Гнеј Помпеј Велики — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
Disambiguated: легија → Римска легија (2) using Dab solver |
||
Ред 23:
Помпеј је био син [[Гнеј Помпеј Страбон|Гнеја Помпеја Страбона]], врло богатог и утицајног политичара. Млади Помпеј је одрастао уз свог оца и пратио га у војним походима. Страбон је у рату између [[Корнелије Сула|Луција Корнелија Суле]] и [[Гај Марије|Гаја Марија]] био на Маријевој страни. Када му је отац умро, млади Помпеј је наслиједио његово богатство, политички утицај и значајну војну силу.
Помпеј је [[83. п. н. е.]] стао са војском од три [[Римска легија|легије]] на страну Суле, када се овај вратио у Италију и кренуо на Рим. Овај политички савез убрзао је Помпејеву каријеру. Сула је [[82. п. н. е.]] постао апсолутни [[диктатор]], а Помпеј његов савезник. Сула је наредио својој унуци Емилији, која је била трудна и удана, да се разведе како би се могла удати за младог Помпеја. Помпеј се одмах развео од своје супруге Антистије и оженио Емилијом.
Иако још млад, Помпеј је добио од Суле повјерење и овлашћења да се обрачуна са Маријевим присталицама који су се налазили у [[Сицилија|Сицилији]] и у римској провинцији Африци. Помпеј је показао поприличну окрутност према свима који су показивали знакове отпора. Чувена је његова реченица када су се људи бунили на његове методе: ''Престаните нам цитирати законе, ми носимо оружје''!. Након бројних побједа у [[Африка|Африци]], Помпеја су његови војници прогласили [[император]]ом и дали му надимак '''Велики'''. Наводно је чак и сам Сула смислио тај надимак. Према традицији, Помпеј је на повратку у Рим затражио од [[Римски сенат|сенат]]а да прослави [[тријумф]]. Сенат је то одбио, а Помпеј се улогорио с војском испред Рима и одбио да се макне све док му сенат не дозволи да тријумфално уђе у Рим. Тада се умијешао Сула и дао Помпеју дозволу да прослави тријумф.
Након тога Помпеј је затражио титулу [[проконзул]]а, јер је био премлад да постане [[конзул]]. Ова титула је требало да буде формалност јер је Помпеј, заједно са [[Квинт Цецилије Метел Пије|Квинтом Цецилијем Метелом Пијем]] послат у борбу против [[Квинт Серторије|Квинта Серторија]]. Серторије је био посљедњи Маријев присталица и одржао се на власти у [[Хиспанија|Хиспанији]]. [[
Помпеј се на позив сената и [[Марко Лициније Крас|Марка Лицинија Краса]] вратио у Италију [[71. п. н. е.]] У Италији је био у току [[Спартаков устанак]]. Крас је побиједио [[Спартак]]а у [[битка код Луканије|бици код Луканије]], [[71. п. н. е.]] Помпеј је уништио велики дио робовске војске који је побјегао, око 5.000 људи. Иако је Крас најзаслужнији за Спартаков пораз, Помпеј је успио тај подухват приписати себи. Затим је у Риму прославио други тријумф, за побједу у Хиспанији.
Ред 43:
==Први тријумвират==
{{main|Први тријумвират}}
Након серије војних похода и сталног ратовања, Помпеј се посветио [[политика|политици]]. Распустио је [[Римска легија|легије]] и почео да гради` политичку каријеру. У сенату су му се и даље супротстављали конзервативци. Савезник му је био Крас, са ким је прије дијелио мјесто конзула. У исто вријеме [[Гај Јулије Цезар]] је такође претендовао на функцију конзула. Помпеј је са Цезаром и Красом [[59. п. н. е.]] склопио први [[тријумвират]]. Помпеј и Крас су својим везама помогли Цезару да буде изабран за конзула, а овај им је узвратио штитећи њихове интересе.
Помпеј се затим оженио [[Јулија|Јулијом]], Цезаровом једином кћери. Иако је ово био брак из интереса, љубав Помпеја и Јулије је била обострана и реална.
| |||