Гликоген — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 8:
== Заступљеност и улога у организму ==
Укупне резерве гликогена у организму су примарно сконцентрисане у јетри и мишићима.<ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman11th}}</ref> Код одрасле особе, до 100-{g}- гликогена налази се у јетри, а додатних 200-{g}- у мишићном ткиву.<ref>-{''David Shier, Jackie Butler, Ricki Lewis: Hole's Human Anatomy and Physiology'', 8<sup>th</sup> edition, WCB/McGraw-Hill, 1999.}-</ref> Гликоген се депонује у виду гранула лоцираних у [[цитосол]]у ћелија. Ћелије јетре могу складиштити гликоген максимално у уделу од 5-8% своје масе, док је код мишића овај проценат нижи, и износи око 1-3%.<ref name="Гајтон"/> У којој мери су ове ћелије засићене гликогеном, зависи првенствено од дужине трајања гладовања, физичке активности али и удела угљених хидрата у исхрани појединца. Уз мировање, депои гликогена могу да задовоље енергетске потребе организма током периода од око 12 сати интензивног гладовања.<ref
Гликоген се не депонује у ткивима у већој мери од споменуте јер не представља најрационалнији складишни облик енергије — везује два пута већу количину [[вода|вод]]е од своје масе, а даје 2,5 пута мање енергије од исте масе [[триацилглицероли|неутралних масти]].
| |||