Талес из Милета — разлика између измена

| име = CakiТалес ubicaиз Милета

| ширина_слике = 200п

| датум_рођења = [[2008624. п. н. е.]]<ref name="Bozic">{{harvnb|Божић|2002|pp=}}</ref>

| место_рођења = [[LestaneМилет]], [[SrbijaМала Азија]]

| датум_смрти = [[-547. п. н. е.]] или [[546. п. н. е.]]<ref name="Bozic"/>

| школа = Nikola Tesla

| поље = [[kriminalфилозофија]]<br />[[mafijaматематика]]

| институција = Zemunski klan

| познат_по = Zamunskom klanu

'''Талес из [[Милет]]а''' ({{јез-гр|Θαλῆς ὁ Μιλήσιος}}; рођен [[624. п. н. е.]], умро око [[547. п. н. е.]] или [[546. п. н. е.]] био је активан као [[математичар]] и као [[државник]], важио је у старом веку за првог [[Јонци|јонског]] свестрано образованог природног [[Филозофија|филозофа]] кога су убрајали међу [[Седам мудраца]].<ref name="Bozic"/> Он је први покушао да разноврсност појава сведе на једну једину праматерију — [[Вода|воду]]. Није сигурно да ли је ово учење изнео у неком спису будући да ниједан аутентичан спис није сачуван. Као математичар познат је по [[Талесова теорема|Талесовој теореми]]. Талесов ученик такође из Милета био је филозоф [[Анаксимандар]], из прве половине [[6. век п. н. е.|6. века п. н. е.]]

Многи, а посебно [[Аристотел]], сматрали су га првим филозофом у [[Greekstarogrčka philosophyfilozofija|грчкој традицији]],<ref>[[Аристотел|Aristotle]], Metaphysics Alpha, 983b18.</ref><ref name="CPM">{{cite DGRBM |title=Thales |year=1870 |url=https://archive.org/stream/dictionaryofgree03smituoft#page/1016 |pagepages=1016}}</ref> и он је иначе историјски признат као први појединац за кога се зна да се бавио [[Historyistorija of sciencenauke#Pre-socratics|научном филозофијом]].<ref>{{cite web|author= Michael Fowler, [|url=http://galileoandeinstein.physics.virginia.edu/lectures/thales.html |title=Early Greek Science: Thales to Plato], University|date= of|website= Virginia|publisher= [Retrieved|access-date = 16. June6. 2016]}}, University of Virginia </ref><ref name="books.google.com">Frank{{Cite N.book|title=The MagillAncient World: Dictionary of World Biography, [Volume 1|url=https://books.google.com/books?id=_CMl8ziTbKYC&pg=PA1121 ''The Ancient World: Dictionary of World Biography'', Volume 1], |location=|publisher=Routledge, |year=2003 {{|isbn=1135457395|1135457395pages=|last1=Magill|first1=Frank N.}}</ref> Често се назива оцем науке.<ref>{{cite book harvnb|last=Singer |first=C. |title=A Short History of Science to the 19th century |publisher=Streeter Press |year=2008 |pagepp=35 }}</ref><ref>{{cite book |last=Needham |first=C. W. |title=Cerebral Logic: Solving the Problem of Mind and Brain |url=https://archive.org/details/cerebrallogicsol0000need |publisher=Loose Leaf |year=1978 |pagepages=[https://archive.org/details/cerebrallogicsol0000need/page/75 75] |isbn=978-0-398-03754-3}}</ref>

Талес је познат по томе што се одвојио од употребе [[mythologyмитологија|митологије]] за објашњење света и универзума, те је уместо тога објашњавао природне објекте и феномене нудећи [[Naturalismнатурализам (philosophyфилозофија)|натуралистичке]] [[Theoryteorija|теорије]] и [[hypothesisхипотеза|хипотезе]]. Скоро сви остали [[Pre-Socratic philosophyпресократовци|предсократовски филозофи]] су га следили у објашњавању природе као да произилази из јединства свега заснованог на постојању једне коначне супстанце уместо да користе митолошка објашњења. [[Аристотел]] га је сматрао оснивачем [[Ionian School (philosophy)|Јонске школе филозофије]] и изнео је Талесову хипотезу да је [[Arche|изворни принцип]] [[nature (časopis)|природе]] и природа [[matterматерија|материје]] једна материјална [[Substance theory|супстанца]]: [[Water (classical element)|вода]].<ref name=AristotleMeta>{{cite book|chapter-url=https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0052%3Abook%3D1%3Asection%3D983b|title=Aristotle, Metaphysics|chapter=Book I 983b|author=Aristotle|publisher=[[Пројекат Персеј|Perseus Project]]}}</ref>

У [[mathematicsматематика|математици]], Талес је користио [[geometryгеометрија|геометрију]] за израчунавање висина пирамида и удаљености бродова од обале. Он је први познати појединац који је користио [[deductive reasoningдедукција|дедуктивно резоновање]] примењено на геометрију тако што је извео четири последице [[Thales'Талесова theoremтеорема|Талесове теореме]]. Он је такође прва особа којој је приписано [[Greekгрчка mathematicsматематика#Classical period|математичко откриће]].{{sfn|Boyer|1989|p="Ionia and the Pythagoreans" p. 43}}

Као што причају [[Херодот]], [[Дурис]] и [[Демокрит]], Талесов отац се звао Хексамија, а мајка Клеобулина; припадао је породици Телида, који су [[Феникија|Феничани]],<ref name="Freely2012">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=e4ye9m3EflQC&q=Thales+of+Miletus+Phoenician&pg=PA7|title=The Flame of Miletus: The Birth of Science in Ancient Greece (And How It Changed the World)|last1last=Freely|first1first=John|dateyear=2012|publisher=I. B. Tauris & Co. Ltd.|isbn=978-1-78076-051-3|location=London|page=7|access-date=1 October 2017|pages=7}}</ref> и међу најугледнијим потомцима [[Кадмо|Кадма]] и [[Агенор]]а. Био је, као што [[Платон]] каже, „један од седам филозофа“. Он је први добио надимак филозофа кад је у Атини био архонт Дамасип; после њега је и свих седам филозофа тако названо. Тако каже [[Деметрије из Фалерона]] у свом делу ''[[Списак архоната]]''. У Милету је добио грађанство кад је тамо дошао са [[Нилеј]]ем, који је био протеран из [[Феникија|Феникије]]. Међутим, већина писаца тврди да је Талес рођени Милећанин и изданак отмене породице.

* [[Херодот|Herodotus]], ''[[The Histories of Herodotus|Histories]]'', [[A. D. Godley]] (translator),. {{cite book|author= |title= |location=Cambridge: |publisher=Harvard University Press, |year=1920; {{isbn|isbn=0-674-99133-8|pages=}}. [https://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Hdt.+1.1.0 Online version at Perseus]

* [[Hans Joachim Störig]], ''Kleine Weltgeschichte der Philosophie''. Fischer, Frankfurt/M. 2004, {{isbnpage|year=2004|isbn=3-596-50832-0|pages=}}.

* {{citeCite book |last=Lloyd |first=G. E. R. |author-link=G. E. R. Lloyd |title=Early Greek Science: Thales to Aristotle |year=1970|isbn=9780393005837 |url=https://archive.org/details/earlygreekscienc00gerl }}

* {{citeCite book |last=Nahm |first=Milton C. |title=Selections from Early Greek Philosophy |url=https://archive.org/details/selectionsfromea0000nahm |publisher=Appleton-Century-Crofts |year=1962 |orig-year=1934}}

* [[Плиније Старији|Pliny the Elder]], ''[[Pliny's Natural History|The Natural History]]'' (eds. John Bostock, M.D., F.R.S. H.T. Riley, Esq., B.A.) London. Taylor and Francis. (1855). [https://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Plin.+Nat.+toc Online version] at the Perseus Digital Library.

* {{cite CE1913 |first=Turner |last=William |wstitle=Ionian School of Philosophy}}

* {{cite EB1911 |last=Allman |first=George Johnston |wstitle=Thales of Miletus |volume=26 |pagepages=721}}

* {{citeCite book |last=Couprie |first=Dirk L. |title=Heaven and Earth in Ancient Greek Cosmology: from Thales to Heraclides Ponticus |url=https://archive.org/details/heavenearthinanc0000coup|year=2011 |publisher=Springer |isbn=9781441981158}}

* {{citeCite book |last=Luchte |first=James |title=Early Greek Thought: Before the Dawn |year=2011 |publisher=Bloomsbury Publishing |location=London |isbn=978-0567353313}}

* {{citeCite book |last=O'Grady |first=Patricia F. |title=Thales of Miletus: The Beginnings of Western Science and Philosophy |year=2002 |publisher=Ashgate |isbn=9780754605331 |series=Western Philosophy Series |volume=58}}

* {{citeCite book |last=Mazzeo |first=Pietro |title=Talete, il primo filosofo |publisher=Editrice Tipografica |location=Bari |year=2010}}

* {{citeCite book |editor-last=Wöhrle |editor-first=Georg. |title=The Milesians: Thales. Translation and additional material by Richard McKirahan |year=2014 |publisher=Walter de Gruyter |isbn=978-3-11-031525-7 |series=Traditio Praesocratica |volume=1}}