Алфонсо XI од Кастиље

Алфонсо XI од Кастиље (Саламанка, 13. август 1311 — Гибралтар, 26. март 1350) био је краљ Круне Кастиље (1312—1350). Био је син кастиљског краља Фернанда IV од Кастиље и португалске принцезе Канстанце Португалске. Алфонсо је био познат и под надимком Праведни.

Алфонсо XI од Кастиље
Алфонсо XI од Кастиље
Лични подаци
Пуно име	Алфонсо XI Фернандез Праведни од Кастиље
Датум рођења	(1311-08-13)13. август 1311.
Место рођења	Саламанка, Круна Кастиље
Датум смрти	26. март 1350.(1350-03-26) (38 год.)
Место смрти	Гибралтар, Круна Кастиље
Гроб	у Севиљи
Породица
Супружник	Констанца Мануел, Марија Португалска
Потомство	Педро I од Кастиље, Енрике II од Кастиље, Fadrique Alfonso, Lord of Haro, Tello Alfonso, Lord of Aguilar de Campoo, Санчо Алфонсо, 1. гроф од Албуркерка, Pedro de Aguilar
Родитељи	Фернандо IV од Кастиље Констанца Португалска
Династија	Бургундије
Краљ Круне Кастиље
Период	1312−1350
Претходник	Фернандо IV од Кастиље
Наследник	Педро I од Кастиље

Алфонсов кип

Под регентством

Алфонсов отац Фернандо IV од Кастиље је умро 7. септембра 1312. у Хаену, а једногодишњи Алфонсо је наследио престо. У земљи су избили нереди, али на крају су за регенте одабрани: Педро, Алфонсов стриц, Хуан, стриц Алфонсовог оца, Алфонсова мајка Констанца и Алфонсова баба Марија де Молина. Убрзо потом 18. новембра 1313, у Сахагуну, Алфонсу умире мајка. Марија де Молина је уз помоћ своје мудрости успела да одржи мир у земљи. Хуан и Педро су умрли 1319. године, а Марија 1. јула 1321. године.

Устанак против Алфонса

У земљи је после тога почео прави грађански рат. Ачфонсо је у то време био под заштитом витезова у Ваљадолиду, а 1325, када је напунио 14 година он је објавио да је пунолетан и да треба да дође на власт. Кастиља је у то време била у очајном стању. Да ствар буде још гора држава је банкротирала. Пљачкаши су све чешће пљачкали насеља, а у било је и корупције. Сем тога је све више падао број становника Кастиље. Алфонсо је био у тешкој ситуацији, а онда је намамио једног коловођу устанка Хуана Непоштеног, сина бившег Алфонсовог регента Хуана, у своју палату, где га је убио. Слично је поступио и са осталим вођама побуне, међу којима је био и унук Фернанда III од Кастиље, Хуан Мануел.

Алфонсо у Реконкисти

Друга опсада Гибралтара

Главни чланак: Друга опсада Гибралтара

Маври из Гранаде су искористили ситуацију у држави почели да врше препаде по Кастиљи. Године 1313. Исмаило I, емир Гранаде, који је 1314. године свргнуо свог стрица Насра опсео је Гибралтар. Он је тиме објавио џихад Кастиљи. Исмаилова војска је убрзо после стизања на бојно поље почела да поткопава градске бедеме. Регент Педро је у то време послао војску да пљачка Емират Гранаду, док се он налазио у Кордоби. Чим је добио вест о овој опсади отишао је у Севиљу да скупља војску и флотилу за одбрану града. Исмаило се, чим је добио вест да кастиљска војска долази у помоћ граду, повукао. После тог пораза Исмаило је морао да плаћа данак Кастиљи, чија је војска наставила пљачкање емирата.

Битка код Тебе

Битка код Тебе

Алфонсо је 1327. године почео кампању против емира Мухамеда IV од Гранаде, а придружио му се енглески војсковођа Џејмс Дуглас. 25. августа 1330. године дошло је до битке код града Тебе где је Алфонсо однео блиставу победу тако да се кампања завршила 1333. године.

Трећа опсада Гибралтара

Абд ел Малик Абд ел Вахид, нови султан Марнинда је по позиву Мухамеда IV од Гранаде у фебруару 1333. године са 7 000 људи опсео Гибралтар. Гувернер града Васко Перез де Меира је био керупционаш, па пошто је покрао сав градски буџет, није имао новца да купи храну, пошто град није имао довољно залиха хране. Сем тога грађани су били изненађени опсадом. У то време избио је устанак у централној и северној Кастиљи, па Алфонсо није и мао војске коју би послао у помоћ граду. На крају је послао у помоћ 21 пловило. Дон Васко је у то време кренуо у бег, али су га ухватили у долини реке Гвадалете. Марнинди однели две победе над бедном кастиљском флотом и бомбардовали град. Васко је да би се ослободио морао да нареди становницима Гибралтара да се предају што су ови и учинили 17. јуна, а он је побегао у Мароко.

Мапа Четврте опсаде Гибралтара

Четврта опсада Гибралтара

26. јуна Алфонсо је опсео Гибралтар, који су бранили Марниндски султан и Мухамед IV од Гранаде, који нису били спремни за опсаду. Битка је почела искрцавањем кастиљских недисциплинованих снага на западне оштећене бедеме Гибралтара, а при том искрцавању је због олује погинуло 1 500 људи. Алфонсо је на почетку опсаде почео да се повлачи пред мавријском армијом и повукао се неколико миља. У том повлачењу је заробљен део Алфонсових војника. После тога је кренуо у напад и ослободио своје људе. Алфонсова војска је била веома мала па није успела да се пробије кроз мавријску војску и да приђе граду, али је успела да спречи долазак хране у град. Глад је убрзо захватила и Алфонсову војску. Алфонсо је после тога кренуо у повлачење и стигао на источне бедеме града. После тога Алфонсо почиње да побеђује, али 25. августа Маври су Алфонсу понудили четворогодишњи мир, на шта је овај пристао. Емират Гранада је био ослабљен овом опсадом, а Мухамеда су истог дана убили незадовољни племићи и на престо довели Јусуфа I.

Битка код Тарифе

Уместо да рат са Маврима почне 1337. године почео је 30. октобра 1340. године, код града Тарифе нападом Алфонса од Кастиље и Алфонса IV од Португалије на марниндског султана Абу ел Хасана и на емира Гранаде Јусуфа I. Јусуф је био приморан да побегне са бојног поља, а Марнинди да престану да нападају Кастиљу.

Односи са Арагоном

Године 1339. Алфонсо од Кастиље је са Арагоном склопио савез против Мајорке, под условом да му Арагон помогне у рату против Марнинда на југу. Кастиљци су у пролеће 1343. године уз помоћ Переа освојили Алхесирас, а 1349. године су опсели Гибралтар. Арагонски краљ Пере IV од Арагона је испунио своје обећање и 1342. године маврима одузео Естепону.

Четврта опсада Алхесираса

3. августа 1342. године, Алфонсо је у савезу са Арагоном и Ђеновом опсео за Марнинде важан Алхесирас. Маври, којима су помагали и Бербери имали су укупно 30.000 људи у граду, укључујући и цивиле. Алфонсо је на крају спречио долазак хране у град. Јусуф је кренуо у помоћ граду, али је доживео тежак пораз у бици на реци Палмонес током 1342. године. Град је пао 26. марта 1344. Ово је била прва битка у европској историји где је коришћен барут. После ове опсаде Алфонсо је склопио мир са Маврима на 10 година.

Алфонсо на петој опсади Гибралтара

Пета опсада Гибралтара и смрт

24. августа 1349. године Алфонсо је са 20.000 људи опсео утврђени Гибралтар, који је бранила мала војска под заповедништвом марниндског султана Абу Инана Фариса (који је на власт дошао 1348) и емира Гранаде, Јусуфа. Алфонсо је на опсаду довео своју љубавницу Леонор Нуњез де Гузман Понсе де Леон и не закониту децу: Енрикеа, Теља, Санча и Фадрикеа. Алфонсо је овај пут напао Гибралтар са севера и почео да покопава градске бедеме. У фебруару 1350. године Алфонсову војску је захватила куга. Генерали и његова љубавница су га молили да се повуче, али он је то одбио и 26. марта на велики петак је изненада умро од те болести. Он је био једини краљ Кастиље који је умро од болести. Одмах после његове смрти Јусуф је са војском кренуо да пробије опсаду и успео је у томе. Кастиљци су се сутра 27. марта повукли, а Алфонсо је сахрањен у Севиљи. На престолу га је наследио син Педро.

Последице

Његов отац Алфонсо Праведни, одобрио је својој љубавници Леонор многе титуле и привилегије за своју децу. То је изазвало негодовање многих племића, понајвише законите краљице Марије Португалске и престолонаследика Педра. После напрасне Алфонсове смрти на опсади Гибралтара 1350. године, племство је почело освету, а Леонор и њена деца су побегла у страху.

Леонор је са Педром почела преговоре, али њени синови Енрике, Фадрике, Тељо и Санчо, су подигли устанак. 1351. године Педров саветник Хуан Алфонсо од Албукеркија, убедио је краља да је Леонор изазвала све те побуне, па је утамничена и погубљена у Талавери. Енрике је побегао у Португал, али Педро му је брзо опростио и допустио му да се врати у Кастиљу. Енрике је веома брзо подигао побуну у Астурији 1352. године, али после свог слома побегао је у Француску.

Породично стабло

16. Фернандо III од Кастиље

8. Алфонсо X од Кастиље (=#26)

17. Elisabeth of Hohenstaufen

4. Санчо IV од Кастиље

18. Ђауме I од Арагона (=#28)

9. Јоланда од Арагона

19. Јоланда од Угарске (=#29)

2. Фернандо IV од Кастиље

20. Алфонсо IX од Леона

10. Алфонсо од Молине

21. Беренгарија од Кастиље

5. Марија де Молина

22. Alfonso Téllez de Meneses, 4th Lord of Meneses

11. Mayor Alfonso Tellez, 6th Lady of Menezes

23. Maria Anes de Lima

1. Алфонсо XI од Кастиље

24. Афонсо II Португалски

12. Афонсо III Португалски

25. Урака од Кастиље

6. Динис Португалски

26. Алфонсо X од Кастиље (=#8)

13. Беатрис од Кастиље

27. Mayor Guillén de Guzmán

3. Констанца од Португала

28. Ђауме I од Арагона (=#18)

14. Пере III од Арагона

29. Јоланда од Угарске (=#19)

7. Елизабета од Арагона

30. Манфред Сицилијански

15. Констанца од Сицилије

31. Беатриче Савојска

Види још

• Владари Кастиље

Литература

• Chapman, Charles Edward and Rafael Altamira, A history of Spain, The MacMillan Company, 1922.
• Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
• Medieval Iberia: an encyclopedia, Ed. E. Michael Gerli and Samuel G. Armistead, Routledge, 2003.