | 1699 | 1624 | 1313 |
- Напомена: Од 1857. до 1961. садржи податке бивше насеље Новак.
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Бапска је имало 1.624 становника, следећег националног састава:
Извори
уреди- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 6. 3. 2017.
- ^ Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske: Popis stanovništva 2001. (језик: хрватски)
- ^ Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske: Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001. (језик: хрватски)
- ^ „Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 30. 09. 2020.
Литература
уреди- Ђ. Сабо: Споменици прошлости у Сријему. Савременик 1916 1-2
- Р. Р. Шмит:Die Burg Vučedol, Загреб 1945.
- С. Димитријевић, Сопотсло-ленђелска култура, Загреб 1968.
