Јелена Вукановић

Јелена Вукановић (мађ. Ilona királyné; после 1109 — после 1161) је била ћерка Уроша I Вукановића великог жупана Рашке и његове супруге Ане[1] и супруга угарског краља Беле II Слепог[2].

Јелена Вукановић
Јелена Вукановић
Лични подаци
Датум рођења1109.
Датум смрти1146.
Породица
СупружникБела II Слепи
ПотомствоЕлизабета од Угарске, Геза II, Ладислав II Угарски, Стефан IV Угарски, Софија од Угарске
РодитељиУрош I Вукановић
Ана Диогенеса
ДинастијаВукановићи
Претходниккћерка Роберта I од Капуе
НаследникЕуфросина Кијевска

Биографија

уреди

Око 1129. године краљ Стефан II Угарски је договорио са Урошем I венчање свог рођака Беле и Урошеве ћерке Јелене. Краљ је новом брачном пару дао поседе на управљање у околини Толне. После смрти Стефан II, Бела је крунисан 28. априла 1131. године за краља Мађарске. Јелена и Бела су имали шесторо деце: Гезу, Ласла II, Стефана IV, Алмоша[3] Жофију[4] и Елизабету.

Јелена је била велика помоћ своме мужу у управљању државом током његове владавине[3]. Била је веома верна свом мужу и држави, између осталог она је била та која је 1131. године на државном савету у Араду потенцирала погубљење 68 члана мађарске аристократије која је саветовала краља Калмана да ослепи њеног мужа. Према изворима егзекуцији је присуствовао краљ Бела и Јелена, која је била тамо да би била сигурна да су непријатељи њеног супруга кажњени.

Јеленин супруг, краљ Бела II је умро 1141. године и на преесто је дошао њихов најстарији син Геза II. Међутим Јелена је задржала велики утицај у влади и уз помоћ свога брата Белоша је одржавала добре односе и мир на јужним границама краљевства[1]. У овом периоду после смрти краља Беле, покварили су се немачко—мађарски односи и раскинута је веридба Хенрика и Жофије, Јеленине ћерке[5]. Из овог разлога Жофија се замонашила и постала опатица у манастиру Адмонт.[4]

У време Гезине владавине Стефан и Ласло нису били задовољни са титулама и поседима које су имали, па су потражили помоћ код царева Светог римског царства и византијских царева. За време Гезиног живота и владавине ове сплетке нису имале успеха, али је након Гезине смрти 1161. године Манојло I Комнин видео добар моменат да прошири византијски утицај у Мађарској. Помогао је да се са трона скине Стефан III а на његово место поставе прво Ласло II па после њега на кратко време Стефана IV. Ипак и поред свега Стефан III је 1163. године успео да поврати и осигура престо[6][7].

Краљица Јелена је умрла 1161. године.

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Петрислав
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марко
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Урош I Вукановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Белош Вукановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Константин Диоген
 
 
 
 
 
 
 
Роман IV Диоген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Евдокија Макремволитиса
 
 
 
 
 
 
 
Константин Диоген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Алусијан, син Јована Владислава
 
 
 
 
 
 
 
ћерка Алусијана Бугарског
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
јерменска племкиња
 
 
 
 
 
 
 
3. Ана Диоген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Манојло Еротик Комнин
 
 
 
 
 
 
 
Исак I Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марија
 
 
 
 
 
 
 
Теодора Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ирина Синадина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


Референце

уреди
  1. ^ а б Историја Мађарске 1194. o.
  2. ^ A dömösi prépostság adománylevele, 1138
  3. ^ а б Историја Мађарске 1191. o.
  4. ^ а б Историја Мађарске 1195. o.
  5. ^ Веридба Хенрика и Жофије је била 1139. године.
  6. ^ Историја Мађарске 1218-1220. o.
  7. ^ Историја византијског сна

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


Непозната
Краљица Мађарске
(11311141)
  1. ^ Szabó Dénes: A dömösi prépostság adománylevele (1138/1329), Magyar Nyelv, 1936. 5-6. 204.