Албански језик

албански језик
албански језик
gjuha shqipe
Изговор	ʃcip
Говори се у	Албанија,; Србија (нарочито Косово и Метохија),; Северна Македонија,; северозападна Грчка и; јужна Италија
Регион	Балканско полуострво
Број говорника	7,5 милиона (2017)
Језичка породица	Индоевропски албански језик;
Писмо	латиница (албанска латиница)
Званични статус
Службени језик у	Албанија; Србија (Косово и Метохија)
Признати мањински језик у	Северна Македонија; Италија; Црна Гора; Хрватска; Румунија
Регулише	Академија наука Албаније
Језички кодови
ISO 639-1	sq
ISO 639-2	alb (B) ; sqi (T)
ISO 639-3	sqi – укључујући код; Појединачни кодови:; aln – гег; aae – арбанашки; aat – арватински; als – тоск
	Распрострањеност албанског језика Службени језик Мањински језик

Албански језик (алб. gjuha shqipe), у старијим наводима још и арнаутски језик или шиптарски језик, је индоевропски језик, који сам представља једну грану ове породице језика. Током историје, албански језик је усвајао речи из низа страних језика: латинског, словенских језика, турског, старогрчког, италијанског и других језика. Албански језик је у далекој вези са словенским и балтичким језицима.

Претпоставља се да њиме говори око 5,4 милиона људи, од тога 3 милиона у Албанији, а остали су на Косову и Метохији (аутономна покрајина на југу Србије), у Северној Македонији, Црној Гори, северозападној Грчкој, јужној Италији (емиграција из 15. века) и дијаспори.

Албански језик има два дијалекта: дијалекат Гега, северно од реке Шкумбе, и дијалекат Тоска, јужно од ове реке. Дијалект Тоске је званични језик Албаније. На Косову и Метохији се све до 1972. године као књижевни албански језик користио дијалекат Гега. Њиме су штампане књиге, новине, учио се званично у школи. Те године је у Приштини одржан скуп албанских лингвиста из Албаније и са Косова и Метохије на коме је договорено да се албански књижевни језик унифицира. Од тада је и на Косову и Метохији службени и књижевни језик дијалекат Тоска, као што је у Албанији. Албански језик има многе заједничке особине са другим језицима Балкана (види: Балканска језичка заједница).

Језик се први пут спомиње у дубровачком документу из 1284. године.^[2] Стандард за писани албански језик је усвојен 1908. године и заснива се на латиничном алфабету.

Карактеристике

Албански језик има 7 самогласника и 29 сугласника. Геге дијалект има назалне самогласнике којих нема у тоске дијалекту. Нагласак је углавном на претпоследњем слогу.

Именице се деле у 3 рода (мушки, женски и неутрални) и 2 броја (једнина и множина). Постоје 4 деклинације и 6 падежа (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив и аблатив).

Члан се може налазити пре или после именице, као у румунском, бугарском или македонском (буг. планина - планината, алб. mal-mali).

Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Të gjithë njerëzit lindin të lirë dhe të barabartë në dinjitet dhe në të drejta. Ata kanë arsye dhe ndërgjegje dhe duhet të sillen ndaj njëri tjetrit me frymë vëllazërimi.

tungjatjeta - здраво

Географска дистрибуција

Овај језик говори око 6 милиона људи на Балкану, првенствено у Албанији, Северној Македонији, Србији (углавном на Косову и Метохији), Црној Гори и Грчкој. Међутим, због старих заједница у Италији и велике албанске дијаспоре, укупан број говорника широм света је много већи него у јужној Европи и износи око 7,5 милиона.^[3]^[4]

Европа

Албански језик је службени језик Албаније и козваничан у Северној Македонији и Црној Гори. Албански је признати мањински језик у Хрватској, Италији, Румунији и Србији. Албански језик говори и мањина у Грчкој, посебно у регионалним јединицама Теспротија и Превеза и у неколико села у регионалним јединицама Јанина и Флорина у Грчкој. Њиме говори и 450.000 албанских имиграната у Грчкој.

Албански је трећи најчешћи матерњи језик међу страним становницима у Италији.^[5] То је због значајне имиграције Албанаца у Италију. Италија има историјску албанску мањину од око 500.000, раштркану по јужној Италији, познату као Арбереши. Отприлике милион Албанаца са Косова је расуто по Немачкој, Швајцарској и Аустрији. То су углавном имигранти са Косова који су мигрирали током 1990-их. У Швајцарској, албански језик је шести језик по броју говора са 176.293 изворних говорника.

Албански је постао званични језик у Северној Македонији 15. јануара 2019. године.^[6]

Лингвистички афинитети

Албански се сматра изолатом у оквиру индоевропске језичке породице; ниједан други језик није у потпуности везан за његову грану. Једини остали језици који су преживели чланови огранка индоевропског су јерменски и грчки.^[7]

Албански језик је део индоевропске језичке групе и сматра се да је еволуирао из једног од палеобалканских језика антике,^[8] иако је још увек неизвесно који тачно палеобалкански језик представља претка албанског језика, или где је у јужној Европи живело то становништво. Уопштено говорећи, нема довољно доказа да се албански повеже са једним од тих језика, било да је то неки од илирских језика или трачки и дачки.^[9] Међу овим могућностима, илирски се обично сматра највероватнијим, иако недовољно доказа још увек замагљује дискусију.^[10]

Иако албански дели лексичке изоглосе са грчким, германским и у мањој мери балтословенским, речник албанског језика је прилично различит. Године 1995. Тејлор, Ринге и Варнов, користећи квантитативне лингвистичке технике, открили су да изгледа да албански чини „подгрупу са германским“. Међутим, они су тврдили да је ова чињеница једва значајна, пошто је албански изгубио велики део свог оригиналног речника и морфологије, тако да ова „очигледно блиска веза са германским почива на само неколико лексичких сродних речи – једва да има било каквих доказа“.^[11]

Поређење албанског са другим језицима

Албански	muaj/muaji	i ri/ e re	nënë / nëna	motër / motra	natë / nata	hundë/ hunda	tre	i zi / e zezë	i kuq/ e kuq	i verdhë/ e verdhë	i blertë / i gjelbër	ujk / ujku
Други Индоевропски језици
српски	месец	нов	мајка	сестра	ноћ	нос	три	црно	црвено	жуто	зелено	вук
енглески	month	new	mother	sister	night	nose	three	black	red	yellow	green	wolf
латински	mēnsis	novus	māter	soror	nox	nasus	trēs	āter, niger	ruber	flāvus, gilvus	viridis	lupus
италијански	mese	nuovo	madre	sorella	notte	naso	tre	nero	rosso	giallo	verde	lupo
немачки	Monat	neu	Mutter	Schwester	Nacht	Nase	drei	schwarz	rot	gelb	grün	Wolf
португалски	mês	novo	mãe	irmã	noite	nariz	três	negro	vermelho	amarelo	verde	lobo
шпански	mes	nuevo	madre	hermana	noche	nariz	tres	negro	rojo	amarillo	verde	lobo
румунски	luna	nou/noi	mamă	soră	noapte	nas	trei	negru	roşu	galben	verde	lup
велшки	mis	newydd	mam	chwaer	nos	trwyn	tri	du (/di/)	coch, rhudd	melyn	gwyrdd, glas	blaidd
пољски	miesiąc	nowy	matka	siostra	noc	nos	trzy	czarny	czerwony	żółty	zielony	wilk
руски	месяц	новый	мать	сестра	ночь	нос	три	чёрный	красный	жёлтый	зелёный	волк
литвански	mėnuo	naujas	motina	sesuo	naktis	nosis	trys	juoda	raudona	geltona	žalias	vilkas
бугарски	месец mesec	нов nov	майка maika	сестра sestra	нощ nošt	нос nos	три tri	черен čeren	червен červen	жълт žălt	зелен zelen	вълк vălk

Види још

Референце

^ Rusakov 2017, стр. 552.
^ Коматина, Милош (2021). „О албанском етнониму у средњем веку”. Зборвник радова византолошког института. LVIII: 29.
^ Kapović, Mate; Ramat, Anna Giacalone; Ramat, Paolo (2017-01-20). The Indo-European Languages (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 552. ISBN 978-1-317-39153-1.
^ Klein, Jared; Joseph, Brian; Fritz, Matthias (2018-06-11). Handbook of Comparative and Historical Indo-European Linguistics (на језику: енглески). Walter de Gruyter GmbH & Co KG. ISBN 978-3-11-054243-1.
^ „Linguistic diversity among foreign citizens in Italy”. www.istat.it (на језику: енглески). 2014-07-25. Приступљено 2022-05-15.
^ „Macedonia's Albanian-Language Bill Becomes Law”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
^ Pereltsvaig, Asya (2012-02-09). Languages of the World: An Introduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-37791-2.
^ Fine, John (1991). The Early Medieval Balkans. Ann Arbor, MI: University of Michigan Press. стр. 18. ISBN 978-0-472-08149-3.
^ Curtis, Matthew Cowan (2012). Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence (на језику: енглески). ProQuest LLC. ISBN 978-1-267-58033-7.
^ Matasovic, Ranko (2004-12-16). „The Proto-Indo-European syllabic resonants in Balto-Slavic”. Indogermanische Forschungen. 109 (2004): 337—354. ISSN 1613-0405. doi:10.1515/16130405.337.
^ Smith, John Charles; Hogg, Richard M.; Bentley, Delia; Bergen, Linda van (1998). Historical Linguistics 1995: Selected Papers from the 12th International Conference on Historical Linguistics, Manchester, August 1995 (на језику: енглески). John Benjamins Publishing. ISBN 978-90-272-3666-1.

Спољашње везе

[FOOTNOTERusakov2017552-1] Rusakov 2017, стр. 552.

[2] Коматина, Милош (2021). „О албанском етнониму у средњем веку”. Зборвник радова византолошког института. LVIII: 29.

[3] Kapović, Mate; Ramat, Anna Giacalone; Ramat, Paolo (2017-01-20). The Indo-European Languages (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 552. ISBN 978-1-317-39153-1.

[4] Klein, Jared; Joseph, Brian; Fritz, Matthias (2018-06-11). Handbook of Comparative and Historical Indo-European Linguistics (на језику: енглески). Walter de Gruyter GmbH & Co KG. ISBN 978-3-11-054243-1.

[5] „Linguistic diversity among foreign citizens in Italy”. www.istat.it (на језику: енглески). 2014-07-25. Приступљено 2022-05-15.

[6] „Macedonia's Albanian-Language Bill Becomes Law”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.

[7] Pereltsvaig, Asya (2012-02-09). Languages of the World: An Introduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-37791-2.

[8] Fine, John (1991). The Early Medieval Balkans. Ann Arbor, MI: University of Michigan Press. стр. 18. ISBN 978-0-472-08149-3.

[9] Curtis, Matthew Cowan (2012). Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence (на језику: енглески). ProQuest LLC. ISBN 978-1-267-58033-7.

[10] Matasovic, Ranko (2004-12-16). „The Proto-Indo-European syllabic resonants in Balto-Slavic”. Indogermanische Forschungen. 109 (2004): 337—354. ISSN 1613-0405. doi:10.1515/16130405.337.

[11] Smith, John Charles; Hogg, Richard M.; Bentley, Delia; Bergen, Linda van (1998). Historical Linguistics 1995: Selected Papers from the 12th International Conference on Historical Linguistics, Manchester, August 1995 (на језику: енглески). John Benjamins Publishing. ISBN 978-90-272-3666-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]