Дукља — разлика између измена

{{Инфокутија бивша држава

| Изворно_име =

| Становништво =

| Престоница =

| Валута =

| Законодавна_власт =

| Титула_владара = [[кнез]] ([[архонт]]), потом [[краљ]]

| Владајућа_партија =

| Председник =

| Премијер =

| Статус =

| Догађај1 =

}}

 

 

Државност Дукље је потврђена у [[10. вијек]]у, кроз помен првог по имену познатог дукљанског архонта [[Петар Дукљански|Петра]],{{sfn|Ковачевић|1967|p=367}} а нови успон доживљава за вријеме владавине кнезова [[Јован Владимир|Јована Владимира]] и [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]].{{sfn|Пириватрић|2018|p=13–41}} Међу њиховим насљедницима из династије [[Војислављевићи|Војисављевића]], највеће заслуге за јачање и ширење државе стекли су краљеви [[Михаило Војисављевић|Михаило]] и [[Константин Бодин|Бодин]], који су током друге половине [[11. вијек]]а успјели да под својом влашћу уједине све [[српске земље]].{{sfn|Ћирковић|1981а|p=180–196}}

[[Датотека:Serbien 9.Jhd.jpg|мини|250п|десно|Српске области и градови у 9. и 10. веку]]

 

 

 

Овај извор важан је за етногенезу Дукље, пошто је она за сада најстарија и прва хроника која помиње називе словенских племена на тлу [[римске провинције]] Далмације, у чијем саставу је био и предио на којем је настала [[склавинија]] Дукља. Из ње је јасно видљиво да су '''Срби''' једино словенско племе које се помиње да насељава [[Далмација|Далмацију]] између експанзивне [[Бугарска|Бугарске]] на истоку, и пред њеном војском пребјеглог словенског племена [[Гудушчани|Гудушчана]] на западу (у областима од данашње [[Лика|Лике]] до [[Северна Далмација|Сјеверне Далмације]]).

{{Историје|Црне Горе|Албаније}}

 

Већина страних историчара у посљедња два вијека, неоптерећени утицајем [[Политика|политике]] на [[Историја|историјску науку]] и служећи се искључиво [[методика|научном методологијом]], сматрају логичним да су Срби словенизовали Дукљу, обзиром да су населили и предјеле дуж њених граница.{{sfn|Fine|1991|p=53}} Осим тога, научници се ослањају и на нешто касније изворе, углавном византијске, из којих се сасвим јасно извлачи закључак о присуству и кључној улози српског народа и његове властеле у развоју средњовјековне Дукље.

Такође, саму Дукљу, византијски извори до краја 11. вијека чешће зову '''Србијом'''. О поменутом устанку Срба у Дукљи против Византије, Јован Скилица још пише:{{sfn|Острогорски|Баришић|1966|pp=156–157}} {{цитат|И '''Србија''' (ή Σερβία), која се после смрти цара Романа била одметла, поново се покори. Јован посла цару који је боравио, како рекосмо, у Солуну, десет кентенарија злата, али брод, захваћен олујним ветром, удари на илирске обале ({{јез-грч|τοις Ίλλυρικοΐς ... αΐγιαλοΐς}}) и разби се. Злато приграби Стефан Војислав, '''архонт Срба''' ({{јез-грч|Στέφανος δ καΐ Βοϊσθλάβος, δ των Σέρβων άρχων}}), који је био пре кратког времена побегао из Цариграда и заузео '''земљу Срба''' ({{јез-грч|τον τόπον των Σέρβων}}), протеравши оданде Теофила Еротика...|Јован Скилица — „Кратка историја“, XI вијек}}

Исти догађај описује и византијски аристократа [[Kekavmen|Кекавмен]] ({{јез-грч|Κεκαυμένος}}) у свом дјелу ''"Стратегикон"'' ({{јез-грч|Στρατηγικόν}}) из [[1087]]. године, гдје дукљанског владара Стефана Војислава сматра Србином поријеклом из Травуније:{{sfn|Острогорски|Баришић|1966|pp=210–211}} {{цитат|Тако уради у Дукљи '''Травуњанин Србин''' капетану Драча, Михаилу, сину логотета ({{јез-грч|...όποιον έποίησεν ό Τρφούνιος ό Σέρβος τω κατεπάνω Δυρραχίου Μιχαήλ τω του λογοθ-έτου υίω εις Διοκλείαν...}}), и уништи његову војску која је бројала преко 40.000...|Кекавмен — „Стратегикон“, XI вијек}}

 

[[Михаило Глика]] ({{јез-грч|Μιχαήλ Γλυκάς}}), византијски хроничар, књижевник и теолог, такође из [[12. век|12. вијека]], у својој ''"Хроници Свијета"'' ({{јез-грч|Βίβλος χρονική περιέχουσα την ιστορίαν της Βυζαντίδος}}) је мање двосмислен по питању савремених имена народа. У вези напред поменутог пораза Византинаца од стране дукљанских Срба, пише<ref>Michaelis Glycae Annales (recognovit Immanuel Bekkerus), Corpus scriptorum historiae Byzantinae, Tom 27, Academiae litterarum regiae Borussicae, Bonnae. (1836). pp. 594.</ref>: {{цитат|Када је устанак избио у '''Србији''', писао је он (...) гувернеру Драча, који је марширао против '''Срба''' (...) Под наредбом цара да угуши устанак у '''Србији''' ({{јез-грч|πάνυ τοῖς Σέρβοις}}), он окупи војску од 60.000 људи и умаршира у земљу '''Трибала''', али нападне на тако неискусан начин да је проузроковао пад 40.000 људи и 7 генерала...|Михаило Глика, „Хроника Света“, XII вијек.}}

 

 

 

[[Датотека:Жупаније у средњовјековној Црној Гори.jpg|мини|десно|200п|Жупаније средњовјековне Дукље поменуте у ''Љетопису Попа Дукљанина'' на данашњим границама]]

У вези Дукље и Далмације занимљива је и контроверзна хроника — [[летопис попа Дукљанина|''"Љетопис Попа Дукљанина"'']] (''Барски родослов'', {{јез-лат|Gesta regum Sclavorum}}), за коју није познат податак када је написана, тако да се око године (па и вијека) настанка оригинала, историчари често споре (углавном се сматра да се ради о половини [[12. век|12. вијека]]). У њој аутор, католички свештеник, (чији је црквени чин, као и идентитет, такође предмет размимоилажења){{sfn|Живковић|2009|pp=25}} Дукљу на основу наводних легенди тога времена, једним дијелом смјешта у ''"Црвену Хрватску"'' ({{јез-лат|"...Croatiam Rubeam vocavit..."}}), која се назива и ''"Горњом Далмацијом"'' ({{јез-лат|"...quae et Superior Dalmatia dicitur et."}}){{sfn|Кунчер|2009|pp=56}} „Љетопис“ је '''једини историјски извор који помиње Хрватску на тлу Дукље'''.

[[Датотека:Serb lands in the 10th century (sr).png|мини|десно|250п|Дукља и остале српске земље оком 10. вијека]]

 

 

Први познати владар Дукље, био је архонт (кнез) [[Петар Дукљански|Петар]], који је владао у [[10. век|10. вијеку]],{{sfn|Живковић|2002|p=381}}{{sfn|Живковић|2009|p=260}} а познат је само на основу два печата. Први се чува у [[Берлин]]у, а на њему је грчким језиком написано: ''Петар, архонт Дукље, Амин''.{{sfn|Schlumberger|1884|p=433-434}} Други печат је откривен у тврђави [[Облун]], а на њему се налази грчки натпис који у преводу гласи: ''Господе спаси слугу твојег Петра''.{{sfn|Zagarčanin|2015|p=201-208}}

Дуго потискивано незадовољство због мијењања натуралног система дажбина и злоупотреба византијских намјесника, испливало је 1040. године, када је у [[Београд]]у избила побуна вођена [[Петар Дељан|Петром Одељаном]], који је за себе тврдио да је унук [[Самуило (цар)|Самуилов]] и син [[Гаврило Радомир|Гаврила Радомира]] (види:''[[Словенски устанак против византијске власти (1040—1041)]]''. Устанак се брзо проширио на југ, преко [[Ниш]]а и [[Скопље|Скопља]] у [[Македонија (област)|Македонију]], а Одељан се прогласио царем. Тада је букнуо још један [[устанак]], овога пута у Драчу. Предводио га је извјесни [[Тихомир (устаник)|Тихомир]], којега су сљедбеници такође ускоро изабрали за цара. Устаници су вјероватно неко вријеме наступали заједно, а затим је Одељан ликвидирао такмаца. Међутим, тада се међу устаницима појавио још један, овога пута несумњиви Самуилов унук — [[Алусијан]], син [[Јован Владислав|Јована Владислава]], који је дошао да се придружи из [[Јерменија|Јерменије]], гдје је био [[византијски стратег]]. Као други унук, он је постао Одељанов савладар. У неизбјежном сукобу између двојице владара, Алусијан је пред [[Солун]]ом ослијепио Одељана (1041) и пребјегао Византинцима, у потпуности обезглавивши устанике који су убрзо потучени.

 

 

[[Датотека:Srpski kralj Mihajlo.jpg|мини|десно|220п|[[Михаило Војислављевић|Краљ Михаило]] на [[ктитор]]ској фресци у [[Црква светог Михајла у Стону|Цркви Светог Михајла у Стону]]]]

[[Датотека:Seal of the Serbian ruler Djordje of Duklja.png|220п|мини|десно|Печат [[Константин Бодин|Бодиновог]] сина [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђа]] (почетак 12. вијека)]]

 

 

 

У зиму [[1096]]/[[1097]]. крсташи под [[Ремон Тулуски|Ремоном Тулуским]] пролазили су обалом [[Исток|источног]] [[Јадранско море|Јадрана]] а краљ Бодин их је пријатељски примио у [[Скадар|Скадру]], но ипак није могао да натјера своје поданике да их не нападају. Бодин је преминуо фебруара или марта [[1099]]. године, након чега је отпочела борба међу властелом око упражњеног пријестола. Постојале су двије главне струје које су настојале да завладају Дукљом — прва је била струја Бодинове жене Јаквинте, а друга Бодиновог полубрата [[Доброслав II|Доброслава]], који је имао већу подршку домаће властеле и на тај начин је и преузео владарску позицију.

Након Кочапаровог бијега, на дукљанско пријестоље попео се унук краља [[Михаило Војислављевић|Михаила]], [[Владимир Војислављевић|Владимир]], који се оженио [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукановом]] кћерком. Такве прилике одобравала је и сама Византија, која је, искористивши рашко-дукљанске сукобе, обје стране држала у вазалном односу. Владимир је након дванаест година владања отрован од стране својих дворјана, које је подговорила Јаквинта, у намјери да на пријесто постави свог и Бодиновог сина [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђа]]. Промјена је и успјела [[1111]]. године, а у међувремену је умро Вукан, што је довело до превирања и метежа у Дукљи и Рашкој, како свједочи [[Стефан Првовенчани|Стефан Првовјенчани]]. На рашко пријестоље, уз помоћ Угарске, дошао је [[Завида]], којег су пак свргнули синови Вукановог брата [[Марко|Марка]], [[Урош I Вукановић|Урош]] и [[Стефан Вукан]]. Завида је уточиште нашао у [[Горња Зета|Горњој Зети]], на старим породичним посједима, гдје се и родио. Ђорђе је покушавао да учврсти своју власт, чувајући се претендената из [[Захумље|Захумља]] и [[Травунија|Травуније]], који су подржавани од стране Византије. Будући византијски цар [[Јован II Комнин|Јован Комнин]], свргнуо је Ђорђа након његове двогодишње владавине ([[1113]]/[[1114]]), и поставио на дукљански трон заточеног [[Грубеша|Грубешу]]. Ђорђе је успио да се склони у Рашку код Уроша, који више није био византијски, већ [[Краљевина Угарска (1000—1918)|угарски]] вазал, а његова мајка Јаквинта ухваћена је код [[Котор]]а и одведена у [[Константинопољ|Цариград]], гдје је умрла. Ђорђе је [[1121]]. године код [[Стари Бар|Бара]] поразио Грубешу (који је погинуо у боју) уз Урошеву помоћ и вратио своје владарско мјесто, али је [[1124]]. Византија поново наметнула своју власт у Рашкој, гдје је на великожупански пријесто вратила Завиду. Грубешин брат [[Градихна]], оженио се у Рашкој гдје је покушао да преузме власт. Међутим, Ђорђе је интервенисао око [[1126]]. и на рашку владарску столицу вратио Уроша, те је Градихна избјегао у Захумље, а потом у [[Драч]] код Византинаца.

 

 

=== Дукља у држави Немањића ===

{{главни|Дукља у доба Немањића}}

 

{{цитат|Бог премилостиви утврди Грке царевима, а Угре краљевима, и сваки народ раздели, и закон даде и нарави установи (...) Стога по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају '''овом земљом српском''' (...) И обнових '''своју дедовину''' и већма утврдих Божјом помоћу и својом мудрошћу, даном ми од Бога, '''и подигох пропалу своју дедовину и предобих''': од морске земље '''Зету''' и са градовима, а од Арбанаса Пилот, а од грчке земље Лаб са Липљаном, Дубочицу, Реке, Загрлату, Левче, Белицу, Лепеницу.|Свети Сава — ''Хиландарска повеља Сиемона Немање'', XII вијек}}

 

 

[[Датотека:Helen of Anjou and her son King Milutin, Gračanica.jpg|мини|Краљица Јелена и син краљ Милутин — [[Манастир Грачаница]]]]

 

С укидањем византијске управе, Дукља (Диоклитија) и [[Далмација]] постају саставним дијелом државе Стефана Немање и његових насљедника. Од јужних приморских градова, Стефан Немања није успио да освоји једино [[Дубровник]], којег је напао [[1184]]. године, успомоћ своје браће, хумских господара и непосредних сусједа Дубровнику, [[Мирослав Завидовић|Мирослава]] и [[Страцимир Завидовић|Страцимира]]. Дубровник је пружио снажан отпор (као и [[Корчула (острво)|Корчула]]), те је на крају потписан уговор о миру и слободној трговини.<ref>[[Владимир Ћоровић]], Илустрована историја Срба, Књ. друга, Политика/Народна Књига, Београд. (2005). pp. 15.</ref>

== Извори и литература ==

;Извори

* {{Cite book| ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт; Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт; Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737}}

* [http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_02.html Свети Сава: Сабрани списи, ''Хиландарска повеља Симеона Немање'']

* [http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03_c.html Стефан Првовенчани: Сабрани списи, ''Живот Светог Симеона'']

 

;Литература

* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|author-link=Милош Благојевић|title=Преглед историјске географије средњовековне Србије|journal=Зборник Историјског музеја Србије|year=1983|volume=20|url=https://books.google.com/books?id=sFlpAAAAMAAJ|pages=45–126}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|author-link=Милош Благојевић|title=Државна управа у српским средњовековним земљама|year=1997|location=Београд|publisher=Службени лист СРЈ|url=https://books.google.com/books?id=jSmOAAAAMAAJ}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|author-link=Предраг Коматина|title=Идентитет Дукљана према De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2014|volume=51|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881451033K| pages=33–46}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Komatina|first=Predrag|author-link=Предраг Коматина|chapter=Dalmatian bishops at the Council of Nicaea in 787 and the status of the Dalmatian church in the eighth and ninth centuries|title=Imperial Spheres and the Adriatic. Byzantium, the Carolingians and the Treaty of Aachen (812)|year=2017|location=London-New York|publisher=Routledge|pages=253–260|chapter-url=https://books.google.com/books?id=F2E1DwAAQBAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља|title=Српска краљевства у средњем веку|year=2017|location=Краљево|publisher=Град Краљево|pages=47-83|chapter-url=https://www.academia.edu/37269919}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|title=Барска (архи)епископија у држави Бодинових наследника|journal=Црквене студије|year=2019|volume=16|number=2|pages=477-499|url=http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/download/667/613}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}

* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Ћирковић|editor-first=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|author-link=Владимир Ћоровић|title=Историја Југославије|location=Београд|publisher=Народно дело|year=1933|url=https://books.google.com/books?id=eM1NAAAAMAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|author-link=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|orig-year=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}

* -{Jacobo Coleto, ''Illyrici Sacri'', Tomus octavus, Venetiis, 1819.}-

 

== Спољашње везе ==

* [https://web.archive.org/web/20131203022227/http://www.svetigora.com/node/2382 Радио Светигора, Глобални хришћански радио, ''Др Ђорђе Јанковић говори о својој новој Монографији „Српско поморје од 7. до 10. стољећа"'']

* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:duklja-u-ranom-srednjem-vijeku Историјска библиотека: Дукља у раном средњем вијеку]

{{Српске земље у средњем веку}}

{{Теме Црне Горе}}

 

[[Категорија:Дукља| ]]